Bane Grebenarević (1975.-27. marta 1996.): Pancir nije pomogao (97.deo)

Poslednje lepo što su mlađani momci sa BGD asvalta  Branislav Bane Grebenarević (21) i Zoran Šubara (23) videli, bio je prekrasan gol Dragana Stojkovića Piksija na fudbalskoj utakmici Jugoslavija - Rumunija.

-Alal vera majstore. Imaš nišanske sprave, svaka ti čast, prokomentarisao je Bane Grebenarević Piksijev gol u domu svojih roditelja na Bežanijskoj kosi, oca Todora, fudbalera, "Partizanove bebe", zatim polutke "Olimpika" i trenera u Maroku, i majke Lepe, tehnologa po struci.

-Eh, deco moja, lepote moje, setno je uzdahnula majka Lepa gledajući sina Baneta i njegovog drugara Zorana.

- Dokle ćete tako da živite, bez veze...

-Šta ti je  majko pa sad, Vidiš da sedimo i gledamo fudbal, uzvratio je Bane.

Odgledali su TV prenos utakmice do kraja, izašli iz kuće i otišli - u smrt...

Sa sobom su poneli i osam hiljada maraka, da  Bane majci sutra uplati i doveze novi "Jugo", jer su joj mesec dana ranije ukrali auto koji je vozila...

-Pripazite na pare, ispratila ih je Lepa.

Bilo je još nekoliko minuta do 20 sati...

"Bato, povedi i mene. Hoću i ja da idem s tobom na picu, moljakao je mali Saša, Banetov mlađi, osmogodišnji brat.

-Nemoj Saša, bata ima posao, vodiće te sledeći put. Idi gore kod tate, odvratila je mama Lepa malog Sašu da ne izađe na ulicu i da krene s Banetom i Zoranom.

Bane i Zoran su izašli iz kuće, pozdravili se i ušli u automobil - "folksvagen korado" sa italijanskim tablicama. Polako su izlazili sa parkinga i napuštali ulicu Stojana Aralice, gde je kuća Todora Grebenarevića.

Nekoliko trenutaka nakon toga snažan rafal zaparao je mrak i kišovitu noć...Zasad nepoznati (možda i zauvek ?)  atentatori i ubice, hladnokrvno su, očito posle debele pripreme, sačekali tandem dvojice opasnih momaka da polako isparkiraju automobil i baražnom vatrom iz "kalašnjikova", poput one iz doba Al Kaponea, ispalili pedesetak metaka, od toga 34 u tela, glavu i pancir Baneta i Zorana.

Grebenareviću i Šubari ni debeli panciri nisu pomogli. Bili su tanki da zaustave metke, a uz to više metaka ih je pogodilo u glavu.

Ojačani "folksvagen korado" je izrešetan, zapalio se...

A ubice?

Hladnokrvno su ušle u automobil i napustile poprište zločina. Do sledeće prilike, dok njih neko ne sačeka...

Policija još nije saopštila imena ubica, ni listu sumnjivih, a objektivno, ni istražnim organima neće biti lako:

Branislav Bane Grebenarević i Zoran Šubara zamerili su se, tvrde u policiji, gotovo celom beogradskom podzemlju. Iz istrage je zasad procurelo da je kod Grebenarevića bila pozamašna svota deviza (koja nije ni pipnuta i da nisu to pare za auto?) i da je pored jednog kioska pronađena torba u kojoj se nalazila crna ženska perika...

Da li su torbu zaboravile ubice, ili neki slučajni prolaznik, ko zna...

Na mestu zločina, takođe, ostala je lokva krvi, bezbroj ispaljenih čaura i tela dvojice mladića koji su živeli kako su hteli: brzo i kratko.

"Uspon" Branislava Grebenarevića na crnoj listi BGD asvalta, ili bolje rečeno njegov sumrak, počeo je, bar što se javnosti tiče, krajem jula 1994. godine u "Fit studiju", Mijačka 5, na Voždovcu. Tada su on i njegov drugar Nemanja Ristić, bar tako je pisalo u zahtevu za sprovođenje istrage, pucali ka stolu za kojim su sedeli Sredoje Šljukić- Šljuka i Srđan Adžemović-Adžim.

