Nasilno menjanje jezika zbog rodne neravnopravnosti naučno je neosnovano, tako da su nedopustivi pritisci da se u srpskom jeziku zbog trenutne politike nasilno menja odnos prema takozvanoj rodno senzitivoj leksici.
Srpski književni jezik kroz čitavu njegovu istoriju karakterirše liberalna, a a direktivna jezička politika, tako da bi ovaj pokušaj predstavljao akt nad jezikom nepoznat istoriji srpskog jezika, a takođe i nasilja nad svim onima bili oni muškog ili ženskog pola koji se ne slažu sa takvom ideologijom.
Ovo je saopštio Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU, čiji članovi smatraju da je svaka intervencija u jeziku sa stanovišta bilo koje ideologije koja nije u skladu sa naukom nedopustiva i da bi, ako bi se izvršila, mogla imati nesagledive štetne posledice po jezik.
- Nedopustivo je da se u ime politike ili ideologije sa nivoa države propagira bilo kakav jezički inženjering, a kamoli da se putem zakona nameće javnim i državnim organizacijama rečnik rodno diferenciranog jezika, u kome se nudi mnoštvo reči nesaglasnih strukturi srpskog jezika, reči koji ne bogate nego urušavaju njegovu strukturu – kaže se u saopštenju odbora.
Napominje se da struktura i upotreba jezika uvek imaju samoregulativnu moć da se prema potrebama razvijaju stvarajući i nove reči gramatičkog ženskog roda, pa i socijalne femininative, ali nije moguće to nametnuti jeziku, bez nasilja nad jezikom, po „zakonskom dekretu“ kad se to nekome, ko uz to još i nije upućen u jezičke zakonitosti, prohte.
- Pošto je jezik u osnovi nacionalnog identiteta, zahvati u srpski jezik s ciljem menjanja njegove prirode i strukture imali bi dalekosežne posledice i po očuvanje nacionalnog identiteta, u vreme kad je država uvidela da je nužno ozbiljno i trajno raditi na zaštiti nacionalnog identiteta i srpskog jezika, što čine i drugi narodi u uređenim državama – kaže se u saopštenju.
Odbor navodi da je neprihvatljivo da se ideološki kriterijumi primenjuju na normiranje srpskog jezika mimo stavova jezičke struke, da ideologija i politika kreiraju jezičku politiku i normiraju jezik nasuprot jezičkoj nauci, u čijem domenu.
Odbor se obratio celoj srpskoj javnosti, državnim organima, posebno ministarstvima za prosvetu i nauku i kulturu, i najvišim predstavnicima države da zaštite srpski jezik od pokušaja da se on veštački menja prema političkim i ideološkim merilima.
(Glas javnosti)
7 sati