Atentat u Dalasu: Prokletstvo Kenedijevih(75.deo)

FBI je prva institucija koja je okončala istragu.Nekoliko časova po ubistvu Osvalda , 24.novembra 1963 .Edgar Huver, direktor  FBI, izjavio  je da želi da se objavi  "Nešto što će uveriti svet da je Osvald istinski atentator".

I, 19.decembra 1963.,17 dana posle atentata, FBI je objavio svoj izveštaj i predao ga Vorenovoj komisiji. Tada je FBI važio za najrelevantnijeg izvestioca Komisiji.

ISTRAGA FBI

FBI je tvrdio da su samo tri metka bila ispaljena tokom atentata. Vorenova komisija složila se da su samo tri metka ispaljena, ali su im se misljenja razišla kod toga koji su meci pogodili Kenedija a koji Konelija. FBI je tvrdio da je prvi metak pogodio  predsednika Kenedija, drugi guvernera Konelija i treci, fatalni, Kenedija u glavu.

Za razliku od njih Vorenova komisija zaključila je da je prvi metak promašio, drugi je  pogodio Kenedija,odbio se od njega i ranio Konelija, a treći je pogodio Predsednika u glavu i ubio ga.

 

KRITIKE FBI

Komisija Kongresa SAD za istraživanje o atentatu 1979. godine podvrgla je analizi FBI istragu o atentatu na predsednika Kenedija. Komisija Kongresa zaključila je da:

1. FBI je savesno ispitivao Li Harvi Osvalda  i njegovo ponašanje pre  atentata  kao što je i pravilno procenio  dokaze koji su ukazivali na njegovu potencijalnu opasnost za javnu bezbednost  u kriznoj situaciji.

2. FBI je sproveo sadržajnu i profesionalnu istragu vezanu za odgovornost Li Harvi Osvalda za atentat

3. FBI nije adekvatno ispitao mogućnost zavere  i planiranog ubistva Predsednika.

4. FBI nije dovoljno saradjivao sa ostalim službama niti razmenjivao informacije.

FBI je bio podvrgnut i dodatnoj analizi istražitelja atentata na Kenedija  zbog postupaka svog službenika Džejmsa Hostija. Hostijevo ime nađeno je u Osvaldovom adresaru.

FBI je, pak, Vorenovoj komisiji dostavio prekucanu kopiju Osvaldovog adresara BEZ Hostijevog imena i  telefonskog broja !!

Dva dana uoči atentata Osvald je potražio Hostija u dalaskom FBI, ali kada ga nije tamo našao, ostavio je koverat  s pismom na njegovo ime!

Dva dana posle Rubijevog ubistva Osvalda, Hostijev šef u FBI naredio mu je da uništi pismo, te ga je ovaj pocepao i bacio u toalet!! Mesecima kasnije, kada je svedočio pred Vorenovom komisijom, Hosti nije otkrio  prirodu svoje saradnje s Osvaldom (niti sadržaj pisma - prim.redakcije). Informacija je procurela znatno kasnije i njome se bavio HSCA, izabrani komitet Kongresa za preispitivanje  atentata.

 

VORENOVA KOMISIJA

Nedelju dana po atentatu, 29.novembra 1963., novoizabrani predsednik SAD, Lindon Džonson pokrenuo  je prvu istragu o atentatu na Kenedija. Na čelu komisije nalazio se Erl Voren, vrhovni sudija SAD. Širom sveta postala je poznata po svom nezvaničnom imenu, Vorenova komisija.

Posle desetomesečne istrage, krajem septembra 1964. Vorenova komisija objavila je svoj Izveštaj. Komisija je zaključila da nije mogla da pronađe nikakav ubedljiv dokaz o  domaćoj ili starnoj zaveri, bilo kog  pojedinca, grupe ljudi ili država. Komisija je iznela ubeđenje da je Osvald samostalno delao, baš kao i Džek Rubi, koji  ga  je kasnije  i ubio. Ovu teoriju zovu "Teorijom usamljenog revolveraša".

