SMRTONOSNI HICI! General policije Boško Buha (12.9.1959 - 10.6.2002): Prvo dva pucnja, pa izrešetan rafalom (118.deo)

U noći kada je likvidiran, general policije Boško Buha se nalazio sa društvom na splavu “Žabar” sa koga je krenuo u 2.30 časova. Njegov “nisan patrol” bio je parkiran ispred Hotela "Jugoslavija", sa dunavsje strane...U trenutku kada je prišao automobilu, u njega su sasuti smrtonosni hici...

Dakle, u ponedeljak, u zoru (2.45), 10. juna 2002. ispred dunavskog ulaza hotela "Jugoslavija" rafalom iz automatskog oružja i iz zasede izrešetan je general policije Boško Buha ranjen, a sat kasnije je podlegao povredama u Urgentnom centru

 

      Ko je bio Boško Buha?

 

        General-major policije Boško Buha rođen je u Virovitici 12. septembra 1959. godine. Ime je dobio po stricu, legendarnom narodnom heroju Bošku Buhi koji je poginuo 1943. sa svega 17 godina. Školovao se u Zagrebu na Fakultetu narodne odbrane, a u Beograd dolazi 1991. posle izbijanja ratnih sukoba u SR Hrvatskoj i ubrzo postaje načelnik Odeljenja unutrašnjih poslova u Sopotu. Komandant Policijske brigade SUP Beograd postavljen je 1998. godine. Buha je oko godinu dana proveo na Кosovu i Metohiji, gde je bio i tokom NATO agresije 1999. bio ranjen.

        Načelnik beogradskog MUP-a postaje 6. februara 2001. godine. U čin general-majora unapređen je 1. juna 2001. godine.

                Uloga u 5. oktobru i štrajk u "Kolubari"

        Genera Boško Buha imao je značajnu ulogu u petoktobarskim promenama u Srbiji. Кao komandant policijske brigade SUP Beograd dobio  je zadatak da uz primenu sile prekine štrajk rudara u rudarskom basenu „Kolubara". Štrajk rudara Кolubare je bio jedan od ključnih elemenata uspeha prevrata. Buha ne samo što dobijeni zadatak nije izvršio..., nego je uspeo da pretpostavljene ubedi u opasnosti nasilnog prekidanja štrajka rudara...

            Sve je počelo u petak 29. septembra štrajkom rudara u rudnicima Kolubare...

            „Ceo 5. oktobar lomio se na Kolubari tih dana", rekao je svojevremeno Miodrag Ranković, tada predsednik Sindikata površinskih kopova Kolubare...„Pritisci su bili strašni, dolazila je vojska, policija… Nudili su nam šta god hoćemo, samo da RTS snimi bager kako radi" objasnio je on. Tada je došao general Buha sa zadatkom da štrajk razbije kao i da obavesti nadležne o situaciji i obimu štrajka. On je, međutim, nakon pregovora sa radnicima odbio da izvrši zadatak razbijanja štrajka i svoje pretpostavljene obavestio o znatno manjem obimu nemira unutar rudnika. 

 

Prvo dva pucnja, pa rafal...

 

            Dakle, u cik zore, 10. juna 2002. godine u 2.45 sati, na parkingu ispred hotela "Jugoslavija" izrešetan je, s leđa, general-major policije Boško Buha (43),  tada pomoćnik načelnika Resora javne bezbednosti i bivši načelnik Gradskog SUP Beograda. Novinari "Svedoka" Olivera Milivojčević, Neda Marinović, Milan Timotić i Milan Lučić bili su na licu mesta...Evo kako su izvestili javnost sledećeg dana...

            ...Nedaleko od mesta ubistva nalazila se ekipa saobraćajnih policajaca koja je prva čula pucnjavu. Prema njihovim rečima, čula su se dva rafala, jedan dugi, jedan kratki. General je ostao da leži pored svojih kola u lokvi krvi...Nakon toga, čuo se zvuk automobila u kojem su ubice ili ubica pobegli sa mesta zločina. Buha je nakon rafala i dalje bio živ i njega je, kako su pokazali snimci sa lica mesta, za ruku držao drugi policajac i polivao ga vodom.    Kada je stigla Hitna pomoć on je i dalje davao znake života, ali je podlegao povredama oko 4 sata ujutru.

Kako smo saznali od jednog radnika hotela "Jugoslavija", koji je neposredno po pucnjavi izašao na terasu koja gleda na parking, Boško Buha je do džipa marke "nisan" BG 288-305, pretpostavlja se s prijateljem, stigao iz pravca obližnjih novobeogradskih splavova na Dunavu. U trenutku dok je otvarao vrata automobila, na bivšeg načelnika beogradskog SUP-a pucano je s leđa, iz obližnje šumice pored parkinga.

Kako nezvanično saznajemo, bilo je više od dva napadača, a pucano je sa udaljenosti od oko 20 metara. Buhin prijatelj, kako smo saznali, ostao je nepovređen...

- Kada sam čuo pucnjeve izašao sam na terasu i video Buhu kako pada pored otvorenih vrata kola. Pored drugih vrata stajao je čovek s kojim je bio. Prvo su se čula dva pucnja, a zatim je usledila rafalna paljba. Video sam da je Buha pogođen s leđa, ali se počinilac zločina nije video, jer je noć, a i rafali su došli iz šume. Mislim da je ustreljen u predelu levog ramena i grudi, pričao je radnik hotela koji je želeo da ostane anoniman.

Jake policijske snage našle su se za tili čas na parkingu kod hotela. Međutim, njihova saradnja sa novinarima ovog puta je gotovo u potpunosti izostala. Neki policajci su neljubazno terali predstavnike "sedme sile" sa lica mesta, dok su oni nešto ljubazniji pokušavali da pomognu šturim informacijama ne bi li, kako je jedan od njih rekao, "izvadili fleke kolega". Uglavnom su slegali ramenima govoreći da ništa ne znaju.

Legitimisan je svaki slučajni prolaznik, a i reporterima "Svedoka" policija je uzela lične podatke. Po dolasku interventnih ekipa, jedan od mladića koji se  našao na parkingu, posle pretresa, ubačen je u policijsko vozilo s lisicama na rukama i odveden.

Niko od policajaca nije bio voljan da pojasni o čemu se zapravo radi.

Na jakom letnjem pljusku inspektori odeljenja za krvne delikte predano su obavljali svoj posao. Nešto više pokušali smo da saznamo od momaka koji rade u parking servisu.

- Bili smo tu, ali nismo obratili pažnju. Pucnjave su ovde česte i na njih smo se adaptirali. Čuli smo rafalnu paljbu, ali nismo reagovali. Shvatili smo da je nešto ozbiljno tek kada su stigli policija i hitna pomoć. Videli smo kada su ga odneli sa parkinga. Nas niko od policajaca nije ništa pitao. Nisu nam, čak, tražili nikakvu izjavu. Posao obavljamo nesmetano - kaže jedan od momaka iz parking servisa.

Policija je sve vreme sklanjala novinare što dalje od mesta ubistva. U prolazu na motorolama čujemo upozorenje svim jedinicama i poziv na opštu mobilnost: traži se "zastava 45", žute boje, beogradskih tablica.

 Boško Buha je odmah prebačen u Urgentni centar, gde je, kako smo tamo saznali, od posledica ranjavanja preminuo sat vremena posle prijema.

Policija nam je samo saopštila da - intenzivno traga za ubicama kolege.

 

        Tako je govorio Boško Buha...

 

U Beogradu se naveliko pričalo da je general-major Bosko Buha sa mesta načelnika beogradske policije smenjen zato što je, navodno, imao neke veze sa nedavnim protestom pripadnika JSO i odbijanjem da nasilno prekine štrajk rudara "Kolubare".

Zato smo ga najpre pitali da li je njegov premeštaj iz GSUP Beograda u MUP Srbije smenjivanje ili unapredjivanje?

Boško Buha: - Procenite sami. To vam je kao kad predsednik mesne zajednice premeštanjem postaje predsednik opštine. Dakle, nije smena, jer je već godinama GSUP kadrovska baza za MUP Srbije, u kome, koliko ja znam, trenutno radi oko 30 naših ljudi. Nemam nikakve veze sa protestom pripadnika JSO i, dakle, nisam kažnjen. Prelazim u MUP na mesto pomoćnika generala Sretena Lukića i biću, verovatno, zadužen za organizaciju svih poslova u MUP-u, izuzev u Žandarmeriji, oko suzbijanja kriminaliteta u republici.

 * Za načelnika GSUP Beograd imenovani ste februara 2001. godine, a odlazite sada, u decembru. Sta ste Vi i Vaši policajci učinili za ovih 11 meseci na suzbijanju kriminala u prestonici?

