Nišlijka Jelica Kaiš Filipović zakoračila je u 86. godinu života, ali to što je u devetoj deceniji života, ne predstavlja joj prepreku da slika, šije, da uživa u putovanjima, plivanju, ronjenju i skokovima u vodu na glavu. U slobodno vreme „surfuje“ internetom, dopisuje se sa prijateljicama i recepte sa interneta isprobava u svojoj kuhinji, piše portal Niške vesti.
Po zanimanju je zdravstveni radnik i do penzije je stigla radeći kao laborant u niškoj Vojnoj bolnici, ali je u Nišu ljudi poznaju prvenstveno po tome što je veoma uspešno šila, a sada se takođe uspešno bavi slikarstvom. Šivenje je naučila kada joj je bilo 50 godina, a počela je da slika sa 66.
– U prevremenu penziju sam morala da odem već sa 50 godina, jer sam se na poslu ubola na iglu i zarazila Hepatitisom B. To mi je teško palo, ali sam odmah kod kuće krenula da šijem, pošto sam završila kurs krojenja i šivenja, priča Jelica.
Punih 15 godina je, kaže, aktivno šila i svojevremeno imala 60 mušterija. Mašinu za šivenje retko kad je sklanjala sa stola.
– Jednog dana sam u izlogu radnje videla sliku koja mi se izuzetno dopala, bila je kao od pliša. U radnji su mi rekli da je to suvi pastel i dali savet gde mogu da kupim dobre češke krede. Kupila sam veliko pakovanje od 48 kreda i počela da slikam, bez ikakvog kursa, ičije pomoći i saveta. To mi se veoma dopalo i videla sam da mi dobro ide – kaže Jelica.
Slikanju je potpuno posvećena, a slika skoro isključivo tokom noći. Dešava se da sa četkicom dočeka jutro. Poslednjih godina ima problem sa ravnotežom i drhtanjem ruku zbog Parkinsonove bolesti, ali je slikanje smiruje. Njene slike bile su i na izložbama. Radove uglavnom poklanja. Počasni je član Udruženja likovnih umetnika Niša.
Tokom proteklih godina dosta je putovala i uglavnom obilazila mesta u Grčkoj, a poslednjih sedam godina svakog leta odlazi u banju Rgošte kod Knjaževca.
– Oduševljena sam tim mestom i ljudima. Volim da plivam na Banjici u Rgoštu, a posebno da skačem na glavu i ronim. Kada skočim u vodu, dobijem takav aplauz, jer samo deca skaču i ja – priča Jelica i dodaje da ima još toliko planova, da nije sigurna da li bi joj bila dovoljna još dva života da ih sve ostvari.