MIRKO PAZI METAK: Autor partizanskog stripa 'MIRKO I SLAVKO' bio je DRAŽIN ČETNIK!

Mirko i Slavko bio je strip koji je promenio shvatanje devete umetnosti u tadašnjoj Srbiji i Jugoslaviji. Dugodovštine dva dečaka partizana osvojile su sve od Vardara pa do Triglava. Tada niko nije znao da je autor partizanskog stripa zapravo nekadašnji četnik!

A kako su Mirko i Slavko započeli svoj stripski život...?

Jugoslovenska narodna armija optužila je dotadašnje stripove za „antipatriotizam“, te je preko svojih zvaničnih novina uputila javni poziv za strip koji će se baviti temama vezanim za narodnooslobodilačku borbu. Ubrzo nakon toga, u izdanju Dečjih novina, pojavio se strip Mirko i Slavko koji će kasnije biti nazvan „prvim komunističkim blokbasterom“. Strip o dečacima-partizanima koji se bore protiv „naivnih i glupih Nemaca“ ubrzo je dostigao tiraž od oko 200.000 primeraka, nakon čega su se pojavili i drugi stripovi koji su se bavili tematikom vezanom za događaje iz dalje ili bliže nacionalne istorije.

Strip Mirko i Slavko bio je toliko popularan da izdavač nije mogao da nađe dovoljno crtača kako bi zadovoljio zahteve publike.

Tvorac i glavni crtač stripa, Desimir Žižović Buin, sve je teže postizao da podmiri zahteve masovne produkcije, pa mu u pomoć između ostalih priskaču i Živorad Atanacković, Branko Plavšić, Nikola Mitrović Kokan i Ratomir Petrović. Prema Kokanovim rečima, pomoćni crtači radili su ogromnu većinu posla — pozadinu i sve sporedne likove, dok je Buin u kadrove docrtavao samo likove Mirka i Slavka.

O ogromnoj popularnosti stripa svedoči i podatak da je to jedini strip na prostoru nekadašnje SFRJ po kome je snimljen film. Strip je stekao veliku popularnost, a izdavač „Dečje novine" iz Gornjeg Milanovca ubrzo je angažova veliki broj ilustratora kako bi odgovorili zahtevu tržišta. Mirko i Slavko su na vrhuncu slave imali tiraž od čak 600.000 primeraka po epizodi u zemlji koja je tada broala 20 miliona stanovnika. O Mirku i Slavko izdavane su knjige, snimljen je film, na školskim torbama, pernicama, omotima svezaka štampani su njihovi likovi - izgrađena je čitava mala industrija sa ovim ilustranovim likovima, dok su muška deca često po njima dobijala imena. Popularnost stripa počela je da opada početkom '70-ih godina prošlog veka.

 Rodio se u Gornjim Branetićima, živeo, radio i umro u Gornjem Milanovcu. Nosio je nadimak „Buin“ kao i njegov otac. Bio je poznat kao boem i šaljivdžija, omiljen u kafanskoj i kulturnoj javnosti Gornjeg Milanovca.

Završio je četiri razreda osnovne škole u rodnim Gornjim Branetićima. Bio je samouki crtač, slikar, vajar i dizajner. U svom okruženju ostao je upamćen i kao vrstan majstor sedam zanata: kolar, kovač, kaldrmdžija, zidar, stolar, opančar i klesar.

U vreme Drugog svetskog rata bio je pripadnik kraljevske otadžbinske vojske gde je radio kao ilustrator za listove Mladi Ravnogorac i Ravnogorski borac (list koji je uređivao Dragiša Vasić).

Učestvovao je u NOB-u na strani partizana od 1943.

Po jednoj anegdoti, nakon zarobljavanja prvog tenka od Nemaca (u akciji koju su zajedno izveli partizani i četnici),  Buin je na tenku  sa jedne strane nacrtao grb kraljevine Jugoslavije, a sa druge zvezdu petokraku.

Inače, legendarni dijalog: "Mirko pazi metak"- "Hvala Slavko, spasao si mi život", ne postiji ni u jednoj epizodi Mirka i Slavka i proizvod je urbane legende,

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU