Atentat na predsednika SAD: Objavljena smrt Džona Kenedija (74. deo)
Osoblje hitne službe br 1 u Parklend bolnici, koje se staralo o Kenediju, konstatovalo je da je Predsednikovo stanje - nema šansi da preživi po dolasku u bolnicu.
Doktor Džordž Gregori Bar, lični lekar predsednika, stigao je u ambulantu hitne pomoci pet minuta po prijemu Kenedija u bolnicu. Pregledao je obe rane, na leđima i glavi, i konstovao da je rana na glavu uzrok smrti. Doktor Barkli potpisao je Kenedijevu umrlicu.
U jedan sat po lokalnom vremenu, kada su prestale sve srčane aktivnosti i pošto je sveštenik obavio posmrtni ritual, predsednik Kenedi proglašen je mrtvim. Jedan od lekara rekao je da ni jednog momenta nisu gajili nadu da bi njegov život mogao biti spašen.
Sveštenik koji je obavio poslednji obred rekao je Nju Jork Tajmsu da je Kenedi već bio mrtav kada je stigao u bolnicu i da je morao da otkrije caršav koji mu je prekrivao lice kako bi obavio poslednje pomazanje. Sekretar za štampu Bele kuće, Malkolm Kildaf, zvanično je objavio predsednikovu smrt u 1.33 po lokalnom ili 19.33 po vašingtonskom vremenu.
Guverner Koneli prebačen je na operacioni sto i podvrgnut je dvema opercijama istoga dana.
Nekoliko minuta posle dva popodne, Kenedijevo telo, nakon sukoba predstavnika dalaske policije i tajne službe, prebačeno je u sanduk i iz bolnice Parklend u predsednički avion (Air Force One). Kovčeg je unet kroz zadnja vrata aviona i smešten u prostor obezbeđen uklanjanjem nekoliko redova sedišta iza putničkog dela.
Kako je telo odneto pre no što je mogla da se obavi forenzička analiza stručnjaka, tj. od strane lokalnog forenzičara, prekršen je zakon Teksasa (ubistvo je državni kriminal i desilo se pod jurisdikcijom Teksasa). U to vreme, ubistvo predsednika SAD nije bilo tretirano kao kršenje saveznog zakona.
Podpredsednik SAD, Linkoln Džonson, koji se nalazio u drugim kolima iza Predsednika u koloni automobila koja je prolazila kroz Dalas, ostao je nepovređen tokom atentata i postao je predsednik SAD nakon Kenedijeve smrti. U 2:38h po lokalnom vremenu, u predsednikovom avionu (Air Force One), Džonson je položio predsedničku zakletvu uoči poletanja aviona sa aerodroma Lavfild za Vašington.
AUTOPSIJA
Odmah po sletanju predsedničkog aviona u vazduhoplovnu bazu Endruz, u blizini Vašingtona D.C , predsednikovo telo prebačeno je u mornaričku bolnicu Betsda na hitnu autopsiju. Autopsija je obavljena od 8h do 11h. uveće po istočnom vremenu 22.novembra, a završena je balsamovanjem i kozmetičkim pripremama za sahranu, koje su potrajale od 11h uveče do rane zore u mrtvačnici pored obdukcione sale. Ovakve procedure nisu bile uobičajene.Telo pripremljeno za odavanje poslednje počasti, tek tada, smešteno je u kovčeg i odvezeno u Vašington D.C.
Autopsija predsednika Kenedija obavljena 22.novembra u pomorskoj bolnici Betsda, navela je tri obdukciona eksperta na zaključak, da je hitac u glavu bio smrtonosan i da je metak ušao u Kenedijevu glavu kroz malu rupu na lobanji u zadnjem, desnom delu glave, kao i da je metak (ili njegovi delići) izašao kroz veliku ranu, jako oštetivši desni deo lobanje do desnog uha.