Boško Buha: - Kriminal u Beogradu je zaustavljen. Grad je postao bezbedniji. Povećali smo broj rasvetljavanja krivičnih dela do 54 odsto, što je evropski prosek, posto smo uspeli da sasečemo beogradsku automafiju. Beograd je danas bezbedniji grad od Budimpešte ili od Ljubljane, koju sam posetio prošle nedelje.

 * Ipak, podaci govore da se od svih krivicnih dela u Srbiji i dalje polovina dogadja u prestonici. Zasto?

Boško Buha: - Kriminal je, pre svega, biznis, i to biznis urbane sredine. A kako je Beograd metropola sa dva miliona stanovnika, koju u tranzitu posećuje dnevno i do 300.000 ljudi, jasno je da je jako privlačan za sve vrste kriminalaca.

* l Ako se slazete sa procenama MUP Srbije da u republici deluje oko 500 grupa mafijasa, koliko ih onda ima u Beogradu i čime se bave?

- Ovde trenutno deluje pet većih organizovanih grupa kriminalaca. Njihove šefove mi u policiji znamo. Oni se javno bave legalnim poslovima, na primer građevinarstvom ili izgradnjom puteva, ali ilegalno poseduju armiju vojnika za prljave poslove, koja najcesce „radi" automobile, drogu, otmice i iznude. Te armije beogradskih mafijaša imaju po 50 stalnih članova, koji su organizovani prema vrstama poslova, a često angažuju i „spoljne saradnike", jer se dešava da ti vojnici podzemlja istovremeno rade za više bosova.

 * Da li beogradska mafija ima svog kuma, odnosno čoveka koji kontroliše čitavo podzemlje?

Boško Buha: - Ne, jer, posle likvidacije bivših kumova, niko od ove petorice šefova nije uspeo da se snagom svog posla, svoje vojske ili svog kapitala nametne kao kum svih kumova. Kako svi oni rade sve i svašta, postigli su između sebe dogovor o primirju, da bi mogli nesmetano da rade.

 * Ko su ti ljudi i u kojim opštinama se nalaze?

Boško Buha: - Hijerarhija u beogradskom podzemlju je jako stroga, tako da niko ne zna ko je šef, a i da zna, ne sme to da kaže policiji. Ovih pet ekipa organizovanih kriminalaca nalaze se i najčešce rade na teritorijama opština Zvezdara, Rakovica, Zemun, Novi Beograd i Voždovac.

* Sta znaci Vaša tvrdnja da ste sasekli automafiju u Beogradu?

Boško Buha: - Uspeli smo da otkrijemo i razbijemo pet grupa kradljivaca automobila, koji su mesečno krali i po 500 vozila. Sada se, na primer, krade manje od 300 vozila mečecno. U Beogradu nema više kradja „audija", koji lane nisu mogli slobodno da izađu iz Beograda. Najviše se kradu Zastavina vozila, zbog delova, i „golfovi" i „mercedesi", jer se lako otvaraju. Od 3.000 vozila, koliko je ukradeno 2001. godine, čak 60 odsto je pronađeno i vraćeno vlasnicima. Dve godine je policija u Beogradu jurila šefove tih grupa, a mi smo uspeli da ih neutrališemo za samo tri meseci. Dvojica šefova automafije su ubijeni u obračunu sa policijom, a jedan nam se predao i sada je u zatvoru. Ujedno, uspeli smo da srežemo profit automafije, koja je dnevno u Beogradu zarađivala i do 100.000 maraka. Sada zarađuje samo 50.000 maraka dnevno.

 * Kako ste to uradili, preko neke svoje ekipe „nesalomivih"?

Boško Buha: - Neka to bude moja mala profesionalna tajna. Imao sam nekoliko samostalnih ekipa policiajaca za borbu protiv automafije, ali nisu bile baš nesalomive!

 * Šta je danas glavni posao beogradske mafije?

Boško Buha: - Hit beogradske mafije je trgovina drogom. U Beogradu zvanično ima 10.000 narkomana, ali policijske procene govore o 50.000 potrošaca droge. Oni dnevno troše, na primer, 2,5 kilograma heroina, tako da narkomafija dnevno okreće najmanje 200.000 maraka. Uz to, narkomanija i šverc droge povlače i druga krivična dela, najčešće krađe i razbojništva, i zato se smatraju najopasnijom vrstom kriminala u Beogradu. Uspeli smo da razbijemo nekoliko kanala narkomafije i da i njoj smanjimo prihode na 100.000 maraka dnevno.

