CIA: Kako smo nameštali izbore u Srbiji? Nismo videli Miloševića kao nekog ko je sposoban da vodi normalnu državu

Mašanje velikih sila u unutrašnju politiku drugih država u centru je pažnje posle optužbi Amerikanaca da Vladimir Putin raznim manipulacijama pokušava da utiče na izbore u SAD. Američki list „Forin afers“ objavio je tekst o istorijatu takvih operacija u kom poseban deo čini akcija CIA na rušenju Miloševića 2000. godine.

Tokom protekle dve godine, novinar Dejvid Šajmer intervjuisao je više od 130 zvaničnika na temu stogodišnje istorije prikrivenog uplitanja u izbore, ili skrivenih napora da se manipuliše stranim demokratskim izbornim procesima. Njegovi intervjui uključili su osam bivših direktora CIA i druge zvaničnike, kao i direktore državnih obaveštajnih službi, državne sekretare, savetnike za državnu bezbednost, jednog generala KGB, i jednog bivšeg predsednika SAD. Došao je do otkrića da su u 21. veku najviši državni zvničnici bezbednosti razmatrali korišćenje CIA radi uplitanja u strane izborne procese u najmanje dva slučaja.

U jednom slučaju u Srbiji 2000. godine, razmatranje je prešlo u akciju, a CIA je potrošila milione dolara u naporima protiv Slobodana Miloševića. U drugom slučaju Irak 2005. godine. U oba slučaja kreatori američke politike vagali su potencijalnu korist prikrivene akcije naspram mogućeg rizika. Ove priče otkrivaju zašto se u suprotnosti sa Putinovim tvrdnjama Vašington, za razliku od Moskve, povukao iz prakse prikrivenog uplitanja u izbor.

 Prvi slučaj se dogodio 2000. godine, kada je jugoslovenski predsednik Milošević bio kandidat na izborima. Milošević je bio blizak Moskvi, srpski nacionalista, i ozbiljan rušilac ljudskih prava. Sredinom devedesetih omogućio etničko čišćenje u Bosni i Hercegovini, a nekoliko godina kasnije, to je uradio i na Kosovu, gde su njegovi vojnici sistematski terorisali, ubijali i proterivali Albance. Razmere tih svireposti izazvale su NATO da 1999. izvrši vazdušnu kampanju protiv Miloševićevih snaga, a međunarodni sud da podnese tužbu protiv njega za ratne zločine. Leon Paneta, američki sekretar za odbranu u administraciji predsednika Bila Klintona od 1994. do 1997., Šajmeru je rekao: „Milošević je viđen kao loš momak i uticajan, i kao neko ko će taj deo sveta okrenuti naglavačke ako se protiv njega ne preduzmu neki koraci“.

Mogućnost za tako nešto pružili su izbori 2000. godine. „Ne znam da li smo javno rekli da je naš cilj promena režima“, kaže Džejms Obrajen, tadašnji Klintonov specijalni izaslanik za Balkan, ali „nismo videli Miloševića kao nekog ko je sposoban da vodi normalnu državu“. Od polovine 1999. godine do kraja 2000., državne i privatne američke oragnizacije potrošile su oko 40 miliona dolara na programe u Srbiji, podržavajući ne samo opoziciju, već i nezavisne medije, građanske organizacije, i inicijative za masovni izlazak na izbore. Ovim otvorenim angažovanjem, objasnio je Obrajen, SAD su htele da unesu ravnotežu u izbore koje je Milošević nameravao da izmanipuliše.

Kao što su Stejt dipartment, Američka državna agencija za međunarodni razvoj (USAID) i nevladine organizacije (NVO) finansirane iz američkih fondova otvoreno uticale na srpske izbore, tako je to isto CIA činila tajno. Džon Sajfer je otkrio da zna samo za jednu „uspešnu“ operaciju uplitanja u izbore u periodu između 1991. i 2014. godine dok je on služio kao operativni oficir CIA, a to je upravo bilo uplitanje u izbore u Srbiji 2000. godine.