Komisija je takodje zaključila da su tokom atentata ispaljena samo tri metka i to sva tri sa Teksaškog školskog skladista knjiga iza konvoja automobila i da je pucao Li Harvi Osvald. Komisija je predožila i različita scenarija koja se odnose na vreme pucanja ali sva variraju  u periodu od 4.8 do 7 sekundi.

Komisija je takođe  zaključila da:

1. jjedan od tri metka promašio je konvoj (ne zna se koji)

2. prvi metak koji je nekoga pogodio bio je onaj u ledja  Predsednika, koji je izašao blizu vrata i ranio guvernera Konelija

3. poslednji metak koji je nekoga ranio bio je onaj koji je  pogodio Predsednika u glavu i ubio  ga.

 Zabeležili su i da su pronađene tri prazne čaure na šestom spratu Skladišta knjiga, kao i puška identifikovana da je iz nje pucano u atentatu - Osvaldova Karkano italijanska.

6.5x 52 mm model 91-38 Carcano, koja je bila skrivena u blizini. Komisija je ponudila i mogu}e objašnjenje da je isti metak ranio Predsednika i uzrokovao Konelijevo ranjavanje. Onda je taj metak izašao sa zadnje strane Konelijeve butine i nađen je na nosilima u bolnici. Ova teorija postala je poznata kao "Teorija jednog metka" ili "Teorija magičnog metka", kako je često, podrugljivo nazivaju oni koji je ne prihvataju.

Komisija je, takodje, razmatrala i ostale momente, sem atentata na Kenedija,kao što su bili propusti u obezbeđenju. To je rezultiralo znatno pojačanim merama predostrožnosti putovanja sledećih predsednika SAD.

Do 2017. godine trebalo je da se objave i prateća dokumenta koja podržavaju nalaze Vorenove komisije. Prvobitno, neobjavljeni zapisi Vorenove komisije bili su zapečaćeni do 2039. godine tj.75 godina, zbog propisa nacionalnog arhiva koji se odnosi na sve savezne istrage izvršnih organa vlasti koje žele da zaštite osobe čija prava mogu da budu narušena usled povezanosti s akterima događaja.

 

Reakcija javnosti na Vorenov izveštaj

Odmah po objavljivanju Vorenovog izveštaja počela su ozbiljna preispitivanja i kritike. Objavljeno je mnoštvo članaka i knjiga koje se suprotstavljaju nalazima Komisije. Zaključci komisije izgubili su poverenje i podršku velikog dela  američke javnosti i značajnih vladinih zvaničnika.

Ipak, kasnije ponovljena istraživanja, sva su, s izuzetkom HSCA i njegovim Dictabelt (diktafonskim) zapisima,došla do sličnih zaključaka kao i Vorenova komisija 1964.

 

Panel Remzija Klarka

 Javni tužilac Remzi Klark imenovao je ~etvoro medicinskih stru~njaka koji su se na{li  u Va{ingtonu D.C. da ispitaju razli~ite fotografije, pregledaju rentgenske snimke,dokumenta i ostale dokaze vezane za atentat na Kenedija.

Petnaest godina nakon objavljivanja Vorenovog izve{taja, posebno odabran komitet Kongresa SAD o atentatu uradio je reviziju Vorenovog izveštaja kao i nalaza FBI na koje se on mahom oslanja.Ovi stručnjaci utvrdili su da je predsednik Kenedi pogođen s dva metka, ispaljena odozgo i otpozadi, od kojih je jedan okrenuo bazu vrata na desno a da nije pogodio kost, a drugi je ušao u lobanju od pozadi i smrskao njen gornji desni deo. Sled razmatranja dokaza na osnovu kojih je Klarkova grupa došla do zakključaka podvrgnut je kritici. Klark je o ovome razgovarao s predsednikom Džonsonom.

