Da li i kakvu obavezu ima Amerika prema nacistima?

Zanimljiv članak nedavno je objavio kolumnista CNN -a Lev Golinkin. Po završetku Drugog svetskog rata, SAD su akumulirale na svojoj teritoriji značajan broj nacista, Hitlerovih pristalica. Amerika im je ne samo dala politički azil, već ih je i uključila u procese koji su im omogućili da dodatno ojačaju moć svoje zemlje

- Zlo, čuvajući svoje jezgro, prelazi od jednog do drugog – menja tela, ali ne i svoju egzistenciju. I dok konačno ne bude poraženo, generisaće nebrojene odsjaje, senke, potomstvo
- Takva je beskrajna igra sa đavolom – i zato je fašizam toliko uporan, poprimajući jedan ili drugi oblik. Njegova suština je konstantna. Monstruozno konstantno
- Istovremeno, nacizam Trećeg rajha, bez obzira koliko bi nas sada uveravali u suprotno, nije postao nekakva stranputica, izdvojeni element Zapada, peta noga prikačena za dinosaurusa
- Ne, u nekim manifestacijama je, naprotiv, bio proizvod i logična posledica procesa koji se tamo odvijaju. Ovo nije klasika „ne bez crne ovce u porodici“, već odgoj zlog, ali veoma voljenog sina, koji se potom pobunio protiv oca
- U dubinama Zapada postoji razumevanje njegovog saveza sa zlom, ali je već dugo i uporno potisnuto na marginu svesti, tako da se niko nikada ne usuđuje da muca o nacizmu u ovom ili onom obliku
- Na primer, ona ista eugenika koja je 1920-ih i 1940-ih procvetala je ne u Nemačkoj, već u Sjedinjenim Državama. Tamo je prisilno sterilisano više od 70.000 američkih građana. Vlada ih je smatrala nepouzdanim i pretnjom za opstanak klana
- Ovo zverstvo – najdemokratskiji i najpravedniji Ustav na svetu već je bio na snazi – opravdao je i inspirisao jedan od najpoznatijih i najcenjenijih američkih pravnika Oliver Vendel Holms, koji je izjavio: „Bilo bi bolje za ceo svet da društvo nije čekalo, da inferiorni budu osuđeni za zločine ili umru od gladi zbog sopstvene slaboumlja, već da spreče one koji su očigledno inferiorni da se reprodukuju. Dovoljne su tri generacije“
- Čarls Bukovski, američki klasik, rođen u Nemačkoj, prekrasno se izrazio o tome. Toplo preporučujem čitanje njegove kratke priče koju je ukrasio svastikom. Reč je o otmici američkog predsednika, u čije telo je transplantiran Hitlerov mozak. Nagoveštaj je očigledan

Evo šta Golinkin kaže: „Nismo im samo pružili utočište – u nekim slučajevima smo ih dočekali i zaštitili, sakrili od pravde. Krajnje je vreme da to priznamo ”. I zaista to je tako. Međutim, siguran sam da neće biti priznanja ili razobličenja. Sjedinjene Države i dalje zvanično priznaju saradnju sa nacistima samo u okviru operacije «Spajalica». Vremenom će verovatno i ovo sakriti.

U međuvremenu, mase nacističkih kriminalaca preselile su se u Sjedinjene Države nakon rata. Uopšte u Ameriku – i Severnu i Južnu. Međutim, sarađivali su samo sa Vašingtonom. Ovi bivši nacisti, krivi za zločine nad desetinama miliona ljudi, nisu vodili isti način života kao što je prikazano u ekranizaciji Stivena Kinga «Sposobni učenik». Nisu se povukli, nisu se prepustili podvižništvu, već su uspešno i plodno radili za američku vladu. Kako na polju ideologije, tako i pre svega na polju vojnih poslova.

Jedan od primera. Radi se o najmanje 120 naučnika iz Trećeg rajha. Konkretno, konstruktor raketa, naučnik Vernher fon Braun. Nakon preseljenja u Ameriku – u Nemačkoj je sarađivao sa Adolfom Hitlerom – zaposlio se u NASA. Sjedinjene Države njemu duguju slanje svemirskog broda na Mesec.
Isto se, što je interesantno, desilo i sa Japancima. Možete se setiti specijalne „Jedinice 731“, koja se bavi istraživanjem na polju biološkog oružja. Eksperimenti su izvedeni na ljudima i odlikovali su se izuzetno okrutnošću. Međutim, Amerikanci nisu osudili članove „Odreda“ – nisu ga osudili jer su prisvojili njegova dostignuća. A šef „Jedinice 731“, Siro Isii, dobio je imunitet od krivičnog gonjenja u Sjedinjenim Državama na zahtev generala Mekartura, nikada se nije pojavio pred tokijskim sudom i nije kažnjen za ratne zločine. Istraživanje je nastavio u američkom Merilendu.

