Kako se ponašati u slučaju privođenja

Iako građani ne bi trebalo da budu privođeni zbog učešća u mirnim protestima, to se ipak događa, jer policija hapsi koga stigne. Advokati daju savete kako da se privedeni ponašaju da ne bi završili u pritvoru

U slučaju privođenja na protestima ili nakon njih, najčešće se pravno ne zna zbog čega je neko privden, jer se može desiti da je ta osoba vređala policiju, gađala je kamenjem ili nečim drugim, ili se zaletala na policajce i udarala ih po štitu ili telu, navode advokati, sagovornici „Vremena“.

Iz iskustva advokata koje smo kontaktirali može se zaključiti da policija na protestima hapsi potpuno neselektivno, iako to nikada neće priznati. Tek nakon što se privedeni dovedu u policijsku stanicu, odlučuje se, u saradnji sa tužiocem ili sudijom za prekršaje, kako će se prema kome postupati.

Advokati ukazuju da to što je neko uhapšen ne znači automatski da će biti zadržan, jer može da se dogodi da bude pušten već nakon jednog sata.

Tri mogućnosti nakon privođenja

Oni navode da postoje tri mogućnosti: da policija shvati da je pogrešila i odmah pusti privedenog, da se protiv osobe podnese prijava za lakši prekršaj, pri čemu se privedeni pušta iz policijske stanice, a prekršajna prijava mu se šalje na kućnu adresu. I, konačno, da osoba bude osumnjičena za teške prekršaje iz oblasti javnog reda i mira, koje su u rangu prekršaja u alkoholisanom stanju, pri čemu se osoba privodi po hitnom postupku dežurnom sudiji za prekršaje.

Osobe koje se privode dežurnom tužiocu po hitnom postupku se zadržavaju i bez rešenja, one su praktično nekoliko sati lišene slobode, jer moraju da sačekaju da budu privedene tužiocu.

KRIK: Šta je sa krivičnom prijavom protiv Macuta zbog smrti pacijentkinje?

Tako može da se dogodi da u policijskoj stanici u koju je neko priveden, a počinio je teži prekršaj, nema dežurnog tužioca, pa privedeni mora da bude sproveden u policijsku stanicu u kojoj ima tužilaca.

Ukoliko tužilac proceni da je privedeni počinio neko krivično delo, njemu se određuje policijsko zadržavanje do 48 sati. Advokati navode da iskustva iz aktulenih protesta govore da se takav pritvor najčešće određuje zbog krivičnih dela nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi ili javnom skupu i napada na službeno lice.

Advokati upozoravaju da je krivično delo nasilje na sportskoj priredbi ili javnom skupu veoma široko postavljeno, pa ljudi mogu da budu privedeni zbog različitih stvari: zbog guranja, uvreda, bacanja predemta, maltene sve što ne podrazumeva mirno kretanje ulicom.

Prvih 48 sati

U tih pomenutih 48 sati privedeni mora da bude izveden pred tužioca, da da iskaz, a tužilac najčešće predlaže pritvor. Tada se odlazi kod sudije za prethodni postupak, gde se održava ročište dok je privedeni u pritvoru tokom kog privedeni daje iskaz i kod sudije. Nakon toga sudija odlučuje da li će biti određen pritvor.

Postoje tri mogućnosti: da se privedeni odmah pusti na slobodu, da mu se odredi pritvor ili da mu se odredi mera zabrane napuštanja stana, koja može da podrazumeva i takozvanu „nanogicu“.

Poštovanje zabrane napuštanja stana se proverava tako što se osoba kojoj je izrečena ta mera nekoliko puta dnevno poziva na fiksni telefon u stanu. Ukoliko osoba nema fiksni telefon u stanu stavlja mu se nanogica, ili mu se čak može odrediti i pritvor.

Šta preporučuju advokati

Glavna preporuka advokata onima koji odlaze na proteste, posebno ako imaju želju da deluju nasilno, sastoji se u tome da bi oni trebalo da imaju kontakt sa nekim advokatom. Ukoliko oni lično nemaju takav kontakt, trebalo bi da imaju nekog rođaka ili prijatelja koji ima kontakt sa advokatom koji će biti obavešten u slučaju privođenja.

Advokati podsećaju da se u suprotnom može dogoditi ono što se već dešavalo: da se, pošto im telefon bude oduzet, po nekoliko sati ne zna gde su uhapšeni.

VIDEO koji demantuje Ministarstvo pravde: Nasilnici neće zaustaviti rad institucija Republike Srbije

Drugi savet advokata odnosi se na ponašanje nakon privođenja. Advokati savetuju da se privedeni ponašaju normalno, da se ne opiru hapšenju, jer to može da bude kvalifikovano kao napad na službeno lice, i da privedeni onda bude optužen za dodatno delo.

Advokati savetuju privedenima i da ne budu drski i da ne provociraju, da se ne „junače“, jer u suprotnom mogu da budu ozbiljno povređeni. Po slovu zakona policija ne bi smela nikoga da maltretira i tuče, ali advokati ukazuju na ono što znaju svi građani – da se nad nekim uhapšenim ljudima sprovodi policijska tortura.

Iako građani ne bi trebalo da budu privođeni zbog učešća u mirnim protestima, to se ipak događa, a advokati apeluju na građane koji učestvuju u protestima da ne čine „glupe stvari“, kao što je gađanje kamenjem državnih institucija ili policije „jer se time ne može promeniti vlast, ali se može završiti u pritvoru“.



Glas javnosti/V06S

SKINI APLIKACIJU