1988. Uprava za preispitivanje zapisa o atentatu izjavila je da osobe koje su se bavile dokumentima autopsije nisu ni  kompletno ni pravovremeno obradile sve fotografije niti osmislile sistem ćuvanja  svih dokumeta autopsije. Ipak, HSCA, komisija Kongresa, podnela je fotose i rendgenske snimke  sa autopsije Klarkovim ekspertima na naučnu verifikciju i potvrđeno je da su materijali autentični.

 

Rokfelerova komisija

Komisija predsednika SAD o aktivnostima CIA u SAD,  aktivirana  je  za mandata  predsednika Džeralda Forda 1975.,  sa zadatkom da istraži rad CIA u SAD. Komisiju je vodio podpredsednik SAD, Nelzon Rokfeler, pa se i pominje kao Rokfelerova komisija. Deo rada ove Komisije bavio se i  atentatom na Kenedija, posebno hicem u glavu koji se vidi na Zapruderovom filmu, premijerno prikazanom 1975. kao i mogućem prisustvu E.Hauarda Hanta i  Frenka Strdžisa u Dalasu. Komisija je zaključila da ni Hant ni Strdžis nisu bili u Dalasu u vreme atentata, a da trzaj glave ne mora obavezno da znači pogodak spreda.

 

Komisija Kongresa o atentatima

Petnaest godina po objavljivanju Vorenovog izveštaja, komitet Kongresa SAD nazvan Odabrani  kongresni komitet o atentatima, još jednom je razmotrio Vorenov izveštaj kao i  izveštaj FBI  na koji se Vorenova komisija značajno oslanjala.

Komisija je kritikovala i Vorenov i izveštaj FBI, jer su propustili da istraže  da li su i druga lica, uz Osvalda, ućestvovala u zaveri i ubistvu Kenedija.

Izveštaj Komisije doneo je sledeće zaključke:

1. Istraživanje FBI o mogucoj zaveri protiv Kenedija od početka obilovao je grešakama. Aspektima zavere prišlo se u ograničenom obimu i  postojeći izvori podataka nisu adekvatno korišćeni.

2. Izveštaj Vorenove komisije bio je pun manjkavosti, a  tema kojom je komisija trebalo da se najviše bavi, tj.da li Osvald nastupao zajedno ili u ime potencijalnih neidentifikovanih zaverenika, takođe nije obrađena .

Komitet je smatrao da postoji drugi glavni razlog propusta Vorenove komisije da utvrdi da li je Osvald delao sam, a to je nesaradnja CIA.

Konačno Komitet je pronašao da je Vorenova komisija neadekvatno izvestila  zbog pritiska vremena ali i želje nacionalnih lidera da suzbiju strah domaće javnosti od zavere.

Komitet je zaključio da je Li Harvi Osvald ispalio tri hica na  predsednika Džona .F.Kenedija. Predsednika su pogodili drugi i treći metak koje je ispalio.Treći ga je  i ubio. HSCA se složio sa teorijom jednog metka, ali se nisu složili s vremenom atentata  koje je ponudila Vorenova komisija. Njihova teorija zasnovana na diktafonskim zapisima, smatrala je da je predsednik Kenedi ubijen kao žrtva zavere. Oni su smatrali da su četiri metka ispaljena tokom atentata. Osvald je ispalio prvi,drugi i četvrti metak, a  prema audio zapisu, visoka je verovatnoća da je nepoznati  DRUGI atentator ispalio  treći metak, promašio, pucajući s prednje desne strane predsednika Kenedija sakriven iza plota na travnatom brezuljku.

Mnogo godina nakon objavljivanja izveštaja Komisije kongresa, tužilac G.Robert Blejki izdao je saopštenje za medije u kome je  doveo u pitanje iskrenost CIA u saradnji s HSCA i tačnost informacija koje je CIA dostavila toj Komisiji .

 

 

Reagovanje na dctabelet (diktafonske) snimke

Blejki je rekao ABC mreži da sudeći po izjavama svedoka i snimljenom zvuku postoji verovatnoća zavere. Pucanj s travnatog brežuljka nije samo potvrđen akustičnim snimcima sa policijske trake, koja je zabeležila komunikaciju motociklista s policijskom bazom. Postoje i svedoci, bar dvadesetoro, koji su potvrdili da su čuli pucanj s travnatog brega.