 * Koliko se ljudi u Beogradu bavi organizovanom trgovinom drogom i gde su njihove centrale?

Boško Buha: - Drogom se aktivno bavi oko 100 ljudi u Beogradu. Nekada je njihov centar bio Obrenovac, ali danas centra više nema, jer rade na teritoriji svih beogradskih opština.

 * Imate li uopšte predstavu koji kapital ili profit vrti beogradska mafija?

Boško Buha: - Prema našim procenama, beogradsko podzemlje je godisnje na poslovima sa kradenim automobilima i preprodajom narkotika okretalo i do sedam miliona maraka. Razbijanjem njihovih grupa taj promet smo im ove godine prepolovili. Uz to, naftnoj i duvanskoj mafiji uzeli smo oko dva miliona maraka. Tako da je GSUP Beograda „ujeo" podzemlje za 5,5 miliona maraka. Taj udar na finansijki promet srušio je nekoliko mafijaških grupa, a mnoge druge učinio nervoznim i agresivnijim. To je i glavni razlog što beogradska mafija pokušava na sve moguće načine da se odupre akcijama gradske policije.

* Na koji način to beogradska mafija čini? Da li njeni šefovi pokušavaju da se približe policiji, da se nagodite, jer bilo je indicija da su neki policajci bili bliski sa ljudima iz podzemlja?

Boško Buha: - Mafija prvo pokušava da neke policajce uvuče u podzemlje, da ih podmiti ili uprlja, pa potom da ih kompromituje. Meni su nuđeni neki kontakti sa ljudima iz podzemlja. Beogradska mafija pokušava da se dodvori nekim političarima iz DOS-a, nudi im razne usluge, novac, čak i dosijea da kompromituju svoje političke protivnike. Jer, oni mafijaši koji su dobro radili u režimu Slobodana Miloševića pokušavaju sada da „pretrče" u tabor DOS-a ne bi li dobili patronat za svoje poslove i tako zaustavili policijski progon na sebe.

 * I šta biva kada policija i političari odbiju takve ponude?

Boško Buha: - E, onda mafija izvrši pritisak na MUP i inscenira skandal, posle kojeg se javno traži smena ministra policije Srbije.

 * Za vreme Vašeg mandata, prema zvaničnoj statistici, broj ubistava u Beogradu opao sa 69 lane na "samo" 56 ove godine. Procenat otkrivanja ubica porastao je na 61 odsto. Ipak, ostaje gorak utisak da niste otkrili nepoznate likvidatore 133 poznata beogradskih momka, koji su ubijeni u poslednjih 10 godina. Kada ćemo od policije saznati ko je ubio Centu, Ćandu, Dugog, Jusu, Šijana, pa Badžu, Vlaju, Ćuruviju i ostale?

Boško Buha: - Imamo određena konkretna saznanja što se tiče likvidacije baš ovih lica koje ste pomenuli. Imamo čak i priznanja nekih od ubica, ali nemamo dovoljno dokaza za sud. Radi se o profesionalnim ubicama, iz podzemlja, ali i nekih parapolicijskih krugova, koji nisu ostavili tragove za sobom. Ovo su sve bila tzv. piramidna ubistva. Obavljena su po receptu ruske mafije. Dakle, naručilac prve likvidacije organizovao je kasnije ubistva svojih plaćenih ubica. Mi imamo pojedince, te ubice, ali nemamo imena naručilaca, niti šemu čitave organizacije ovih likvidacija u beogradskom podzemlju.

 * Sta se, na primer, dešava oko otkrica ubice Slavka Mijovica?

Boško Buha: - Tragovi u ovom slučaju vode nas u mnogim pravcima, čak i u inostranstvo, pa ćemo zbog toga morati da angažujemo Interpol.

 * Ako se tvrdi da je Mijović bio član Srpske dobrovoljačke garde i Arkanov prijatelj, ako imamo slučaj ubistva radnika iz Zemuna, koji je takođe bio u gardi, da li GSUP ima podatke o tome da se u Beogradu poslednjih godina likvidiraju pripadnici SDG?