-Uloženi su skriveni napori pokušaja podrške Miloševićevoj opoziciji“, rekao je Sajfer, sećajući da je, nakon što je Klinton obavestio odabrane članove Kongresa, CIA preduzela „podršku, finansiranje i pomaganje određenih opozicionih kandidata – u tome je bila osnovna stvar“.

 Sajfer, koji je postao šef CIA za Srbiju odmah nakon izbora, objasnio je da je agencija usmeravala milione dolara u kampanju protiv Miloševića, uglavnom sastajući se sa opozicionim liderima van njihove zemlje, snabdevajući ih kešom na licu mesta.

Sam Klinton je u jednom intervjuu potvrdio da je ovlastio CIA da se umeša u izbore 2000. godine u korist Miloševićevih protivnika. Kako objašnjavaju, u tome nije viđen nikakav problem jer je Milošević bio hladnokrvni ubica koji je izazvao smrt stotina hiljada ljudi“. Kao što su američki predsednici verovali da mogu da osnaže strane demokratije podrivajući komunističke kandidate, tako je Klinton verovao da može osnažiti srpsku demokratiju radeći protiv Miloševića. „Taj čovek je bio ratni zločinac“, rekao je Klinton.

U Srbiji CIA se koncentrisala na vršenje uticaja na mišljenje ljudi a ne na menjanje glasačkih listića. „Mi nismo lažirali glasove niti svesno lagali glasače da bi ih naveli da podržavaju one ljude za koje smo želeli da pobede“, objasnio je Klinton. Umesto toga, CIA je obezbedila novac i druge vrste pomoći za kampanju koju je vodila opozicija.

Vođe u američkom kongresu znale su za ovaj tajni plan i podržavale su ga. Trent Lot, vođa većine u Senatu, seća se da je, kada je dobio izveštaj o ovoj operaciji CIA, podržao svim srcem. „Milošević je bio totalno van kontrole“, rekao je Lot. „Nismo nameravali da izvršimo invaziju, ali to je bio haos, i morali smo nešto da uradimo“. Za razliku od drugih državnih američkih službenika, službenici CIA su mogli da rade tajno. „Zbog načina na koji mi poslujemo“, objasnio je Daglas Vajz, tadašnji operativni službenik CIA stacioniran na Balkanu, „Srbija je bila mnogo prijemčivija nego što bi bila za ljude koji bi radili otvorenije, da se tako izrazim“. Uključenost američke obaveštajne zajednice u izbore bila je „značajna“, nastavio je Vajz, jer je Vašington upotrebio sve instrumente državne moći kako bi doveo do ishoda koji odgovara Sjedinjenim državama.

 Kako su se izbori približavali, Klinton se brinuo da će Milošević podvalom na izborima doći do pobede. „Ovi izbori će biti važni, ali verovatno neće biti fer“, rekao je Vladimiru Putinu, tada novom ruskom predsedniku, dve i po nedelje uoči izbora, na osnovu nedavno objavljenog transkripta njihovog tadašnjeg razgovora. „Po anketama, Milošević zaostaje, tako da će verovatno pokušati sa krađom. Bilo bi bolje da izgubi, ali će on verovatno urediti da do toga ne dođe“. Američke organizacije za promociju demokratije, deleći Klintonovu zabrinutost, trudile su se da osiguraju da Milošević ne uspe da falsifikuje izbore. Jedna NVO finansirana iz američkog fonda, obučila je preko 15.000 aktivista u nadgledanju izbornih mesta. Na dan izbora, članovi opozicije obrađivali su glasove zajedno sa državnim službenicima. Zvanična obrada podataka pokazivala je da Milošević tesno vodi. Međutim, istina je izašla na videlo tokom paralelnog brojanja - on je nadmoćno izgubio. Došlo je do izbijanja velikih protesta. Ne uspevši da uguši narodnu revoluciju, Milošević je bio prinuđen da da ostavku.

(izvor: Blic)

SKINI APLIKACIJU