Leskovački četbot, kako ga Milena naziva, još uvek nije dostupan široj javnosti, a svoju „premijeru“ imaće 9. oktobra na Artificial Intelligence Conference, u organizaciji Matematičkog instituta SANU. Ona napominje da je ovo tek početak i da je potrebno još rada da se on usavrši i unapredi, kao i da ovaj četbot nije i ne treba da bude projekat jedne osobe, već šira inicijativa gde bi se uključili ligvisti, AI inženjeri, etnolozi.
"A ti, kude si ti planiraja da ideš": Chatbot "progovorio" leskovački
Društvo
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Sa željom da sačuva prizrensko-timočki dijalekt tako što će ga „oživeti“ kroz veštačku inteligenciju, Nišlijka Milena Šović koja trenutno živi u Čikagu osmislila je četbot koji u svojoj interakciji koristi južnjački govor, pre svega leskovački, pišu "Južne vesti".
Milena poslednjih 9 godina živi u Americi i radi kao AI strateg i prompt inženjer, a prvi četbot koji je kreirala je posvećen Nikoli Tesli, potom je uradila i četbot Branislava Nušića, sada onda je nastala ideja za četbot čiji bi zadatak bio da sačuva prizrensko-timočki dijalekt, navode "Južne vesti".
"Rođena sam i odrasla u Nišu i tim govorom se svakodnevno služim, ali u javnom prostoru on je potisnut i često je predstavljen kao predmet podsmeha. Mlađe generacije su sve više izložene standardnom srpskom jeziku i vrlo često, kada se odsele na sever Srbije ili u inostranstvo, prestanu da koriste dijalekt svojih predaka i ne prenose ga na svoje potomke. Kako se profesionalno bavim veštačkom inteligencijom i razvojem AI alata i četbotova, odlučila sam da baš nju iskoristim kao sredstvo očuvanja našeg dijalekta. Ako veštačka inteligencija može da oživi jezike stare hiljadama godina, zašto ne bi mogla da očuva i dijalekte juga Srbije?", objašnjava Milena Šović.
Kaže da je kao osnovu za ovaj dijalekt koristila kratke priče i anegdote koje su pisali izvorni govornici, a pripremila je i skup osnovnih gramatičkih pravila kako bi model dosledno „držao“ dijalekatske obrasce.
Rađena je ručna validacija: odgovori bota su proveravani i korigovani da bi se izbegle greške poput „mešanja standarda i dijalekta“ ili neprirodnih konstrukcija. U sledećoj fazi planiramo javni, besplatni onlajn rečnik standardni srpski – prizrensko-timočki dijalekat, kao i detaljnu gramatiku. Ovo će pomoći četbotu da još vernije oponaša dijalekt kakav se govori u Leskovcu i okolini, kaže Milena.
Ideja je da se postepeno razvoju i botovi koji bi vernije odražavali govor stanovnika Niša, Vranja i Pirota.
Poslednja i najizazovnija faza projekta bi bila pokušaj da se oživi dijalekt kojim se nekada govorilo na jugu Srbije, u obliku koji su u svojim delima beležili Stevan Sremac i Bora Stanković, ističe ona.
Napominje da ima puno mesta da se leskovački četbot unapredi, tako da planira da proširi njegov vokabular i iskoristi tonske zapise izvornih govornika kako bi četbot dobio i glasovnu podršku. Smatra da je važno da se uključe i različiti stručnjaci.
"Otvorena sam za saradnju sa institutima, muzejima, bibliotekama, svima koji žele i misle da mogu da doprinesu da se prizrensko-timočki dijelekt sačuva, standardizuje i koristi u digitalnom svetu", poručuje ona.Smatra da će ovaj četbot koji koristi prizrensko-timočki dijalekt biti koristan i zanimljiv kako za oni koji ga govore, tako i za one koji govore druge dijalekte.
Za izvorne govornike ovo je način da ostanemo „verni sebi“ – da dobijemo digitalni resurs i neku vrstu standardizovane gramatike za dijalekt na kome pričamo, koji će nam omogućiti da ga sačuvamo i prenesemo mlađim naraštajima. S druge strane, verujem da će biti podjednako poučan i onima koji govore standardni srpski jezik. Ovaj projekat može da pokaže da južnjaci nisu „nepismeni“ niti da imaju „problem sa gramatikom“, već da je reč o tome da naša pravila jednostavno nisu ista kao u književnom jeziku. Mnoge barijere treba srušiti i normalizovati nešto na šta se gledalo, i još uvek se gleda „sa visine” – smatra Milena.
Glas Javnosti/ N01S
SKINI APLIKACIJU