U unakrsnoj vatri poginula je mlada Tanja Nikolić(19), Lomina 19, koja je bil u klubu.

* Gospodine Grebenareviću, da li ste vi vinovnik pucnjave u Fit studiju i da li ste pucali u Šljuku i kasnije pobegli, pitao smo Baneta u jednom lokalu u Budimpešti (mladi Grebenarević je insistirao da pravimo intervju u Budimpešti?!), gde je, tada, našao privremeno utočište?

Bane Grebenarević: -O toj pucnjavi, za novine, ne mogu ništa konkretnije da pričam. Znate, raspisana je poternica i to na osnovu nedokazanih tvrdnji, pa sam procenio da je bolje privremeno da se sklonim preko grane. Jer, znate onu, dok zec dokažee da je zec, ostade bez muda...

* Ne verujemo, ipak, da Vas je neko bez veze umešao u slučaj i pokušaj ubistva. Da li ste poznavali Sredoja Šljukića?

B.G: Naravno, poznajemo se ! Ja sam ga izuzetno cenio, ali više ne i preterano, jer sam o njemu čuo razne priče. Inače, ako vas to interesuje, nikad se nismo sukobili, nismo imali ni razloga. Zna i on mene. Pročitao sam šta je svojevremeno izjavio u Nedeljnom TELEGRAFU, ali njegovo je pravo da kaže šta misli.

* To je, Vaša istina, ali se priča da se u vas pucalo i kod šume na Zvezdari, da vam je auto izrešetan,a vi slučajno ostali živi?

B.G: Tačno je da su pucali na mene,a da li su to bili Šljukini ljudi, kako se pričalo, ne znam. Oni koji su pucali znaju zašto su pucali...

* Vaše ime je, da tako kažem,često spominjano na BGD asvaltu.Povezuju vas sa brojnim pucnjavama, a sad je raspisana i poternica za pokušaj ubistva?

B.G: To su sve preterivanja.Istina, još kao klinac nisam bio sladak, ali nisam ni zlikovac, nikada nisam nikog napao prvi i nikad nisam osuđivan za neko ozbiljnije krivično delo. Jeste, živim opasnim životom, ali to je moj izbor. Molim vas, nemojte sad i vi da mi pričate, "mlad si, ima vremena da se vratiš normalnom životu".Od tih priča, verujte mi, nema koristi. Sam odlučujem o sebi i svojoj sudbini i ne volim da mi neko popuje.

* Dobro, konkretno: jeste li vi - kriminalac ?

B.G: Ne! Samo živim drugačije od ostalih, ali kriminalac nisam. Išao sam u ekonomsku školu, završio tri razreda... Dosta čitam, mahom kriminalističke romane, špijunske, ali i to je moj izbor.

* Da li beogradsko podzemlje ima "kuma?"

B.G: Ne, svako hoće da bude prvi, da bude kralj i tu počinju obračuni. Moglo bi i drugačije, ne moramo baš da se družimo, ali morali bismo da se uvažavamo. Na beogradskom i srpskom pločniku je smena generacija. Čitam mnoge izjave, kao recimo onog Šabana sa Zvezdare (Dejan Marjanović-Šaban, (koji je takođe ubijen pred kućnim pragom - primedba autora)  i smejem se.

* Šta je tu smešno?

B.G: Priča o nekoj svojoj ekipi. Smešno. Reklama, marketing. Sad su na sceni neki ljudi koji ne žele da dokazuju svoju snagu, viteštvo, pesnice, već odmah pucaju. Stara generacija je imala velike igrače, i mi moramo da ih uvažavamo,a ne da ih pljujemo. Ne sviđa mi se kako je nedavno Kristijan (Kristijan Golubović) u nekim novinama pljunuo  na sad pokojnog Kneleta. To nije u redu, ružno je, a uostalom, što to Kneletu nije rekao u lice dok je ovaj bio živ? Takođe, poštujem ono - o mrtvima sve najlepše.

*Vi pominjete "moderne kriminalce", šta je to ?

B.G: Ma kakvi kriminalci, to su vikend kriminalci. Od ponedeljka do petka idu na posao, u školu, na fakultet, a subotom i nedeljom izigravaju kriminalce. I nose oružje, a većina od njih nikad nije ni pucala, ali oružje nose iz pomodarstva. Nego, Beograd je preplavljen nekim novim tipovima koji su uneli nešto dosad nepojmljivo za BGD podzemlje. Intrige, cinkarenje. Bosanska mafija rovari po Beogradu, ali neće se dobro provesti.

* Život "s one strane" je pun rizika. Zašto se mladi ljudi upuštaju u to ?

B.G: Prvo, naši momci iz podzemlja su pojedinačno sjajni, ali kao ekipa smo "nula". Niko nikog ne priznaje, svi o sebi mislimo da smo kraljevi, a nismo. Mnogi ne znaju da drže jezik za zubima. O podzemlju se priča lepše nego što jeste, svi gledaju filmove, ili filmove uživo, tu i tamo lepe devojke, lepi automobili...Ima i toga, ali podzemlje je i kad se krijemo ko crkveni miševi, kad se gladuje, kad te policija tabači danima...Zatvori, istrage, saslušanja. I to je život podzemlja. Ali, život je jedan i svako ima pravo da izabere kako će da ga proživi ili proćerda. Saveti tu ne pomažu.

*A, šta je normalan život?

B.G: Ne razmišljam o tome...

Na rastanku, čvrst stisak ruke i pozdrav.

Bane Grebenarević sa Julinog brda ode u svoju samoću.

Ode noseći sa sobom i poternicu MUP.

Ispred njega i iza njega više stasitih momaka. Sa dugačkim sakoima na letnjoj vrućini.

Živi opasan život, a život je, i on reče - samo jedan...

Zašto se vratio iz inostranstva, kako je i da li poternica bila povučena, ostaće tajna, ali pojavio se u Beogradu na sahrani izrešetanog Gorana Vukovića...

 Povremeno se pojavljivao u gradu.

I, avgusta 1995. ispred kluba "KP" u Cetinjskoj, na sličan način kako je i ubijen, pucano je na njega.

I na Šubaru.

Spasao ga je pancir, prošao je sa lakšom ranom, za koju mi je lakonski rekao "ogrebotina".

- Bilo je gadno. Pripucali su iz blizine, ali, snašao sam se, zaklonio sam telo svog drugara koji nije imao pancir. Ostali smo živi. Ne, na mene nisu pucali momci sa Zvezdare. Znam da neko sve čini da me sukobi s njima, ali nisam ja naivan. Znam da nisu momci sa Zvezdare, pričao mi je Grebenarević.

Od tad se za njega nije čulo, sve do 30. oktobra 1995. kada je snažna eksplozija razbudila Julino brdo i Petrovaradinsku ulicu. Na njegovu kuću, pod prozorom, na spratu, postavljena je eksplozivna naprava koja je odnela pola sprata i pola sobe. Baneta i njegovu devojku spasao je prastari orahov orman...

* Ko te "diže" u vazduh ?

- Ne znam, ali saznaću. Uveren sam, međutim, da me ne ganjaju oni na koje čaršija misli. Ne, razgovarao sam s njima, izgladio sve odnose i sa te strane, kao i oni s moje više nema problema.

* Zvanično, podmetač eksploziva nije otkriven...

- Čitam, neki mi prete da će me pretući, kao oni bilduju. Poručujem im, nek bilduju, ja vežbam pucanje...

Vežbanje u potezanju pištolja nije mu pomoglo.

Uostalom, i od najbržeg se uvek nađe neko brži.

Ko je ubio Zorana i Branislava?