Akustični dokaz kojim je Komisija poduprla tvrđenje o četvrtom metku, i mogućem atentatoru na bregu, zasniva se na snimcima zvuka s radio stanice na motociklu iz policijske pratnje na Dili plazi za vreme atentata. Dokaz su izneli eksperti za akustiku s Kvinz koledža, Mark R.Vajs i Ernest Aškenazi. Isti oni koji su 1974. dokazali da je u Votergejt skandalu  izbrisano 18,5 minuta trake.

Pošto je Komisija završila rad, amateri istraživači su slušanjem traka uočili nejasne, ukrštene razgovore, sa drugog policijskog kanala,  minut posle atentata (70)

Dalje, konačno je utvrdjeno da zvučni snimak mirne vožnje u stvari pripada motociklisti koji je već bio na Kenedijevoj  predviđenoj destinaciji,Tržnom centru, kilometrima od mesta atentata. Bilo je očekivano da se čuju sirene, brza vožnja i glasovi nakon atentata.

Nekoliko godina kasnije,1981. eksperti NAS (National Academy of Science) Nacionalne akademije nauka, izneli su neslaganje s postojanjem  četvrtog metka snimljenog na policijskom diktafonu.Zaključili  su da je to slučajni zvuk, možda statičan,snimljen minut posle atentata, kada je kolona već krenula ka Parkland bolnici.

Eksperti Nacionalne Akademije Nauka, predvođeni fizičarom Normanom F. Remzijem sa Harvarda, do tog zaključka su stigli analizirajući zvuke na dva radio kanala koje je dalaska policija koristila toga dana. Rutinska komunikacija odvijala se preko Prvog kanala i zabeleležena je na policijskom diktafonu u sedištu policije. Pomo}ni kanal, Kanal 2, namenjen za predsednikov konvoj i  koristio ga je u glavnom šef policije Džejmsa Kari. Ovaj drugi kanal snimljen je na posebnoj audiografskoj mašini za snimanje diskova (ploča).

Stavove Akademije pobio je 2001. D.B.Tomas, naučnik pri vladi i istraživač Kenedijevog ubistva, u svom članku u časopisu "Nauka i Pravda" (Science and Juistice). Njegov stav je bio da je HSCA pravilno zaključio što se tiče drugog atentatora, a  da studija Nacionalne akademije ima slabih tačaka.      

Tomas smatra da je igla na gramofonu poskočila i preklopila se sa zvukom na prvom kanalu.

Suprotno Tomasovim nalazima, Majkl O  Del zaključio je u svom izveštaju, da su se prethodni izveštaji bazirali na nepreciznim vremenskim odrednicama, te ako bi ih ispravili, onda ne bi odgovarale  vremenu hitaca na snimku.

2003. godine ABC mreža objavila je svoje rezultate istrage atentata u informativno dokumentarnom programu "Izveštaj Pitera Dženingsa : Atentat na Kenedija-zavera".

 Na osnovu kompjuterskih dijagrama i crteža Dejla K.Majersa, ABC zaključuje da zvuci snimljeni na diktafonu ne dolaze s Dili plaze i da je  policajac Meklejn bio u pravu kada je tvrdio da još nije stigao na Dili plazu u momentu atentata.

2005. u članku u časopisu "Science and Juistice" autori Ralf Linsker, Ričard Garvin, Herman Cernof, Pol Horovic, Norman Foster Remzi junior, ponovo su analizirali akustičnu sinhronizaciju dokaza, obarajući argument Tomasa iz 2001. kao i ispravivši greške u nalazu Akademije nauka SAD iz 1982. ali podržavajući nalaze Akademije nauka da su  se zvuci, za koje se mislilo da su pucnji , čuli minut posle atentata.