Autopsija je pokazala da su oštećeni i slepoočni deo lobanje i očna šupljina. Izveštaj tvrdi da je drugi metak koji je ušao u gornji deo Kenedijevih ledja iznad lopatice, prošao kroz trakaste mišić}e u korenu vrata, okrznuvši gornji deo desnog plućnog krila ali da ga nije probušio, pa izašao kroz prednji deo vrata, kroz ranu koja je uništena traheotomijskom incizijom. Ove autopsijske nalaze nije podržao predsednikov lični lekar, dr Barkli, koji je na umrlici zapisao da je metak pogodio Kenedija negde iznad nivoa trećeg kičmenog pršljena.On je podržao ovo tvrđenje kao i rupe od metka na predsednikovoj košulji i sakou, veličine 12,5 do 15 cm, ispod Kenedijeve kragne. Postoje fotografije kao dokazi.
Ipak fotografska analiza kolone automobila, kao i novopronađeni film u boji, kolone pre atentata, prikazan 2006.godine, pokazuju da je predsednikov sako bio nabran ispod vrata i da nije sasvim nalegao uz telo. Tako da podaci o oštećenju sakoa nisu uzeti kao verodostojni za tačno određivanje rane s ledja. Dijagram rana na predsednikovom licu koji je na autopsiji sačinio D.J.Tornton Bozvel koristio se da podupre donje ranjavanje na ledjima. Ipak,1966.dr Bozvel je izjavio da ove skice nikada nisu bile sasvim precizne . Za magazin "Baltimor San" , 25.novembra 1966., ponovo je skicirao ,ali je sada pomerio naviše ulaznu prostrelnu ranu. Bozvel je tvrdio da su njegova merenja od 14 cm od uha do ramena tačna u pravilnom odredjivanju rane ,što se ne slaže s procenom o rani kod trećeg kičmenog pršljena.
Štaviše, sva tri lekara koja su vršila autopsiju potvrdila su za HSCA da fotografije načinjene na autopsiji pokazuju ranu na nivou C 6 (šesti cervikalni pršljen u bazi vrata) što potvrđuje nivo ulaska metka koji je potvrđen HSCA istraživanjem baziranim na fotografijama i rendgenskim snimcima sa autopsije.
Kasnije su federalne agencije, a medju njima i Uprava za pregled dokumenata o atentatu (ARRB), kritikovale autopsiju na nekoliko nivoa, a posebno zbog toga što nisu obezbedili propisani lanac čuvanja dokumenta sa autopsije, te su spaljene originalne beleške Džejmsa Hjuma, kao i originalni zapisnik s autopsije.
SAHRANA
Posle balsamovanja predsednikovo telo prevezeno je do Bele kuce i postavljeno u Istočnoj sobi u zatvorenom kovčegu 24h. Članovi porodice i bliski prijatelji bdeli su nad kovčego (prim.redakcije: Irish wakening tj.bdenje). U prvu nedelju po atentatu,kovčeg prekriven zastavom SAD, prebačen je i izložen na Kapitolu .Stotine hiljada građana, u dugim kolonoma, odale su poslednju počast Kenediju.
U prisustvu predstavnika 90 država, uključujući i Sovjetski savez, na treći rođendan svoga sina Džon Džona juniora, 25. novembra, posle mise u crkvi, lafet s kovčegom predsednika Kenedija krenuo je put groblja Arlington na kome je sahranjen.
SNIMCI ATENTATA
Ni jedna radijska ni TV kuca nisu direktno emitovale atentat jer se smatralo da deonica Dili plaze i Elm strita nisu atraktivni momenti predsednikove posete. Većina medijskih ekipa nije pratila ni konvoj automobila, već je iščekivala Predsednika u Dalaskom trgovinskom centru. Novinari, koji su bili u pratnji, nalazili su se na kraju kolone.
Dalaska policija snimala je svoju radijsku komunikaciju na dva kanala. Frekvenca označena kao Kanal jedan,služila je za rutinsku policijsku komunikaciju. Drugi kanal, označen kao Kanal dva, bio je namenjen za predsednikov konvoj. Na ovom kanalu većina zabeležene komunikacije su saopštenja i najave Džima Karija ,šefa policije o kretanju kolone kroz Dalas. Postoje snimci policijskih razgovora sa oba kanala.
Pogled na jug, s pergolom i brdašcetom iza fotografa, X na ulici označava poziciju poslednjeg fatalnog hica u glavu (snimak načinjen jula 2006.)
