Alpsko mleko proizvedeno u Tuzli, kajmak koji nije video Zlatibor! Bezbednost hrane u Srbiji vapi za novim zakonom
Autor: Glas javnosti
Kupovina lažno deklarisanog mleka, krompira, lažnog meda, sumnjivog roštiljskog mesa, samo su neki do problema bezbednosti hrane u Srbiji, kažu učesnici vebinara "Bezbednost hrane u Srbiji – kako EU može da pomogne u sprečavanju prevara u vezi sa hranom?".
Naglašavaju da u otkrivanje i dokazivanje prevara na tržištu hrane treba da se aktivnije uključi Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), kao i tužilaštvo.
Dragan Roganović iz Mreže za ruralni razvoj Srbije podsetio je na slučaj deklarisanja Alpskog mleka koje je zapravo je proizvedeno u Tuzli. Proizvođač se tada, kako dodaje, pravdao boljom prodajom robe sa takvim nazivom, iako je obmanuo potrošače.
Slično je kako kaže i sa domaćim krompirom na našim zelenim pijacama, jer se skoro svaki deklariše da je poreklom ariljski, ivanjički ili sa planine Goč. Često se kako dodaje prodaje zlatiborski kajmak koji 'nije video Zlatibora', jer je najčešće iz Čačka ili Kraljeva.
"U bivšoj Jugoslaviji zelene pijace bile mesta za primarne, izvorne proizvođače hrane, sada više nije tako. Dobrim delom ta roba potiče iz veleprodaje, nema deklarisano poreklo, nije sigurno od direktnih propizvošača. A zelene pijace treba da služe upravo tome", kaže Roganović.
On naglašava i da inspekcije treba da se pozabave proizvodnjom sireva. Podsetio je na slučejeve iz susedne Bugarske gde je nadležna inspekcija svojevremeno utvrdila da ogromne količine sira zapravo ne sadrže mlečnu, već biljnu, kao i razne druge vrste masti.
Ukazuje i na probleme na tržištu rakije, kao i na činjenicu da pravo alkoholno piće, koje je napravljeno od voća, ne može da košta 500 dinara po litru.
"Troškovi proizvodnje lažnog meda su oko 90 dinara po kilogramu, proizvodnja pravog meda košta i do 500 dinara za kilogram (cenu meda na tržištu u iznosu od 80% čine troškovi proizvodnje). Bez uvođenja enormnih, drakonskih kazni, nećemo imati prave efekte na tržištu, jer inspekcija 'polomi i ruke i noge' tražeći neispravan med", smatra Rodoljub Živadinović, presednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).
On naglašava da tržište lažnog meda u Srbiji funkcioniše tako što njegovi falsifikatori kada ih otkrije inspkecija i kada plate kaznu, nastave da rade po starom. Zbog sprečavanja takvih slučajeva, kako dodaje, stare zakone trreba dopuniti, ili doneti nove.
Šta je "pekarski med"?
Živadinović podseća da se med u našim prodavnicama često može naći sa deklaracijom 'pekarski med'. On kaže da je u praksi to pravi med koji može da se koristi u pekarskoj industriji. Međutim, ocenjuje da su te deklaracije većinom lažne jer takvog meda ne može da bude mnogo na tržištu, baš zato što je pravi.
Kako bi se etakvi slučajevi sprečavali, prema njegovim rečima, zakoni moraju da budu precizniji, kao i same deklaracije proizvoda. Ako je nešto deklarisano po pravilima, onda nema nikakvih problema. Med ne može da bude deklarisan kao bagremov, ako je u njemu sadržaj te vrste meda prisutan u malim količinama, dodao je između ostalog Živadinović.
Prevare sa hranom nisu posebno krivično delo
Načelnik Odeljenja veterinarske inspekcije u ministarstvu poljoprivrede Zoran Ivanović, istakao je da je u Srbiji problem što prevare na tržištu hrane nisu definisane kao posebno krivično delo. Drugi veliki problem prema njegovom mišljenju je i što se u dokazivanje krivice u tim slučajevima ne uključuju policija i tužilaštvo.
"U Srbiji se ništa ne razlikuje od slučajeva u EU, nailazimo na zamene sirovina, dešavalo se da pronađemo roštiljsko meso označeno kao svinjsko i juneće, a da pritom nema nimalo junetine. Nailazili smo na niži sadržaj proteina, slučajeve da nije deklarisano konjsko meso", kaže načelnih veterinarske inspekcije.
On naglašava da se proizvodni objekti sa "lošom istorijom" češće podvrgavaju kontroli, kao i da je to uobičajena procedura, bez obzira na troškove kojim se izlažu "nepouzdani proizvođači".
Predstavnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Mladen Alfirović podseća da se zloupotrebe na tržištu često pravdaju takozvanim navikama potrošača. Takvi slučajevi se, prema njegovim rečima dešavaju kada se otkriju konditorski proizvodi sa manje lešnika ili više šećera.
On smatra da u Srbiji nedostaju nezavisna ispitivanja kvaliteta robe, nezavisnih rezultata. NOPS se kako dodaje zalagao i za formiranje posebnog fonda iz kog bi se finansirala bezbednost potrošača, jer ministarstvo poljoprivrede i vetrinarska inspekcija ne mogu da se bave svim prevarama na tržištu kojih je sve više.
Eva Zigner, iz Direktorata Evropske komisije za zdravlje i bezbednost hrane kaže da se na evropskom tržištu hrane dešavaju se razne prevare: mešanje vode i mleka, supstitucije (zamena jednog proizvoda sličnim), promena veličine proizvoda, falsifikovanje alkoholnih pića, skrivanje sastojaka hrane, pogrešno delkarisanje.
Prema njenim rečima, EU ima posebnu strategiju zaštite potrošača pod sloganom "Od farme do stola", koja je usvojena kako bi se takve pojave sprečavale: "To je jedan fer sistem i jako je važno da se prevare ne dešavaju. Zbog toga smo u strategiju uvrstili krivična dela i sankcije koje treba da odvrate od takvih aktivnosti", naglašava Zigner.
U nekim slučajevima dešava se i da proizvođači nisu krivi za prevaru ili dovođenje potrošača u zabludu, već distributeri. Srbija će, kako dodaje, ako uđe u EU morati da kontroliše hranu koja ulazi na njeno tržište po novim propisima.
"Do sada smo imali istragu konjskog mesa, ribe, meda, sada se čeka rezulltat istrage o grupi začina koja datira iz 2019. godine. EU sada kontroliše i posuđe iz bambusa koje prema važećim propisima ne sme da sadrži plastiku", dodaje Zinger i podseća da je EU uspostavila jedinstven sistem za kontrolu ovog tržišta 2016. godine, nakon brojnih skandala.
SKINI APLIKACIJU
.png)
