"Moj deda nije engleski znao": Pesma o čitavoj generaciji naših predaka - njihova škola bile su njive, njihova nauka bila je mudrost života

U vremenu kada se uspeh meri diplomama, novcem i prestižnim adresama, pesma Marka S. Markovića nas vraća onim vrednostima koje su nekada bile temelj svake kuće – poštenje, ljubav, sloboda i mir sa sobom.

Ova pesma nije samo o jednom dedi – ona je o čitavoj jednoj generaciji naših predaka, ljudima koji možda nisu govorili strane jezike, ali su savršeno razumeli govor prirode i duše. Njihova škola bile su njive, njihova nauka bila je mudrost života, a njihova najveća titula – Čovek.

Danas, dok trčimo za materijalnim bogatstvom, možda je vreme da zastanemo i zapitamo se: šta je zaista važno? Jer oni koji su znali da se raduju suncu, pesmi ptica i slobodi, znali su više nego što možemo i da zamislimo.

MOJ DEDA NIJE ENGLESKI ZNAO

Moj deda nije engleski znao,
i nije znao za fakultete.
Ali je znao da voli ljude,
da bude čovek, vaspita dete.
Moj deda nije imao novce,
ni skupa kola, niti garažu.
Ali je znao da sluša ptice,
i da prevede, šta one kažu
.
Moj deda nije ljubio zlato.
Ne beše novca da srce proda.
Al uvek beše zahvalan Nebu,
znajući kolko vredi sloboda.
Moj deda nije išao nigde,
van rodnog sela i rodnih njiva.
Ali je znao da bude srećan.
Smeje se, peva. I da uživa.
Moj deda nije video sveta,
ulice svetle, zemlje daleke.
Ali je umro s pesmom u oku,
grleći brazde, livade, reke.
Moj deda nije umeo ništa,
što danas ljudi znaju i mogu.
Al nikom nije dugovo zeru,
sem srpsku dušu, Gospodu Bogu

Slava Bogu

Glas javnosti