 

Pečačenje zapisa o atentatu

Svi zapisi Vorenove komisije prebačeni su u Nacionalni Arhiv 1964. Neobjavljeni delovi izveštaja prvobitno bili su zapečaćeni - na 75 godina, do 2039. poštujući generalnu politiku koja se primenjuje na sva federalna istraživanja   izvr{nih vlasti, a u cilju zaštite nevinih lica čija bi bezbednost mogla da bude ugrožena zbog veza s akterima istrage. Zabrana od 75 godina ukinuta je Zakonom o slobodnim informacijama iz 1966. i J.F.K  Zakonom o podacima iz 1992. Do 1992. 98% nalaza Vorenove komisije bilo je javno publikovano.Šest godina kasnije zaključkom Borda za Reviziju dokumenata o atentatu, svi nalazi Vorenove komisije, sem onih o povraćaju poreza, postali su dostupni javnosti s  sasvim malim izmenama.

Nekoliko ključnih delova dokaza ili dokumenata je izgubljeno, izbrisano ili nedostaje iz prvobitnog lanca dokaza (na pr.predsednikova limuzina oprana je ispred bolnice, Konelijevo odelo je hemijski oči{}eno, Osvaldov vojni dosije uništen 1973., Konelijev Stetson šešir i zlatna dugmad za košulju nestala, nema fotosa sa forenzičke autopsije...)

Tek 19.maja 2044., pedeset godina po smrti Žakline Kenedi Onazis, ako je i njeno poslednje dete umrlo, Kenedijeva biblioteka otkriće javnosti 500 stranica transkripta, zapisa, po njenom usmenom kazivanju o zivotu i radu J.F.Kenedija koje je izgovorila 1994. neposredno pred  smrt. 

 

Uprava za pregled dokumenata o atentati AARB

 Uprava za pregled dokumenata o atentatu ARRB (Assasination Records Review Board) nije bila  osnovana da se bavi istraživanjima i nalazima. Njena svrha bila je da omogući javnosti da se upozna s dokumentima i sama donese zaključke.Od 1992. do 1998. prikupila  je i otpečatila oko 60.000 dokumenata na 4 miliona stranica....

 

 Žaklina Buvije - modna ikona i ponos SAD

 Atentat na J.F.Kenedija {okirao je  svetsku javnost.Te 1963., ceo svet, danima je analizirao TV snimke iz Dalasa...I danas, 58 posle Kenedijevi ne silaze sa stranica svetske štampe, kao ni priče o "prokletstvu Kenedijevih...

Džon Ficdžerald Kenedi, kao prvi katolik predsednik SAD i njegova šarmantna supruga, bivši fotoreporter, Žaklina Buvije Kenedi, bili su možda najfotografisaniji par na svetu.Svi momenti njihovog zajedničkog života: od veridbe, svadbe, radjanja dece Karoline i Džon Džona, smrti novorođenčeta, razmirice sa rigidnim klanom Kenedijevih, poseta svetskih državnika Vašingtonu, tragedije, sve je ovekovečeno na snimcima i fotografijama .

Rat SAD  u Vijetnamu ili iskrcavanje u Zalivu svinja, vešto su maskirani Žaklininim čarobnim osmehom, francuskom elegancijom i bogatstvom koje je ulagala u svoje male, crne haljine i Šanel kostime, perike i frizure, kao i u elegantni enterijer Bele kuće. Ona je postala  modna ikona i ponos SAD. Čak i general De Gol nije odoleo njenom sofisticiranom šarmu, pa je predsednik Kenedi izjavio po dolasku u Pariz:" Ja sam srećnik koji prati gospodju Kenedi po Evropi!"

Mnogi svetski državnici pokušavali su da imitiraju harizmatičnog Kenedija, poreklom Irca (O Kenedy-ružna glava na irskom) čak i  njegove brojne ljubavne avanture.

Ipak, kopije nikada ne mogu da budu originali, a i Merlin Monro davno je umrla. 

 O Kenedijevima se skoro sve zna - samo će tajna o atentatu i lošoj karmi koja ih prati,i zgleda, ostati večita. (U sledećem nastavku atentat na ROBERTA KENEDIJA)

 

(Glas javnosti - Vladan Dinić)