"Dragi košarkaši, nije ni malo čudno što ste izgubili. Ne znam kako ovo da vam objasnim drugačije. Vi u reprezentaciji niste zvezde. Reprezentacija Srbije u košarci je institucija svetskog ranga. Ima tu velikana koji su neverovatne ličnosti. I pre vas, i vi ste to, biće ih još. I treba da čuvate tu tradiciju. Međutim na ovom prvenstvu ste zakazali, sa sve Pešićem...
Ne u basketu, to je vaša stvar.
Zakazali ste kao ljudi, kao velikani, kao rodoljubi. Imali ste full pažnju medija koji su u Srbiji blokirani. Imate srca cele nacije, a i šire u svetu. Sve se to dešava u jeku jedne velike izazovne situacije u Srbiji:
1. Igrate za državu u kojoj ima više kladionica nego škola, a obrazovni sistem je u velikom problemu.
2. Snimate reklame za te kockarske poroke, a niko od vas ni da progovori o đacima, profesorima, studentima i dekanima...
3. U vašoj Srbiji niču rudnici, privatizuju se nacionalni parkovi, a prodaju se izvorišta vode.
4. Dok se vaš narod koji vas prati, buni protiv svega toga, vi ćutite. Na ulicama starca bacaju na beton, maloletnu decu privode bez znanja roditelja, a studenti odvode na nepoznate lokacije.
5. Predstavljate državu gde se neki nepoznati likovi maskiraju u nindža kornjače i onda jure narod po ulici. A i tu su bili u vašoj publici. Ako vam još uvek nije jasno kako ste pali na ispitu, onda vam to neko mora reći. Pali ste jer ste imali šansu da kažete, a ćutali ste.
Mogli ste da:
1. Izađete na teren sa nekom zastavom podrške, pojedinačno ili grupno.
2. Kad dajete izjavu posle meča, da guknete nešto o situaciji u državi. Bilo bi viralno i svima bi zanačilo.
3. Da pustite malo taj testosteron i zaštitite nekog drugog, osim svoje guzice.
4. Kompletno da se demonstrativno povučete sa prvenstva, u znak solidarnosti sa narodom. Jer vaša se dela svuda vide i čuju.
Tu je kvaka.
Niste vi samo košarkaši. Vi predstavljate prkosni narod, vi ste zemaljski predstavnici nebeske misije.
E zato ste poslati kući. Jer niste dorasli tom pozivu.
Ne možete posle osvojenog zlata da idete u predsedništvo i da se rukujete.
Ne ide zlatna šaka u krvave ruke. Razmislite malo o tome.
To je lekcija za popravni."
Glas javnosti
"Dragi košarkaši, nije ni malo čudno što ste izgubili": Post nepoznatog autora izazvao buru na društvenim mrežama
Društvo
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Košarka u Srbiji nikada nije bila samo sport. Ona je simbol, ogledalo društva i neretko uteha u trenucima kada druge institucije zakazuju. Zbog toga je svaki neuspeh reprezentacije više od poraza na parketu – on se doživljava kao propuštena prilika da se pokaže snaga karaktera, dostojanstvo i odgovornost pred narodom koji u te igrače polaže nade.
Upravo iz te perspektive nastaje ovaj tekst nepoznatog autora – ne kao kritika igre, već kao opomena da je dres sa državnim grbom mnogo više od sportske opreme:
Nepoznati autor:
— All that jazz (@AIThatJazz) September 9, 2025
"Dragi košarkaši,
nije ni malo čudno što ste izgubili.
Ne znam kako ovo da vam objasnim drugačije. Vi u reprezentaciji niste zvezde.
Reprezentacija Srbije u košarci je institucija svetskog ranga. Ima tu velikana koji su neverovatne ličnosti. I pre vas, i vi…
"Dragi košarkaši, nije ni malo čudno što ste izgubili. Ne znam kako ovo da vam objasnim drugačije. Vi u reprezentaciji niste zvezde. Reprezentacija Srbije u košarci je institucija svetskog ranga. Ima tu velikana koji su neverovatne ličnosti. I pre vas, i vi ste to, biće ih još. I treba da čuvate tu tradiciju. Međutim na ovom prvenstvu ste zakazali, sa sve Pešićem...
Ne u basketu, to je vaša stvar.
Zakazali ste kao ljudi, kao velikani, kao rodoljubi. Imali ste full pažnju medija koji su u Srbiji blokirani. Imate srca cele nacije, a i šire u svetu. Sve se to dešava u jeku jedne velike izazovne situacije u Srbiji:
1. Igrate za državu u kojoj ima više kladionica nego škola, a obrazovni sistem je u velikom problemu.
2. Snimate reklame za te kockarske poroke, a niko od vas ni da progovori o đacima, profesorima, studentima i dekanima...
3. U vašoj Srbiji niču rudnici, privatizuju se nacionalni parkovi, a prodaju se izvorišta vode.
4. Dok se vaš narod koji vas prati, buni protiv svega toga, vi ćutite. Na ulicama starca bacaju na beton, maloletnu decu privode bez znanja roditelja, a studenti odvode na nepoznate lokacije.
5. Predstavljate državu gde se neki nepoznati likovi maskiraju u nindža kornjače i onda jure narod po ulici. A i tu su bili u vašoj publici. Ako vam još uvek nije jasno kako ste pali na ispitu, onda vam to neko mora reći. Pali ste jer ste imali šansu da kažete, a ćutali ste.
Mogli ste da:
1. Izađete na teren sa nekom zastavom podrške, pojedinačno ili grupno.
2. Kad dajete izjavu posle meča, da guknete nešto o situaciji u državi. Bilo bi viralno i svima bi zanačilo.
3. Da pustite malo taj testosteron i zaštitite nekog drugog, osim svoje guzice.
4. Kompletno da se demonstrativno povučete sa prvenstva, u znak solidarnosti sa narodom. Jer vaša se dela svuda vide i čuju.
Tu je kvaka.
Niste vi samo košarkaši. Vi predstavljate prkosni narod, vi ste zemaljski predstavnici nebeske misije.
E zato ste poslati kući. Jer niste dorasli tom pozivu.
Ne možete posle osvojenog zlata da idete u predsedništvo i da se rukujete.
Ne ide zlatna šaka u krvave ruke. Razmislite malo o tome.
To je lekcija za popravni."
Glas javnosti
SKINI APLIKACIJU
