Država razjašnjava zablude: Evo kako pravilno primeniti Zakon o upisu nepokretnosti

U javnosti je poslednjih meseci prisutan niz pogrešnih tumačenja u vezi sa primenom Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje upisa prava na nepokretnostima i stvarnog stanja stvari. Upravo zbog toga nadležne institucije ukazuju na najčešće zablude i razjašnjavaju šta ovaj zakon zaista znači za vlasnike objekata koji do sada nisu upisani u katastar.

Zabluda broj 1: „Nema potrebe da podnesem zahtev jer sam to već učinio po prethodnom zakonu“

Jedna od najraširenijih zabluda jeste uverenje da nije potrebno podnositi prijavu po važećem zakonu ukoliko je zahtev za legalizaciju ili ozakonjenje podnet po ranijim propisima.

Stvarno stanje stvari, međutim, suštinski je drugačije. Zahtevi podneti po ranijim zakonima o legalizaciji i ozakonjenju više nemaju nikakvo pravno dejstvo, jer su, na osnovu samog zakona, svi ti predmeti obustavljeni. To znači da sva lica koja žele da im se upiše pravo svojine na objektima izgrađenim bez odgovarajuće građevinske dozvole moraju da podnesu prijavu u skladu sa važećim zakonom, bez obzira na to da li su ranije već podnosili zahteve.

Sofronijević: Za upis nepokretnosti biće formirana četiri regionalna centra

Zabluda broj 2: „Ne isplati mi se da prijavim nepokretnost jer će mi biti naplaćen porez za pet godina unazad“

Drugi čest argument protiv prijave jeste strah od retroaktivne naplate poreza na imovinu.

Nadležni, međutim, naglašavaju da upis prava svojine i naplata poreza na imovinu ne moraju biti povezani. Vlasnici nepokretnosti izgrađenih bez odgovarajuće dozvole i sada imaju zakonsku obavezu plaćanja poreza na imovinu, a mnogi tu obavezu već redovno izvršavaju. Cilj donošenja Zakona o posebnim uslovima za upis nije bio retroaktivna naplata poreza, niti je postojala takva namera predlagača zakona.

Istovremeno, ukazuje se da zahvaljujući postojećim snimcima iz vazduha, na osnovu kojih se može utvrditi površina i spratnost objekata – uključujući i objekte u kolektivnom stanovanju, za koje takvi snimci postoje gotovo na celoj teritoriji Srbije – postoji zakonska mogućnost da se porez na imovinu utvrdi i bez podnete prijave za upis prava svojine. U takvim slučajevima, u skladu sa poreskim propisima, moguće je utvrđivanje obaveze plaćanja poreza i za prethodnih pet godina.

Republički geodetski zavod: Za upis bespravnih objekata pristigle 455.353 prijave

Zabluda broj 3: „Reč je o porodičnoj nepokretnosti koju nećemo prodavati, pa nema razloga za upis“

Često se može čuti i stav da se prijava ne isplati kada je reč o porodičnoj nepokretnosti koja je već priključena na komunalnu infrastrukturu i za koju vlasnici ne planiraju prodaju.

Ovakvo razmišljanje, međutim, ne uzima u obzir niz važnih okolnosti. Činjenica da vlasnik danas ne planira raspolaganje nepokretnošću ne znači da takva potreba neće postojati za pet, deset ili dvadeset pet godina. Neupisane nepokretnosti su pravno „nevidljive“, što značajno otežava ili u potpunosti onemogućava njihovo nasleđivanje, prodaju ili stavljanje pod hipoteku.

Stiglo 396.905 prijava za upis bespravnih objekata

Pored toga, priključenje na komunalne mreže koje su dostupne ili će tek postati dostupne legalnim objektima u okruženju može biti otežano ili nemoguće za objekte koji nisu upisani. Isto važi i za sprovođenje radova na rekonstrukciji ili adaptaciji, koji u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji mogu biti onemogućeni ako nepokretnost nije evidentirana. Pravni i praktični položaj upisanih vlasnika je, kako se ističe, višestruko povoljniji od položaja takozvanih „vanknjižnih“ vlasnika.

Zabluda broj 4: „Zakon je donet samo da bi se evidentirali investitori, a ne da bi se zaista vršili upisi“

Pojedini građani smatraju da zakon nema stvarnu nameru da omogući upis svojine u katastar, što, kako navode, potvrđuje činjenica da do sada nije doneto nijedno rešenje o upisu.

Sofronijević: Za upis nepokretnosti biće formirana četiri regionalna centra

Stvarnost je, međutim, uslovljena samim zakonskim rokovima. Zakon je donet upravo sa ciljem da građani budu „svoji na svome“, jer je upis svojine u katastar osnovni preduslov pravne sigurnosti u imovinsko-pravnim odnosima. Predviđeno je da se prvo završi rok za podnošenje prijava za upis, koji ističe 5. februara 2026. godine, kao i dodatni rok od 30 dana za podnošenje prigovora, do 7. marta 2026. godine. Tek nakon toga biće moguće donošenje potvrda Agencije o ispunjenosti uslova za upis, kao i rešenja Republičkog geodetskog zavoda o samim upisima.

Prvi upisi, prema tome, mogu se očekivati od marta 2026. godine, a ceo postupak je osmišljen tako da se obezbedi što veća pravna sigurnost, kao prioritet broj jedan u oblasti imovinsko-pravnih odnosa.

Glas javnosti/P02S

SKINI APLIKACIJU