Abraham Linkoln (12.02. 1809. - 14.04. 1865.): Atentat "nacrtan" u štampi (70)

Kakva će, nadam se, samo politička budućnost, Donalda Trampa,  još aktuelnog predsednika SAD, do 20. januara i od 20. januara 2021. biti, može samo da se naslućuje...

Apsolutni pobednici i "vlasnici" neograničene vlasti u SAD, najmanje četiri naredne četiri godine, koje Tramp i njegove pristalice dalje optužuju da su pokrali predsedničke izbore, nemaju "strpljenja" da sačekuju prenos vlasti, već sakupljaju potpise da još važećeg predsednika Trampa najure iz Bele kuće, a ako mogu i da ga uhapse?!

Bruka u "najdemokratskijoj zemlji na svetu" - SAD, se dakle - nastavlja...Nejasno je, međutim, iako većina medija u SAD, a začudo i u Srbiji, menja stranu i prelazi u "preletačeviće" i počinje da navija ne za Bajdena , već za POBEDNIKA (čega sam se u Srbiji sit nagledao), čime se Donald Tramp tolio zamerio "dubokoj državi", ili multinacionalnim centrima moći, ili po srpski - u čije se džepove slivalo manje novca nego što su očekivali?! Uz to, Tramp, za razliku od Klintona i Hilari, Obame... NIJE POVEO NIJEDAN RAT, povlačio je Amerikance iz brojnih države u kojima su "uterivali demokratiju" silom, smanjio je nezaposlenost...do časa dok se nije pojavila koronavirus pandemija...   

Pucanj u pozorištvu

Uveče 14. aprila 1865. godine, u Vašingtonu, Abraham Linkoln, šesnaesti američki predsednik, uputio se u Fordovo pozorište. Hteo je da pogleda komediju Naš američki rođak". Neposredno pred ovaj događaj Linkoln je promenio  obezbeđenje. Tu dužnost više nije obavljao Pinkerton, nego maršal Vord Nil Lamon, koji je često imao dužnost njegovog telohranitelja. Kada je doznao da Linkoln hoće da ide u pozorište preklinjao ga je da odustane od te ideje. Molio ga je da izvestan period izbegava i to i druga slična javna mesta i to i druga slična javna mesta i da ni po koju cenu ne zalazi u gužve.

Veče kada se dogodio atentat bilo je posebno opasno, mnogi su nagrnuli u pozoriše jer je u štampi bilo najavljeno da će se Linkolnu u pozorištu te večeri pridružiti i proslavljeni general Grant.

Ime, mesto, vreme, detalji vezani za to veče, sve je bilo do tančina napisano u štampi.

Atentator Džon Vilks But (john Wilks Booth) je upravo bazirajući se na objavljenim informacijama u novinama skovao svoj pakleni plan...                   

Ko je bio atentator?

Džon Vilks But (1838 - 1865.) bio je britanskog porekla, član jedne od glumačkih porodica, inače registrovan kao neuravnotežena ličnost. Njegov brat Edvin But bio je čuveni glumac onih vremena.       Džon Vilks But se  predstavljao kao samoproklamovani južnjački patriota. Od objavljivanja pojedinost i detalja u novinama o Linkolnovom odlasku u pozorište, imao je tri dana da uz pomoć svojih poznanika organizuje atentat. Zna se da je, mimo Linkolna, takođe planirao da ubije Sivorda i potpredsednika Endrua Džonsona (1806 - 1875.), kofa su na Jugu gledali sa gnušanjem, jer je bio demokrata i južnjak iz Tenesija.

Džonson je bio jedini južnjak koji je i nakon izbijanja Građanskog rata ostao u Senatu 1861. godine. Ta lojalnost se kasnije njemu isplatila, nagrađen je mestom potpredsednika za vreme Linkolnovog drugog predsedničkog mandata.

Što se tiče samog atentata, Butu nije bilo teško da uđe u pozorište, a u predsedničku ložu još se lakše ulazilo ako si već unutra...  But je pokazao Čarlsu Forbsu, dežurnom slugi Bele kuća svoju posetnicu i ovaj ga je uredno pustio da uđe! Nije žurio da odmah izvrši atentat, ispričao se na vratima lože, neopaženo prišao otpozadi predsedniku Linkolnu koji je u tom trenutku bio nagnut, zati je svoj dirindžer uperio u predsednikov potiljak i povukao obarač. Da bi se odbranio u tom trenutku izvadio je nož i ubo predsednikovog ađutanta i iskočio iz lože; nije mogao odmah da pobegne, jer je prilikom skoka slomio članak. I dok je stajao pred zabezeknutim posetiocima, povikao je izh sveg glasa:

"Sic semper tvrannis" - moto koji je pripadao državi Virdžiniji i šepajući pobegao kroz sporedna vrata pozorišta. Potraga je krenula za njim i dve nedelje kasnije smrtno je pogođen u Boling Grinu u Virdđžiniji gde je uspeo da pobegne, ali da ga stigne pravedna kazna...

Istraga je pokazala da je But imao veze koje su išle sve do Ričmonda. Nadležni za istragu sumnjali su u zaveru koju je dobro organizovala Linkolnova opozicija.

Na listu sumnjivih odmah je dospeo stari Linkolnov oponent A. Dejvis. Optuženi Dejvis nije dobio priliku da se brani sa slobode. Kasnije se ispostavilo da ništa nije znao o zaveri i nije imao s atentatom...

Često se kasnije ukazivalo: da je išta znao on taj postupak ne bi odobrio. Ostrašćeni ljudi ondašnjeg establišmena naprosto su njega smatrali krivcem. Niko mu nije verovao, mnogi su ga iz sebi nerazjašnjenih razloga, ali s čvrstim ličnim uverenjem, povezivali s atentatom. Neki od ozlojeđenih, koji su bili dobrostojećki finansijski, nudili su 100.000 dolara ucenjujući njegovu glavu. Pričalo se da se krije tako što je preobučen u - ženu?!

Uhapsili su ga 10. maja 1865. Sa teškim okovima na nogama pdveden je u Fort Monro, prekoputa Norfloka u Virdžiniji, gde je 720 dana bio zatočen i večinu dana svoje robije preoveo je u samici, gde su ga podvrgli brojnim poniženjima, propraćenim zlobnim podmetačinama i brojnim smicalicama...

Dušek su mu napunili buba-švabama, a u samici su mu ostavili samo kofu s vodom. A. Dejvis je sve činio da sačuva zdravu pamet i lični integritet. Odbio je da moli za pomilovanje, zahtevajući umesto toga suđenje koje će (bio je u to siguran) voditi njegovom oslobođenju i u potpunosti ga osloboditi optužbe. Umesto toga, sudskim nalogom habeas corpus (koji je Linkoln u svoje vreme suspendovao, ali je tad bio ponovno stavljen na snagu) oslobođen je maja 1867. godine.

Nakon oslobođenja povukao se u Kanadu, napisao je preopšerne memoare i doživeo duboku starost nadživevši svoje sinove. Na sahranu mu je došlo više od četvrt miliona ljudi. Njegova najšira publika koja ga je poštovala bila je nastanjena u južnim državama Amerike.

Nedugo posle atentata Abraham Linkol je 15. aprila 1865. godine preminuo. Drugim rečima, živeo je svega devet sati nakon izvršenog atentata, a u 7.22, bez da se i na tren vratio iz kome u koju je ispaljenog metka u  potiljak upao.

Jedan od najvećih američkih predsednika sahranjen je u Springfildu - Ilinois, 4. maja 1865. godine...

 (Glas javnosti - Vladan Dinić)

SKINI APLIKACIJU