Glas Javnosti
Posta

AMERIČKA FIRMA BEHTEL OJADILA RUMUNIJU, A DA LI ĆE USPETI I SRBIJU?

Društvo
Autor: Glas javnosti/digi24.ro

Nema gradnje hidroelektrane bez Rumunske saglasnosti, a kako će dati kada su ih ojadili?

Nedavno je  portal N1 objavio kako je Američka kompanija "Behtel" zainteresovana da detaljnije sagleda mogućnosti za saradnju sa Srbijom u oblasti energetike, između ostalog i finansiranjem prethodne studije izvodljivosti za projekat reverzibilne hidroelektrane "Đerdap tri", rekao je predsednik ove kompanije Stjuart Džonson na sastanku sa ministarkom rudarstva i energetike Zoranom Mihajlović.
Postavlja 
se jasno pitanje kako će u Srbiji graditi ovu hidroelektranu kada joj je neophodna saglasnost Rumunije bez čije saglasnosti nema gradnje.

Poslovanje firme “Behtel” plaćeni i nikad završeni radovi

Ono što jeste važno da su činjenice o toj kompaniji zapravo manje poznate i njihova istorija poslovanja. Takođe, važno jeste kakav uticaj može imati po našu ekonomiju i ekologiju upliv takvog investitora koji bi mogao doneti više štete nego koristi našoj državi.
Za deset godina prisustva američke kompanije u Rumuniji, državni budžet je oštećen za preko 500 miliona evra. 
Izgrađeno je samo 52 kilometra od ugovorenih 415 kilometara i to između Campia Turzii i Gilau, okrug Kluž, čemu se dodaju još 64 kilometra između Suplacu de Barcau i Borsa, ali je samo polovina završena i koja se ni danas ne može koristiti.

Za ukupnu vrednost ugovora “Behtel” se obavezao izgraditi: 415 km auto., 173 mosta, 84 zaobilaznica, i 19 čvorova .

Ironija sudbine. 2013. godine, kada su Amerikanci iz Behtela morali da završe svih 415 kilometara na koje su se obavezali, raskinut je ugovor o izgradnji autoputa Transilvanija. Za deset godina uspeli su da postignu smešnu cifru od pet kilometara u proseku godišnje, najviše osam kilometara ako računamo i nedovršenu deonicu. 
Čini se da je projekat od početka planiran bez glave. Ugovor je bio podeljen u tri dela sa brojevima od 1 do 3, svaki podeljen na dva ili tri lota, označene od a) do c). 

Ukupno je bilo osam parcela.

Bilo je apsurdno da je izbor parcele na kojoj je trebalo da počne rad očigledno urađen nasumično. Parcele nisu započele po redu, već su izabrane parcele koje se nalaze na različitim tačkama na autoputu. Dakle, umesto plaćanja jedne organizacije gradilišta za dve susedne parcele, plaćeni su dupli iznosi za organizacije gradilišta na različitim parcelama

Ugovor potpisan 2003.godine sa Behtelom čija je ukupna  vrednost  2.247.500.000 evra za izradu 
415km puta, dok ukupna suma plaćena firmi bila je u iznosu od 1469916600 evra što znači 65,4% od ukupne vrednosti  ugovora u uslovima realizacije 52km puteva. 
 

Dovršeno i započeto  predstavlja 12,53%od ukupne dužine ugovorenog autoputa  što znači naplaćeno  za 1 km iz državnog budzeta  28 267 627 evra po zapisniku Ministarstva finansija.

 Rumunska nacionalna kompania za puteve je prekinula ugovor 2013. godine.
Za ukupnu vrednost ugovora “Behtel” se obavezao izgraditi: 415 km auto., 173 mosta, 84 zaobilaznica, i 19 čvorova .

Ugovor je bio direktno  dat firmi bez licitacije, 526 miliona evra je izgubila Rumunija.

Sve je bila „optimizacija“ ugovora koju su napravili Amerikanci da bi svako bekstvo sa rumunske strane, svako nepoštovanje ugovornih odredbi, nedostatak izvora finansiranja iz budžeta proizveli novac na računima američke kompanije. 

 Haotičan izbor parcela

Tako je počelo sa parcelom 2B Campia Turzii - Gilau i nastavilo se sa 3C koja se nalazi na zapadnom kraju autoputa. Planirano je da radovi počnu na 2B Campia Turzii Gilau (datum početka jul 2004), 3C Suplacu de Barcau - Bors (64 kilometra, jul 2004), 3B Mihaesti - Suplacu de Barcau (76 kilometara, decembar 2007.) Kluž - Mihaesti (24 kilometra, mart 2008), 1C Sigišvar - Ogra (56 kilometara, novembar 2009), 2A Ogra-Kluž (36 kilometara, novembar 2009), 1B Fagaraš - Sigišvar (Sigišoara), -120 kilometara (052) februara Fagaraš (53 kilometra, oktobar 2010). 

Obratite pažnju na haotičan izbor parcela, s obzirom da je prva partija 1B bila u Brašovu, a poslednja, odnosno 3C, bila je prema Boršu. 

Prva inauguracija održana je 1. decembra 2009.

Puštena su u saobraćaj prva 42 kilometra autoputa koji povezuje Turdu sa Gilauom (nalazi se na DN1/E60, na izlazu Kluž Zapad), a ova deonica takođe ima ulogu da zaobiđe opština Kluž . Godinu dana kasnije, 13. novembra 2010, graditelj autoputa je završio poslednjih 10 kilometara deonice Campia Turzii-Gilau. U to vreme, Behtel je takođe radio na parceli 3C od 64 kilometra između Suplacu de Barcau–Bors. 30. maja 2013. godine raskinut je ugovor sa američkom kompanijom Bechtel za deonicu autoputa Suplaku de Barkau–Borš, a stepen završenosti tada je bio 50,12%. 

Ukupno je za sve radove plaćeno 1,5 milijardi evra, iako je završeno oko 20 odsto celokupnog autoputa. Amerikanci su prikupili 68% prvobitno procenjenog novca. Može se proceniti da je država u proseku plaćala 20 miliona evra po kilometru, koliko bi verovatno koštao kilometar autoputa u dolini Prahova ili dolini Oltuluja

Poređenja radi, sada za devet kilometara između Gilaua i Nadašelua, kompanija Spedition UMB u vlasništvu Dorinela Umbrarescua dobija 258 miliona leja, odnosno 6,3 miliona evra po kilometru bez PDV-a

 Ono što bi trebalo da ih zabrine jeste činjenica da je rumunska državna kompanija zbog vetra, kiše i mraza napustila radove završene na pola puta na 64 kilometra, između Suplaku de Barkau i Borša. 

 Nezaštićeni u poslednje četiri godine, izvršeni radovi, degradirani materijali su degastirani 

Sada će morati da se utroše još desetine miliona evra da se saniraju popucale betonske konstrukcije, zarđali okovi, oštećenja koja se još ne pojavljuju u bilansima Ministarstva finansija preneto sa digi24.ro.

 

 

 



BONUS VIDEO


rusted armature

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 
 

HOROSKOP