Ћулибрк: Понудио сам оставку, имам моралну обавезу, председник је био у праву

Просечна плата у Србији премашила је 500 евра у децембру прошле године, а у полемици са председником уредник НИН-а Милан Ћулибрк више пута је рекао да ако плата буде до краја године толика - да ће понудити оставку. "То сам говорио 2016, 2017, 2018, и ево 2019. дошло време... Ја сам јуче понудио оставку, и колегијуму данас и редакцији на састанку... И та оставка је одбијена", наводи гост Дана уживо

Каже да је то била његова морална обавеза.

"Ја имам моралну обавезу, пошто сам тврдио да је то није могуће, да кажем да сам погрешио и да је овога пута председник био у праву, иако је то обећао још за Божић 2016, ево неколико година касније се то десило... А оно што је ту моја грешка, јер сам рачунао на економске факторе, нисам рачунао на политичке факторе, да ће оно што је било планирано да се деси у јануару, да ће да се премести један месец унапред, па да бисмо "три дана пре рока" нешто направили... Али упркос томе, кад погледате податке за целу прошлу годину, ја сам у јануару 2019. на Н1 рекао да просечна плата у 2019. не може да буде већа од 450, 465 евра и она је била 464 евра, а у првих 11 месеци 462, због овог повећања у децембру", каже Ћулибрк, наводећи да грађани треба да буду свесни да ће то што су добили у децембру, добијати до новембра и можда децембра ове године "па ћемо пред крај године опет имати један месец скок, од 550 или 560 евра, и онда ћемо причати како је у 2020. плата била 560".

Упитан да појасни како се то погура просечна плата и како је децембар месец тај у ком је просек увек виши, Ћулибрк каже да је овога пута држава тј. конкретно председник Александар Вучић одлучио то "пре времена", да би испунио своје обећање, наводећи да је направљен ребалнас, да су знатно повећане плате - и 13, 14 одсто у неким секторима у последњем месецу 2019. И то је значајно погурало раст просека, каже, подсећајући да су просечне плате у јавном сектору за око 20 одсто и иначе веће него у приватном. И ако имате у виду да је 500, 600 хиљада људи запослено у јавном сектору, то је свима дигло просек, иако они у приватном вероватно нису добили никакву повишицу, додаје.

На питање да ли раст просека осећају сви грађани, каже - нажалост не. Подсећа да више од 50 одсто грађана Србије зарађује мање од 44.000 динара, наводећи опет разлике између приватног и јавног сектора.

На констатацију да, по статистикама, чак 75 одсто грађана зарађује мање од просечне плате, а на питање шта то говори о перспективи зарада, Ћулибрк наводи да постоји проблем... "Ако привреда расте по стопи од четири посто, реално, и на то додате инфлацију од два одсто, негде је реално очекивати раст плата од шест, седам посто годишње... А ми имамо већ неколико година да нам плате расту два и по или три пута брже него што нам расте БДП, то је немогуће на дуги рок... Поквариће се односи у структури расподеле, и неће бити одрживо. Ви можете неко време да повећавате плате у јавном сектору, али се поставља питање шта је са приватним сектором који плаћа доприносе и порезе и пуни државну касу, а онда они који се издржавају из државне касе бивају награђени сваке године са по 10 одсто. Оно што једино може да утиче на раст плата у приватном сектору је све већи недостатак квалификоване снаге, јер наши људи одоше одавде", истакао је.

Подсећа да нама на грађевини раде странци, јер су домаћи отишли у иностранство, за већу плату.

SKINI APLIKACIJU