Boško Buha: - Nemamo takve podatke, mada sam svestan da se takav zaključak nameće. Međutim, moram da kažem da pomenuti radnik, koji je nedavno ubijen u Zemunu, nije likvidiran zbog Arkana ili njegove garde, već zato što je u nekim poslovima oštetio svog partnera za nekoliko stotina hiljada maraka. Imamo saznanja da je taj partner iz Švajcarske odgovoran za njegovu smrt.

 * Dosta se priča i tvrdi da u policiji ima ljudi koji su bliski podzemlju. Da li to vazi i za GSUP Beograda? Koliko ste ljudi zbog toga smenili?

Boško Buha: - Tokom ove godine raznim disciplinskim merama kaznili smo 250 policajaca. Od toga, njih tridesetak bili su u nekoj vezi sa ljudima iz podzemlja, pa smo im raskinuli radni odnos ili ih kaznili. Međutim, tvrdim da nijedan naš policajac nije bio član beogradske mafije ili saradnik nekog od šefova gradskog podzemlja.

 * Kakva su Vaša predviđanja oko kretanja kriminala u Beogradu tokom 2002. godine? Koja će mafija biti najaktivnija?

Boško Buha: - Mislim da će 2002. godine u Beogradu najagresivnija biti narkomafija, jer ona najbrže okreće svoj kapital i zato što su joj putevi za saradnju sa dilerima na Kosmetu, Republici Srpskoj i u Crnoj Gori otvoreni. Mi, nažalost, danas imamo jako lošu saradnju sa kolegama iz Podgorice i Banjaluke, pa ćemo neke njihove kriminalce, koji su radili po Beogradu, morati da jurimo preko poternica Interpola.

 * Generale, GSUP danas ima 4.000 uniformisanih policajaca, odnosno 6.800 zaposlenih. Koliko nam treba policajaca da bi grad bio jos bezbedniji?

Boško Buha: - Treba nam 7.000 policajaca. Ali ja mislim da to nije najbitniji faktor za borbu protiv kriminala. Ako odlučimo da se samo policija bori sa podzemljem, onda je ta bitka unapred izgubljena.

 

Spisak policajaca za Hag načinjen u inostranstvu

 

Boško Buha: - Lista objavljena u Reporteru, na kojoj se nalazi većina policajaca koja je bila na Kosmetu, napravljena je namerno da bi se uneo nemir međju pripadnike srpske policije. Na toj listi nedostaje desetak ljudi, koji su bili na Kosmetu, i to pokazuje da je prvi deo imena na listi izmišljen. Drugi deo sačinjen je na osnovu bolnickih kartona iz Prištine i tu su imena ranjenih i povređenih policajaca. Taj deo podataka bio je dostupan albanskoj obavestajnoj sluzbi OVK i ja sumnjam da je čitav slučaj režiran u inostramstvu i spolja ubačen u Srbiju. Zato nemam nameru da tužim Reporter, ali pokušavam da saznam ko je redakciji ovog lista dao taj lažni spisak policajaca za Hag.

 

Vozdovačka mafija još uvek jaka

 Boško Buha: -Za 11 meseci ove godine registrovali smo 39.629 krivičnih dela, ili 14,12 odsto više nego u istom periodu 2000. godine, ali smo od toga rasvetlili 19.306, ili gotovo 54 odsto. Policija je bila najefikasnija u Sopotu i Novom Beogradu. Nekada je Zemun bio na lošem glasu, danas mogu da kažem da je bezbednosna situacija tamo najbolja. Najmanje imam potrebe da telefoniram šefovima policije u Zemunu i Novom Beogradu, a najčesce zovem kolege sa Voždovca. Kod njih je situacija složenija, jer su se načelnici policije često menjali, a i voždovačka mafija je još uvek jaka.

 

Kriminalci su kukavice - sve odmah priznaju

 

Prosečan beogradski kriminalac je lopov, povratnik, star između 20 i 30 godina, neoženjen, bez posla, koristi drogu, naoružan je i relativno opasan po okolinu i policiju. U suštini je kukavica, jer u policiji sva nedela odmah prizna i oda sve saučesnike i jatake.

 

                Zločin i dalje nije rešen

            Ovo ubistvo policijskog generala bio je veliki šamar policiji, ali i Vladi premijera Zorana Đinđića...Posle, evo skoro dve decenije, Buhino ubistvo je ostalo nerazjašnjeno i gotovo zaboravljeno, a radilo se o jednom od najznačajnijih policijskih starešina... Za njegovo ubistvo postoje osumnjičeni, ali presude još uvek nema...

(Glas javnosti - Vladan Dinić)