Alarmantno: U Srbiji, prošle godine, prijavljen nestanak više od 1.700 dece

Najveći broj mladih čiji se nestanak prijavi su tinejdžeri od 13 do 17 godina, a među razlozima se izdvaja bežanje od kuće, što se desi u oko 45 odsto slučajeva.

Tokom protekle godine u Srbiji je prijavljen nestanak 1.775 maloletnih lica, od kojih je 1.719 pronađeno, što govori da više od 50 porodica još traga za najmlađima.

 Iako se većina slučajeva završi sa srećnim ishodom, ima i onih koji imaju tragičan epilog. Zato je, kažu stručnjaci, najbitnije preduzeti korake odmah, jer kako vreme odmiče, šanse za pronalazak su sve manje.

Važnost brze reakcije

Najveći broj dece čiji se nestanak prijavi su tinejdžeri uzrasta od 13 do 17 godina, a među razlozima se izdvaja bežanje od kuće, što se desi u oko 45 odsto slučajeva. Prema dosadašnjim izveštajima, deca koja su sama napustila dom pronalaze se najčešće u periodu do sedam dana, dok je u nekim slučajevima potraga trajala i do dva meseca…

Maja Jovanović, predsednica Nacionalne asocijacije za podršku (NAOS) rekla je za "Blic TV" da je, kod nestanka dece nižih uzrasta, bitna svaka sekunda, jer što više sati prolazi, manje su šanse da dete bude pronađeno i da se izvuče iz neke situacije koja nije bezbedna za njega.

Počelo rušenje Beogradskog sajma

 
"Važna je brza reakcija roditelja, ali ja uvek potenciram prevenciju. Prevencija, nešto uvek kažu stari naši: bolje sprečiti nego lečiti i zato je faktor roditelja vrlo važan u svojoj toj priči",  rekla je Jovanović.

Glavni faktori nestanka dece u našoj zemlji su: zlostavljanje i zanemarivanje, porodični konflikti, usamljenost.neuspeh u školi, a faktori privlačenja: kriminalna eksploatacija i seksualna eksploatacija.

Iza statistike povremeno se krije i porodična otmica. Ako jedan od roditelja odvede dete  preko granice, često se deci tu gubi svaki trag.

Igor Jurić, direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu, objašnjava da za veliki broj dece policija ima određeni trag i da je to razlog zašto se često i ne pokreće sistem potrage. To se dešava kada su u pitanju ili samovoljni odlasci iz svojih sredina ili porodične otmice.

Opasnost sa interneta

- Ono što jeste problem, često imamo i maloletničke brakove gde deca odlaze bez ikakvog traga u neke druge zemlje. Tada postoji mogućnost da su deca žrtve trgovine decom, trgovine ljudima. I, zaista, kada se desi da je veliki protok vremena, ako su deca, recimo, žrtve kriminalne otmice, onda su tu gotovo male šanse da će se dete pronaći - pojašnjava Jurić.

Stručnjaci upozoravaju upozoravaju da se sve češće uzrok se krije i na internetu, deca ali roditelji su aktivni na društvenim mrežama, dele fotografije, lokacije i informacije, a to može iskoristiti svako, od predatora do kriminalnih grupa.

Tinejdžeri nisu svesni da pušenje e-cigareta razara pluća: Srpski doktori upozoravaju, Slovenci preduzeli drastične mere

- Stalno apelujemo da su društvene mreže veliko nesigurno područje za mlade i za decu. Roditelji moraju biti apsolutno upućeni kod objašnjavanja svojoj deci, šta oni rade u virtualnom svetu, kakve su komunikacije koje tamo obavljaju. Znate kako, virtualni svet i veštačka inteligencija koja je napredovala zaista u velikoj meri u proteklom periodu i napreduje i dalje, otvorili su neke mogućnosti da Sajberlov biva olakšan jer iza lažnih profila i slika vi ne vidite počinioca, vrbovatelja ili devijantnu osobu koja je targetirala vaše dete - pojašnjava Maja Jovanović.

Jurić dodaje da je jako bitno da roditelji shvate da, ako ne mogu ne objavljuju fotografije i video zapise svoje dece, onda makar sačekaju da se vrate svojim kućama i da ne otkrivaju lokaciju na kojoj se nalaze.

- Jednostavno da bar na taj način ne skrećemo pažnju svojim ponašanjem na predatore, da su deca tu u blizini, da im mogu nauditi. Sa druge strane kada govorimo o maloj deci, dakle bebama ili slično, ono što konstantno govorimo, evo mogu vam sad reći da sam i sve dok toga takođe gde naši ljudi zaista jako često skidaju svoju decu, gde nemaju kupaće kostime i to je nešto što je jako opasno, gde predatori fotografišu tu decu i postoji velika opasnost da ukoliko se dete svidi predatoru, da će možda upravo to dete biti žrtva, ne daj Bože, otmice ili nekog drugog krivičnog dela - pojašnjava Jurić.

Naši sagovornici dodaju, da je veliki problem što u Srbiji ne postoji registar nestalih maloletnih lica, samim tim javnost ne može da bude obaveštena o detaljima nestanka niti da pomogne eventualnim informacijama.

Glas javnosti /D08S 

SKINI APLIKACIJU