ALEKSANDAR KIKANOVIĆ ULTRAMARATONAC, HUMANISTA, JEDNOM REČJU PONOS SRPSKOG NARODA

Ono što čoveku u 21. veku nedostaje nisu materijalna sredstva, već osećanje i ljubav prema bližnjima. Retko kada odlučimo da drugom damo i ono malo što posedujemo, jer u borbi za sopstvenu egzistenciju mi zaboravimo na one kojima je pomoć neophodna.

Hvala Bogu, u Srbijii dalje postoje oni koji žrtvuju sebe radi svog bližnjeg te svojim delima svedoče istinsku ljubav. Aleksandar Kikanović, jedan je od njih, slobodno možemo reći ponos Srbije i nacije. 

Aleksandar je inače loznički ultramaratonac i humanitarac, sudeći po njegovim objavama na društvenim mrežama može se reći da ova plemenita duša nikada ne odmara. 



Njegova priča počela je posle povrede koju je imao.

"Igranjem fudbala zadobio sam tešku povredu kolena, nažalost situacija je bila toliko ozbiljna da sam morao da idem na operaciju ligamenata! Otišao sam sa idejom da to sredim, da kažem doktoru da mi pomogne jer nemam novac, a želim da nastavim da se bavim sportom, humanitarno maratone da trčim! Usledio je šamar, doktor mi je rekao, kad budem trčao maraton za sebe, skupio pare da dođem da se operišem. Onako nikakav znao sam da nešto ima mnogo jace od operacije. Otišao sam u Crkvu, pomolio se Bogu i istračao do Ostroga, Hilandara, Rusije, Svetinje zapadne Srbije i jos mnogo kraćih maratona!"



Svoj prvi maraton s nešto malo novca u dzepu i rancem na jakim plećima, ali jakom voljom i uz Božju pomoć, Aleksandar je trčao do manastira Ostrog, sve s ciljem da malena Darija stane na svoje noge, u tome je i uspela. Tada je prikupio samo 52 000 dinara, ali to je nemerljivo sa saznanjem da je Darija pobedila "e to je ljubav, to je kad verujete."

"Do sada sam istrčao preko 5600km, manastir Ostog, Hilandar, Tumane, Rusija, Lelići, Pustinja, Ćelije, Jaši, iako Bog da da stignem u Jerusalim." Rekao je Aleksandar za naš portal

Kikanović, kao svaki pravi Srbin nedelju provodi u crkvi na Liturgiji, posle koje započinje svoje podvige, bez bojazni da će uspeti, jer kad je Gospod s njim nema čega da se boji. 

O svojim planovima Aleksandar ne želi da govori, što je u potpunosti razumljivo, Bože zdravlje u maju planira ultramaraton do Svete zemlje, verujemo da će mu Gospod pomoći u ostvarenju svog cilja. 

"Trčaću svakoga dana osim četvrtka i nedelje po četrdesetak kilometara, odnosno jedan maraton i mislim da će mi trebati neka dva i po meseca da stignem na cilj. Trčaću od Srbije preko Bugarske, Turske i Sirije do Izraela. Ovo verovatno po prvi put neće biti humanitarni maraton, ali planiram da mi sigurno bude poslednji. Želim da dođem do Jerusalima, da trčim za zdravlje i svako dobro srpskog naroda i tamo se pomolim za sve nas."

"Za ove tri godine od kada sam počeo da se bavim humanitarnim radom, prikupljeno je više od 145.000 € za bolesnu decu! Ove godine sam uspeo da podelim i do 500 paketića deci čiji roditelji nisu bili u mogućnosti da ih obraduju."

Aleksandar, jedino nije stigao do Moskve i to zbog pandemije korona virusa, inače uvek je stizao tamo gde bi se uputio pa veruje da će, ukoliko sve bude onako kako treba, ove godine trčati ulicama dalekog Jerusalima.

SKINI APLIKACIJU