“GLAS” U CRKVENOM UTOČIŠTU ZA GLADNE Sve je više dece, a za nas HILJADU ovo je JEDINI dnevni OBROK (FOTO)
Autor: Glas javnosti
Versko dobrotvorno starateljstvo pod SPC-om deluje već pola veka i danas okuplja 300 volontera, koji nesebično pomažu siromašnima, bolesnima, usamljenima, ali i onima kojima je vape za pravni savet i podrška u školovanju.
Od 2009. godine, u Beogradu, pri sedištu VDS-a u Francuskoj ulici 31, postoji i crkvena kuhinja.
Pred zgradu ovog zdanja, gde se nalazi najveća crkvena narodna kuhinja, nevoljnici počinju da pristižu još pre 11 sati, kada počinje serviranje hrane. A korisnika mnogo. Iz godine u godinu sve ih je više.
Obrok u crkvenoj kuhinji za mnoge od njih jedini je dnevno. Zimi se u toplim kuhinjskim prostorijama i ugreju.
Dolaze pognutih glava i puni briga. Odlaze sa brigom manje jer su – jeli, i citatima Ohridskog prologa Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, koji im se i čita pred obrok.
Jerej Vladimir Marković, generalni sekretar VDS-a, objašnjava za „Glas javnosti“ da je sa početkom rada kuhinje skromni doručak dobijalo je tridesetak ljudi, dve godine kasnije broj se udesetostručio, a sada je daju više od hiljadu obroka dnevno.
- Danas, osam godina kasnije, svakog radnog dana nahranimo oko 2.000 gladnih. Ne pitamo ih za versku pripadnost, niti tražimo imovinsku i ličnu kartu, jer verujemo da za našu trpezu dolaze oni kojima je obrok najpotrebniji - kaže jerej Vladimir.
Za pripremanje obroka 20 dana mesečno, potrebno je oko 2,5 miliona dinara. Novac pritiče od darodavaca, dobrovoljnih akcija prikupljanja pomoći, kao i uplatama svih crkvenih jedinica Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Za još toliko siromašnih obroci se dele u drugim crkvama u Beogradu, a sva hrana se doprema iz centralne kuhinje u Zemun Polju.
Struktura korisnika raznolika i po godinama i po razlozima. Dolaze i mala deca sa roditeljima, mladi u najboljim godinama, sredovečni, stari... Neki zato što su ostali bez posla, drugi jer im je penzija mala. Ima bolesnih, invalida, beskućnika.
Da bi se u crkvenoj kuhinji dobio topao obrok, ne moraju da se ispunjavaju nikakvi uslovi. Volonteri nikoga ne odbijaju. Naprotiv, ko traži, sipa mu se i tanjir više. Ali sve ide brzo. Korisnici dođu, jedu i odlaze. Ne zadržavaju se. Oni što dolaze sa posudama i nose hranu kući još kraće. Većinu već dobro znaju jer, kako kažu, 90 odsto njih dolazi svakoga dana.
Kako naglašava naš sagovornik, svima koji pređu prag VDS-a, „ponajmanje hranimo telo, a više dušu”.
- Naša misija je da im pomognemo da stanu na noge i sami zarade za hleb. Zato uz ručak sa njima razgovaraju lekari i sveštenici, tražeći srž njihovih problema i rešenje - objašnjava generalni sekretar VDS-a.
Njegovo Preosveštenstvo Episkop hvostanski Justin, sa đakonom Branislavom Jocićem, u nedelju 26. decembra osveštao je 10.000 hiljada badnjaka. Podeljeni su 5. i 6. januara pri hramovima i crkvama u sklopu akcije "Božićno darivanje" koju organizuje Dobrotvorna organizacija Radost na dar i saradnji sa VDS-om. Sav prihod od podele badnjaka biće usmeren za pomoć najsiromašnijim sugrađanima i za rad crkvene narodne kuhinje.
Jerej Vladimir kaže da ih često pitaju, koji je najbolji način da se uključe i pomognu rad kuhinje, šta je najpotrebnije.
BONUS VIDEO: Otac napadnute tinejdžerke o kobnoj večeri i zbog čega su svi ogorčeni na migrante
SKINI APLIKACIJU
.png)
.png)
.png)
