SKAJ SE NE MOŽE NAZVATI DOKAZOM, A NJEGOVO KORIŠĆENJE NA SUDU JE RAVNO SILOVANJU PRAVA I GAŽENJU USTAVA: Evropski sud pravde u Luksemburgu izazvao burne reakcije

Presretnute poruke i fotke sa Skaj aplikacije pale u vodu kao nezakonite! Evropski sud pravde (ESP) iz Luksemburga utvrdio je da su razgovori i slike sa šifrovanih mreža kao što je Skaj nezakoniti jer su dobijeni prisluškivanjem.

Ova odluka je danas na suđenju Darku Šariću i optuženima za planiranje ubistva svedoka saradnika Nebojše Joksovića odložila pretres u Specijalnom sudu u Beogradu. Branioci braćeŠarić su sudskom veću dostavili presudu Evropskog suda pravde o korišćenju podataka sa Skaja kao dokaza pred nacionalnim sudovima. Suđenje je odloženo za sutra, kako bi sudsko veće razmotrilo ovu presudu i odlučilo da li će se dokazi sa Skaja izvoditi ili ne.

- Predlažem da zastanemo sa izvođenjem dokaza, kako bi sudsko veće analiziralo odluku i odlučilo na koji način ćemo da nastavimo sa postupkom - rekao je advokat Darka i Duška Šarića, Dalibor Katančević i prevedenu presudu Evropskog suda dostavio sudu i tužilaštvu kao novi dokazni predlog.


IZVOR:  Foto Nenad Kostić / Dalibor Katančević

Advokati Milenko Cvijović, Goran Petronijević i Marko Janković pridružili su se predlogu da se iz spisa izdvoje dokazi sa Skaja. Cvijović je pitao sudiju Zorana Šešića: „Što bismo dalje slušali presretnute komunikacije ako je to nezakonito?“

Sudija Šešić je odložio suđenje za sutra kako bi veće odlučilo da li će presretnute poruke sa Skaja biti korišćene kao dokaz.

Kako su preneli emdiji, u odluci ovog suda se navodi da bi Skaj jedino mogao da se koristi ako se prvo ispoštuje zakon države u kojoj se sudi, pod uslovom da je zemlja obaveštena o preduzimanju mera kojima se presreću poruke njenih građana.

Dalibor Katančević, branilac Darka Šarića u izjavi za Glas kaže da smo svi svedoci da je najveći broj optužnica u Tužilaštvu za organizovani kriminal zasnovan na navodnoj Skaj komunikaciji, iako je sva stručna javnost jednoglasna u oceni da ovako pribavljena kriptovana komunikacija ne može biti dokaz u krivičnom postupku.

IZVOR: Privatna arhiva/ Milenko Cvijović

- Ne postoji pravnik koji sme da kaže ono što misli, a koji vam neće reći da su smernice Evropskog suda pravde jasan i nedvosmislen pokazatelj toga kakva će biti i odluka Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu kada su u pitanju ovakvi podaci i njihova sudbina u pogledu dokazne važnosti. Evropski sud pravde je dao jasne i nedvosmislene smernice u pogledu Skaj komunikacije. Prvo, naši organi gonjenja su nas dve godine lagali da je navodno zaplenjen nekakav server - sud je jasno rekao da je u pitanju „presretnuta komunikacija“ odnosno klasnično prisluškivanje. Drugo, Evropski sud pravde je jasno i nedvosmisleno rekao da su države koje su prisluškivale građane drugih država bile u obavezi da o tome obaveste nadležne organe države čije su građane prisluškivali, a potpuno je nesporno da Srbija nije bila obaveštena o prisluškivanju njenih građana. I na kraju, ovaj sud kaže da se moraju primeniti unutrašnje pravo i norme koje regulišu pitanje presretnute komunikacije, te da se okrivljenom mora pružiti minimum garancija koje mu pruža nacionalno zakonodavstvo kada je u pitanju ocena dokaza u pogledu načina pribavljanja i zakonitosti takvog dokaza. Dakle, potpuno je jasno da se Skaj komunikacija ne može ni nazvati dokazom, a ponajmanje da se nešto tako može koristiti u sudskom postupku. Sve drugo bi bilo „silovanje prava“, gaženje Ustava RS i težnja da se sprovede akcija koja u mnogome podseća na „Sablju“. Setite se samo koliko je takvo postupanje koštalo građane Srbije, koliko je ljudi na kraju bilo oslobođeno i koliko je milona naplaćeno od države na ime štete za neosnovano lišenje slobode. Da sumiram, tvrdim da će kad-tad biti učinjeno nespornim da ove poruke ne mogu biti dokaz – kaže Katančević.

Milenko Cvijović, nekadašnji sudija Okružnog suda u Beograd i Apelacionog suda u Beogradu koji je odbio džak para da oslobodi ubice Željka Ražnatovića Arkana kaže da naš Zakonik o krivičnom postupku ne poznaje ovakav vid međunarodne pravne pomoći dobijanjem presretnitih kriptovanih komunikacija.

- Treba imati u vidu da se ovde radi o takozvanom masovnom prisluškivanju neograničenog broja građana i da prethodno nije postojao nikakav nalog niti zahtev za to. Radi se o modelu da se brže i efikasnije prikupe dokazi u državama članicama evropske unije. Nije postojao zahtev za ovakvom merom po našem pravu da bi se ovakav dokaz mogao koristiti. Proporcijalnost i neophodnost ovakve mere i komunikacije mora se ocenjivati po našem pravu  ukoliko se to koristi kod nas. U suprotnom radi bukvalno o nezakonitom špijuniranju jer niti je bilo koja osoba niti država bila obaveštena da se to radi za osobe koje žive na našoj teritoriji - objašnjava Cvijović, koji ima veliko iskustvo kao sudija Krivičnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu.  

foto: Jutjub printskrin

SKINI APLIKACIJU