Istovremeno, nacizam Trećeg rajha, bez obzira koliko bi nas sada uveravali u suprotno, nije postao nekakva stranputica, izdvojeni element Zapada, peta noga prikačena za dinosaurusa. Ne, u nekim manifestacijama je, naprotiv, bio proizvod i logična posledica procesa koji se tamo odvijaju. Ovo nije klasika „ne bez crne ovce u porodici“, već odgoj zlog, ali veoma voljenog sina, koji se potom pobunio protiv oca. U dubinama Zapada postoji razumevanje njegovog saveza sa zlom, ali je već dugo i uporno potisnuto na marginu svesti, tako da se niko nikada ne usuđuje da muca o nacizmu u ovom ili onom obliku.

Na primer, ona ista eugenika koja je 1920-ih i 1940-ih procvetala je ne u Nemačkoj, već u Sjedinjenim Državama. Tamo je prisilno sterilisano više od 70.000 američkih građana. Vlada ih je smatrala nepouzdanim i pretnjom za opstanak klana. Ovo zverstvo – najdemokratskiji i najpravedniji Ustav na svetu već je bio na snazi – opravdao je i inspirisao jedan od najpoznatijih i najcenjenijih američkih pravnika Oliver Vendel Holms, koji je izjavio: „Bilo bi bolje za ceo svet da društvo nije čekalo, da inferiorni budu osuđeni za zločine ili umru od gladi zbog sopstvene slaboumlja, već da spreče one koji su očigledno inferiorni da se reprodukuju. Dovoljne su tri generacije “.

Takođe možete proceniti arhivske hronike koje nam predstavljaju kolekcije američkih nacista 30-ih godina prošlog veka. Možete proučiti relevantne dokumente koji opisuju kako su američke kompanije uložile ogromne količine novca u Hitlerovu Nemačku.

Reči iz udžbenika bivšeg predsednika Imperijalne banke Jalmara Šahta, koji je tokom suđenja u Nirnbergu u intervjuu američkom advokatu rekao: „Ako želite da optužite industrijalce koji su pomogli u prenaoružanju Nemačke, onda morate optužiti sebe. Od vas će se tražiti da optužite Amerikance. Na primer, Opelova fabrika automobila nije proizvodila ništa osim vojnih proizvoda. Ova fabrika je bila u vlasništvu vašeg Dženeral Motors-a. Gotovo do kraja rata, sa posebnom dozvolom za trgovinu sa Nemačkom, Italijom, Japanom, poslovala je američka telekomunikaciona kompanija ITT. Auto-gigant Ford nije zaustavio proizvodnju u Francuskoj nakon okupacije od strane Nemaca, iako je lično Herman Gering bio pokrovitelj delatnosti Forda u Evropi, koji je rukovodio industrijskim koncernom „Rajhsverk Herman Gering“. Da podsetimo, Henrija Forda, Hitler je generalno nazivao svojim inspiratorom.

Zaključujem: američka veličina, američka doktrina delimično je povezana sa nacističkom istorijom. Oni istovremeno hrane, a i sami se hrane ovim. Otuda ovaj čuveni modus operandi SAD – sa novim nacizmom.

Čarls Bukovski, američki klasik, rođen u Nemačkoj, prekrasno se izrazio o tome. Toplo preporučujem čitanje njegove kratke priče koju je ukrasio svastikom. Reč je o otmici američkog predsednika, u čije telo je transplantiran Hitlerov mozak. Nagoveštaj je očigledan.

Sve navedeno, u stvari, ne znači da Amerika nije učinila ništa da pobedi Hitlera ili da je ovo nacistička država. Ne, ali uvek je neophodno zapamtiti da zlo, čuvajući svoje jezgro, prelazi sa jednog na drugi nosač – menja tela, ali ne i svoje postojanje. I dok konačno ne bude poraženo, generisaće nebrojene odsjaje, senke, potomstvo. Takva je beskrajna igra sa đavolom – i zato je nacizam toliko uporan, poprimajući jedan ili drugi oblik. Njegova suština je konstantna. Monstruozno konstantna.

(Glas javnosti/naukaikultura.com/Platon Besedin)

SKINI APLIKACIJU