Naime, to je rok koji je najavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić, ali nismo uspeli da saznamo i da li je ispoštovan budući da od info službe Skupštine grada još nismo dobili taj odgovor, ali su ga obećali "u najkraćem mogućem roku".
Da li je probijen ili odložen za neka bolja vremena takođe nije poznato, ali jeste da je za realizaciju projekta kompleksa koji će se nalaziti u Bloku 51, na Novom Beogradu, u blizini Bežanijske kose, grad Beograd je već izdvojio oko 168 miliona dinara, odnosno skoro 1,5 miliona evra. Za one kojima nije poznat taj deo prestonice reč je o livadama blizu "Emezete".
Toliko će koštati groblje za kućne ljubimce koje će na hektaru i po površine, imati administrativnu zgradu od 300 kvadrata, parking sa 20 mesta, krematorijum, različita mesta za sahranjivanje kućnih ljubimaca.
Kako je Vesić tada napomenuo glavni grad će konačno, prvi put u svojoj istoriji na taj način ujedno rešiti i višedecenijski ozbiljan komunalni problem navodeći da se to može očekivati sredinom iduće godine.
-To praktično znači da ćemo u maju ili junu sledeće godine imati groblje kućnih ljubimaca, tako da će Beograd konačno dobiti ono što imaju mnogi drugi veliki gradovi - dostojno mesto za sahranu kućnih ljubimaca, jer su oni živa bića i prema njima tako i treba da se odnosimo. Ovo je civilizacijski napredak i iskorak za glavni grad, naglasio je Vesić.
- Imamo sve više kućnih ljubimaca i potreba da se uredi prostor za njihovo sahranjivanje je bila sve veća, rekao je Vesić, preneo je Beoinfo. On je dodao i da svi naši sugrađani i sugrađanke koji imaju kućne ljubimce ili su ih imali, znaju koliko im oni znače i u kakvim su problemima bili kada im ugine, jer nisu imali gde da ih sahrane.
Da je ovo značajan potez potvrdio nam je i Dragan Novičić, uzgajivač pasa i mačaka koji kaže da se trenutno vlasnici snalaze u slučaju kada životinja ugine tako što ili plate veterinaru da je odnese a je ovi dalje prosleđuju u zavod za kremiranje ili ih sami noću sahranjuju na obližnjim perifernim livadama, parkovima ili kejovima.
- Beogradu bi značilo da ima groblje kućnih ljubimaca jer većina vlasnika se izuzetno veže za svog psa, mačku, zeca, hrčka ili bilo koju drugu životinju sa kojom provede duži životni period. Naročito izražena povezanost sa kućnim ljubimcom je uočljiva kod ljudi koji su usamljeni, nemaju svoje porodice i u tome vide izlaz, komuniciraju sa svojim ljubimcem, šetaju ga i ne osećaju se samim. Nije redak slučaj ni kod ljudi sa porodicom da im kućni ljubimac toliko znači da je kasniji rastanak koji je neminovan veoma bolan i teško podnošljiv, kaže Novičić za Glas Javnosti.
On objašnjava i da bi im groblje kućnih ljubimaca omogucilo da mogu kad god požele da ponovo "posete svog preminulog ljubimca".
- Iako smo svesni da to košta, uveren sam da bi mnogi vlasnici želeli da izdvoje pozamašnu sumu za sve to (grobno mesto, sanduk, spomenik itd).
Pokušali smo da dobijemo odgovor na pitanje šta misle o ovom projektu i od nekoliko udruženja za zaštitu životinja u Beogradu. Međutim, uspeli smo samo od Udruženja "Beta" Beograd da dobijemo kratku izjavu da ne znaju ništa o tome i da im nije poznato da je najavljena gradnja. Ipak smatraju da je to ogromna potreba.
-Ljudi apsolutno nemaju šta da rade sa uginulim ljubimcima osim da ih predaju Veterini da ih negde, ko zna gde, spale i pritom se to skupo naplaćuje, kratko su nam rekli.
Novičića, s druge strane, ne iznenađuje neobaveštenost i dezorganizovanost udruženja za zaštitu životinja.
- Retko, zapravo nikako sam s njima u kontaktu baš zato što nemaju skoro nikakvu izvršnu vlast, sa izuzetno malim budžetima su i uglavnom na čelima su ili gramzivi i loši ljudi koji bi da se okoriste novčano o donacije ili hordaši sa teškim psihičkim poremećajima.
U prvo vreme, najavljeno je, groblje kućnih ljubimaca u Bloku 51 će imati 730 kolumbarijuma, 839 grobnih parcela za male, srednje i velike kućne ljubimce, kao i 760 grobnih mesta za vlasnike koji žele da na poseban način obeleže grobno mesto kućnog ljubimca. Da li će to biti dovoljno videćemo s obzirom na zvanične i nezvanične brojke vlasničkih pasa i mačaka u Beogradu.
Naime, u Srbiji je u 2019. bilo registrovano blizu 190.000 vlasničkih pasa. Što se tiče mačaka tu nije poznata brojka, iako je od 2012. zakonski obavezno čipovanje mačaka. Probali smo da proverimo kolika je tačna brojka u ovoj godini ali se u pres službi Uprave za veterinu pri republičkom Ministarstvu niko nije javljao.
Iz JKP "Veterina Beograd" čiji je direktor Budimir Grubić zajedno sa Vesićem prisustvovao predstavljanju projekta i istakao da se ovim prvi put u istoriji Beograda omogućava svim vlasnicima kućnih ljubimaca iz Beograda i susednih mesta da se na human i civilizacijski način od njih oproste, kažu da i oni očekuju da bude uskoro završen tender, ali da još nisu obavešteni o tome, i da je to pre svega posao Direkcije za izgradnju Beograda.
(Glas Javnosti)