Poslednje sekunde života predsednika Kenedija snimljene su bezvučnom kamerom na 8 mm filmu i to 26.6 sekundi pre, za vreme i neposredno posle atentata. Ovaj filmski zapis snimio je filmski amater i proizvođač odeće Abraham Zapruder i danas ga i zovu Zapruderovim filmom. Dobro je poznat širokoj publici po scenama koje se ponavljaju u filmu " JFK".
Ubrzo po atentatu, magazin" Lajf" objavio je uvećane fotografije sekvenci filma.Zapis o atentatu često se od 1975. prikazuje na TV ,često izostavljajući fatalni hitac u glavu. Zapruder nije bio jedini koji je snimio bar deo atentata.Na Dili plazi bila su 32 fotografa. Orvil Niks, Mari Mačmor i Čarls Bronson (ne glumac Bronson) snimili su smrtonostni hitac mada sa veće udaljenosti od Zaprudera. Ostali filmski zapisi snimljeni su na Dili plazi, za vreme ili približno u vreme atentata, od Roberta Hjuza, Marka Bela, Elzi Dorman, Džona Martina juniora, Patsi Pašal,Tine Tauner, Džejmsa Andervuda, Dejva Vigmana, Mala Kouča, Tomasa Atkinsa i nepoznate žene u plavom na južnoj strani Elm ulice. Fotografije su snimili Filip Vilis, Meri Murman, Hju Becner Jr., Vilma Bond, Robert Kroft i mnogi drugi. Jedini profesionalni fotoreporter koji je kao urednik fotografije radio za Asosijejtid pres u Dalasu bio je Ajk Altgens i nalazio se baš na Dili plazi.
Neidentifikovana gospođa koju su istraživači nazvali "G'đa Babuška", izgleda da je snimala i za vreme atentata jer su je drugi prisutni snimili kako to čini.
20. februara 2007. u Muzeju šesti sprat u Dalasu premijerno je prikazan film u boji Džordža Džefrisa. Budući da je film snimljen 90 sekundi pre atentata i nekoliko blokova dalje, ne vidi se atentat, ali je bitan zbog snimka predsednikovog sakoa, nabranog ispod kragne od košulje, koji je doveo do različitih spekulacija.
Zvanična istraga
Dalaska policija: Pošto su uhapsili Osvalda i prikupili materijalne dokaze sa mesta zločina, odveli su ga u Dalasku policiju i zadržali zbog ispitivanja. Celo popodne ispitivali su ga za ubistvo Tipita i Predsednika. Neprekidno je ispitivan od 22. novembra od 2:30h popodne do 11 h pre podne 24. novembra. Sve vreme Osvald je poricao bilo kakvu umešanost u ubistvo policajca i atentat na Predsednika. Kapetan Fric, iz odeljenja za pljačke i ubistva, ispitivao ga je najduže, beležeći samo najbitnije činjenice. Nekoliko dana kasnije napisao je izveštaj po beleškama koje je vodio. Nije bilo ni stenograma, ni audio zapisa. Ispitivanju su prisustvovali predstavnici tajnih službi SAD i FBI i povremeno se uključivali. Nekoliko agenta FBI pisali su blagovremene izveštaje sa ispitivanja.
Tokom večeri 22.novembra dalaska policija napravila je parafinski test Osvaldovih ruku i desnog obraza ,s očiglednom namerom da utvrde,uz pomoć stručnih metoda, da li je Osvald nedavno koristio oružje. Rezultati za ruke bili su pozitivni, ali su za obraz bili negativni. Vorenova komisija nije uzela u obzir ove rezultate zbog nepouzdanosti.
Za vreme istrage Osvald je dao malo dokaza.Kada bi ga pritisli neoborivim argumentima, davao je netačne iskaze, što je kasnije utvrđeno.
Vlasti Dalasa nisu završile istragu o atentatu na Kenedija zbog stalnih prekida FBI i Rubijevog ubistva Li Harvi Osvalda. (U sledećem nastavku (Istraga FBI i Vorenova komisija)
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
