"DA BISMO ZAJEDNO VASKRSLI MORAMO SE MOLITI I POKAJATI": Evo šta je PATRIJARH poručio SRBIMA na SPASOVDAN

Na početku obraćanja, patrijarh Porfirije je rekao da je mislio da ne kaže ništa, jer je počeo pljusak, ali da na slovenskom kiša se kaže dažd, a to znači davanje.

Suočili smo se u ove dane sa strašnim zlom koje nas je sve porazilo, jer je napalo našu decu i preko njih nas i pogodilo nas tako da smo zanemeli, poručio je patrijarh Porfirije okupljenima ispred Hrama Svetog Save. Istakao je da smo svi pogođeni, osećamo neizmernu tugu i bol, imamo traumu i zato smo svi potrebni jedni drugima kao potpora i oslonac. Ne smemo dozvoliti sebi da samo i isključivo optužujemo jedni druge i tako sejemo novo seme zala i nesporazuma, naglasio je patrijarh.

Na početku obraćanja, patrijarh Porfirije je rekao da je mislio da ne kaže ništa, jer je počeo pljusak, ali da na slovenskom kiša se kaže dažd, a to znači davanje.

"U našem narodu spasovdanska kiša jeste zaista Božije davanje i blagoslov. Evo da zajedno sa vama, blagodareći Bogu što je dao kišu i što je pustio suzu radosnicu, jer među nas je došao veliki sveti vladika naš Vladika Nikolaj. Dobro nam došao sveti Vladiko Nikolaje, dobro došao u srpsku prstonicu, dobro došao na Spasovdan – slavu tvog i našeg grada", poručio je patrijarh.

Zavapili smo i ti si nam došao u ovo smutno vreme kada su velike nevolje navalile na tvoj rod i kada se mrak zlih sila podnebesja okomio na tvoja čeda, naglasio je patrijarh.

"Ti si našao put Hristov, nosio krst i breme celog naroda, bio si proganjan nekada, a ostalo je da si pomalo i sada. Vodio si sve narodne litije u svoje vreme širom otadžbine i budio svoj narod, ali evo danas vodiš i ovu našu Spasovdansku litiju u Beogradu", naveo je patrijarh Porfirije.

"Živimo u civilizaciji koja se temelji na potiskivanju i zaboravu duhovnih pitanja"

Ističe da nas niko od vladike Nikolaja ne može bolje razumeti i izvidati nam rane, pružiti nam očinsku utehu i zagrljaj.

"Braćo i sestre, postoji u čoveku, u nama, u samoj našoj prirodi spontana i iskonska potreba da se obraćamo nečem što nas prevazilazi, nečemu što je mnogo uzvišenije od nas. To je zbog toga što smo stvoreni po slici i prilici Božijoj i što samo punoću i smisao života može da nam da Bog", rekao je patrijarh.

Kada se u jednom trenutku života na nekom raskršću puta susretnemo sa zlom i sa smrću tada, kako kaže, iskrsavaju naneumoljivija pitanja na koja pozitivno znanje nema konačan odgovor. Danas, dodao je, živimo u civilizaciji koja se temelji na potiskivanju i zaboravu duhovnih pitanja.

"Koliko god čovek pokušava da izbegne, zaboravi i prezre večna duhovna pitanja i čak ako im se naruga – ona vrebaju i iskrsavaju... Pred nama se javlja bezdan pitanja koja otvaraju zastrašujuće praznine u našem postojanju. U tim neočekivanim trenucima sva naša pitanja automatski se sjedinjuju u jednoj reči – Bog", naglasio je patrijarh Porfirije.

"Sve dok imamo u čemu da se ogledamo – ovaj narod će imati nepokolebljivu nadu"

Istakao je da je naš narod preživeo neopisive golgote i stradanja i to prevashodno zbog toga što je imao veru jevađelsku i živeo po jevađelskim vrednostima.

"Zato što je činio sve što je bilo do njega, ali na početku i kraju jer je imao veru u promisao Božiju i obraćao Bogu, zato što je imao svoju crkvu, zato što je znao da nije samo telo nego i duša i zato što je znao da se ne treba brinuti samo o spoljašnjem nego i o unutrašnjem, zato što se molio Bogu i znao da će mu pomoći, zato što je znao da su bližnji, porodica dom i otadžbina svetinja, a posebno što je znao dasu Gračanica, Pećka patrijaršija, Dečani, Sopoćani, Žiča, Mileševa, Krušedol, Studenica, Morača, Krka sve naše svetinje i ovaj sveti hram koji nosi ime Svetog Save – da je to naša lična karta i naše ime i prezime", istakao je patrijarh Porfirije.

Poručio je svima da se iskreno zapitamo da li mi to danas znamo.

"Ili bismo rado da budemo nešto drugo ili neko drugi, da se odreknemo sebe, svoga koda i svoga identiteta, svojih pravoslavnih hrišćanskih vrenosti, te da prihvatimo nama strane sistem vrednosti i postanemo ono što nismo", dodao je.

"Ali sve dok imamo u čemu da se ogledamo, kome i čemu da se vraćamo, sve dok stojimo ovde okupljeni oko svetitelja Božijeg, nezavisno od spoljašnih okolnosti – ovaj narod će imati nepokolebljivu nadu", rekao je patrijarh.

Suočili smo se u ove dane sa strašnim zlom koje nas je sve porazilo, jer je napalo našu decu i preko njih nas i pogodilo nas tako da smo zanemeli, poručio je patrijarh Porfirije okupljenima ispred Hrama Svetog Save.

Um posustaje pred pokušajima svakog logičnog objašnjenja onoga što se dogoidlo, dodao je.

"Zlo nema ime i prezime, nema uzrast i pol, rasu i naciju, opredeljenje – zlo je neuhvatljivo i ma šta činili zlo se ne može konačno i potpuno pobediti nikakvim institucijama, tehnikama, veštinama i sposobnostima. Ma koliko one bile efikasne i korisne. Znanje je potrebno, ali ne i dovoljno, tehnika i veština pomažu, ali ne izbavljaju, filozofija, politika, nauka i umetnost – sve je to blagosloveno i potrebno i donekle rešava naše probleme i potrebe, ali suštinska pitanja o cilju postojanja o stradanju, o radosti i tuzi, o istini laži, o životu i smrti, o dobru i zlu – ostaju bez konačnog odgovora", naveo je patrijarh Porfirije.

"Šta nam je činiti? Nijedno ključno pitanje čovek ne može rešiti samo svojim snagama. Naravno, moramo učiniti sve što je do nas, ali onda svoje snage i podvige udružiti sa snagom Božjom, moramo verom i molitvom otvoriti vrata blagodati Božijoj da deluje sa nama i u nama kako bi naši napori i znanja urodili plodom za dobro drugih i nama na korist", naglasio je patrijarh.

Ističe da se moramo zamisliti dobro i da se moramo trgnuti i probuditi.

"Svi smo pogođeni, svi osećamo neizmernu tugu i bol, svi imamo traumu i zato smo svi potrebni jedni drugima kao potpora i oslonac. Zajedno smo na krstu, da bismo zajedno vaskrsli moramo se svi u molitvi i pokajanju sabirati, okupljati oko svetitelja i oltara Božijih. Ne smemo dozvoliti sebi da samo i iskučljivo optužujemo jedni druge i tako sejemo novo seme zala i nesporazuma", naglasio je patrijarh Porfirije.

Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU