„Farma je napravljena 1986. godine. Stočarstvom se prvo bavio moj otac Tihomir, a ja sam nastavio posao da bismo sada u štali imali između osamdeset i sto grla“, ispričao nam je on.
Najteži bik u njegovoj, po najsavremenijim standardima napravljenoj staji, dostigao je težinu 1.113 kilograma, ali ove godine još nisu dobili pripadajuće subvencije od države.
„Takođe, cene kukuruza, suncokreta, stočnog brašna i nafte su nenormalno skočile, tako da se zaista ne isplati bavljenje stočarstvom, jednom rečju, stanje je katastrofalno“, ocenio je Đurović ponovivši da će odustati od ovog posla ukoliko se situacija ne promeni.
Prema njegovim rečima da se ne bave nekim dodatnim, uslužnim delatnostima, njegova šestočlana porodica ne bi mogla normalno da egzistira.
„Kupili smo sve mašine za proizvodnju silaže, imamo traktore, dva kamiona – jedan za vuču stoke, drugi za silažu, kao i svu priključnu mehanizaciju za njih. Međutim, one se kvare, veliki su izdaci za popravke, a da ne računam amortizaciju“, ogorčeno kaže sagovornik.
Kako bi se pripremila hrana za bikove na površini od 30 hektara Đurovići seju travu, pšenicu i kukuruz, koga nema dovoljno, pa su prinuđeni da ga nabavljaju iz Vojvodine, a cena je, ističe Vladimir, previsoka.
„Priprema silaže je veoma zahtevna, a za toliki broj grla neophodno je mnnogo hrane pa veliki broj poljoprivrednih mašina potroši najmanje oko 1.000 litara nafte“, napominje ovaj mladi stočar.
Tu, kako dodaje, ne računa radnu snagu, trud, znoj i muku. Zaboravio je kako izgleda otići na odmor, poput mora, planine jer je njegov posao praktično dvadesetčevoročasovni. Tu su, kako ističe, i ogromni troškovi za pregled grla od strane veterinara, ukoliko ustreba što se veoma često dešava.
Govoreći o prodaji grla, kaže da kupci, uglavnom oni koji imaju proizvodnju mesa, neće da kupe bika težeg od 650 kilograma. To je, ukazuje Đurović, olakšavajuća okolnost jer se smanjuju troškovi za hranu stoke. Evo baš danas smo prodali deset bikova, ali cena je užasno niska jer mi sa oko 2 evra po kilograu ne pokrivamo ni svoje troškove, ponovio je on.
Ove godine još nismo dobili subvencije od države, ponovio je Đurović ističući da bi možda bilo bolje da ih i ne dobijaju, ali da se garantuje cena po kilogramu, u koju bi bili ukalkulisani troškovi proizvodnje i njihova zarada. Ukoliko tako ne bude, moraću da nađem neki drugi posao, zaključio je Đurović za Nova.rs.
Predo Čikiriz iz sela Mršinci uzgaja krave, a njihove mladunce hrani da bi izrasli u bikove.
„Trenutno imam 29 krava muzara, ali problem predstavlja činjenica da je previše skočila cena žitarica, a cena mleka „stoji u mestu“ oko šest godina. Na dnevnom nivou proizvedemo oko 500 litara koje predajemo po 36 dinarapo litru, plus premija za nabolju masnu jedinicu“, ispričao nam je on.
Čikiriz kaže da na površini od 19 hektara uzgaja kukuruz, pa mu je to olakšavajuća okolnost kada je hrana za krave i bikove, koji su različitog uzrasta, u pitanju. Takođe, poseduje neophodnu mehanizaciju za uzgoj trave i kukuruza.
I on se složio sa prethodnim sagovornikom da je cena koncentrata, kao i ostalih žitarica previsoka.
„Da bi bik dostigao kilažu od 600 do 650 kilograma mora da pojede 2400 kg. koncentrata, ne računajući seno i silažu. A trenutna cena koncentrata je 36 dinara za kilogram i pitamo se gde je tu računica. Ove godine kasne, pored subvencija od strane države, i premije za mleko, jer nam još nije isplaćen prvi kvartal. Takođe, nisu nam isplatili ni po 25 hiljada po kravi, imaju dugovanja i za bikove i to 15 hiljada po grlu. Sredstva refundira Ministarstvo poljoprivrede, a mnogo nam znači u ovom trenutku koji je veoma krizan za stočarstvo“, zaključio je Čikiriz za Nova.rs, koji sa sinom Bobanom i suprugom Nadom obavlja sve poslove na farmi.
(Glas javnosti/Nova)