Ne zna se...Verovatno se neće ni znati, ali po načinu izvršenja ovo ubistvo u mnogo čemu podseća na ona kad je svojevremeno likvidiran Branislav Matić-Beli, kako je ubijen Goran Vuković, izrešetan Žorž Stanković...

* Pa dobro: kako žive ti mladi momci, kojih je sve više na grobljima širom Srbije i u čituljama?

- Svaki mlad čovek bar jednom poželi da makar pet minuta bude na našem mestu. Da provoza dobra kola, da prošeta dobru ribu, da okači malo zlata na sebe, kazivao je Grebenarević.

Vredi li, zarad tih "pet minuta" živeti kratko? Naravno, ne, ali njihova je mladost-ludost koja živi brzo i kratko...

...Kad mi se, posle ovog razgovora javio telefonom tražeći broj telefona dr Spartaka Hadžijeva u Plovdivu, ne bi li pronašao lek za bolesnog oca, učinilo mi se da se nešto u Banetu prelomilo...

Tražio je lek za drugog.

Za sebe i svoj način života nije ga našao.

Branislava i Zorana smrt je sasekla zajedno.

Sahranjeni su odvojeno.

Jedan na Bežanijskom, drugi na Novom groblju.

Imali su 21. i 23. godine !

 

Organizovani kriminal?

 *Da li u Beogradu i Srbiji ima organizovanog kriminala. Da li je Beograd, kako se priča, isparcelisan na reone, pitali smo svojevremeno Branislava Grebenarevića?

B.G: Klasičnog, organizovanog kriminala, onog čikaškog tipa , ili po uzoru na sicilijansku mafiju - nema. Ali, moja procena je - biće ga ! Ortaci su me informisali da je izmenjen Krivični zakon Srbije, da su kazne pooštrene, posebno onaj odeljak o "reketu". Ali, ne verujem da se zakonskim šminkama može reket da iskoreni. Zakasnilo se i društvo će morati da se stim suoči i suočava. Naravno, tome može da se stane na put, ali ne bih želeo da izigravam savetnika MUP i tužilaštva. Inače, u Beogradu ima organizovanih družina, ali ne i bandi.

 

Žorž Stanković

 Jedan od poslednjih pripadnika stare garde BGD pločnika Žorž Stanković je ubijen. Ima raznih priča o tome ko ga je, i zašto likvidirao?

- Žorž se odavno povukao iz posla i on nije ubijen zato što je nešto sad radio, a nije likvidiran ni zbog grehova svoje mladost. Ne, on je ubijen zbog nekih drugih ljudi. Ko ga je ubio, ne znam tačno, iako se mnogi hvališu da su ga likvidirali, ali samo da bi sebi dali na značaju. U stvari nemaju veze s tim ubistvom, odgovorio je Grebenarević.

 

Lepa Grebenarević, majka: Želeo je da bude svoj

 -Voleo je lepo da se oblači, da se ističe. To je privilegija mladosti. Hteo je da postane svoj, da više ne bude "mali". To ga je života koštalo. Sada će se pričati razne priče, mnogo će se "naduvati". Bane nije bio kriminalac, on nikog nije ubio. Zar bi neki okoreli kriminalac redovno posećivao majku, bolesnog oca, babu, dedu, mlađeg brata. Inače, i posle ovoga po novinama će se raspredati da li ima plaćenih ubica u Beogradu? Ovo je delo plaćenih ubica u to nema sumnje. Mnogi znaju ko su oni, pričala je Lepa Grebenarević novinarima.

 

Oružje

 * Svi imate oružje, a niko kao da i ne traži dozvolu od MUP za posedovanje tog oružja?

B.G: Oružje se, zaista, lako nabavlja. Za bolji pištolj, tu mislim na one sigurne, u kojima se metak ne zaglavljuje u cevi, preko poznanika može da se nabavi za 300 - 500 DEM, za hekler ili neku drugu automatsku pušku  dovoljna je hiljadarka ili malo više. Nabaviti oružje u Beogradu nije problem.

 (Glas javnosti - Vladan Dinić)