KAFA SLAVI DANAS SVOJ DAN: Ima li u Srbiji života bez lotoa, cigareta i kafenisanja?

To je onaj napitak od kojeg raste rep u detinjstvu, i piće bez kojeg kada odrastete niste u stanju da otvorite oči. Najbolja je, kako se priča, ako je vrela kao pakao, crna kao đavo, čista kao anđeo i slatka kao ljubav. Jednom rečju kafa, koja je toliko važna svetu da ima i svoj dan 1. oktobar .

Prema nekim proračunima u svetu se svakog dana popije 1,6 milijardi šoljica, pretpostavlja se da su zemlje Evropske unije prošle godine za ovaj napitak potrošile blizu osam milijardi evra.
Veruje se da su prvi konzumenti kafe na svetu bile koze, u 9. veku u Etiopiji. Etiopijski pastir je prvi primetio energično dejstvo biljke kafe kada su njegove koze počelo čudno da se ponašaju pošto su pojele nekoliko bobica kafe. Arapi su zapravo bili prvi koji su ispekli zrna kafe i skuvali kafu u formi napitka kakvog ga i danas znamo.

Kafa i temperament

Način na koji se pije kafa dosta govori i čoveku, ali i o navikama i temperamentima čitavih naroda. U zapadnom delu sveta se pije uglavnom na brzinu i u hodu, u Italiji se popularni espreso pije u dva ili tri gutljaja, na Balkanu se "kafeniše". Bez kafenisanja, cigarete i lotoa za neke ljude, nema pravog života u Srbiji.

Pisac Momo Kapor pisao je o kafi kao najvažnijoj sporednoj stvari našeg života.

Kafa je do petnaestog veka, prema nekim istorijskim izvorima, isključivo rasla u Istočnoj Africi, i to u Etiopiji. Odatle je preneta u Arabiju. Od Arabljana, Turci su primili običaj pijenja kafe i preneli ga u naše krajeve. Zato je mi i zovemo "turska kafa", ipak imajte na umu da u Grčkoj domaćina možete strašno uvrediti, ako zatražite "tursku kafu", koju su Turci danas uglavom zamenili čajem. Momo Kapor beleži reakciju jednog Grka na pomen turske kafe.

-Gospodine, rekao je ljutito, ovde se pije samo grčka kafa! Ako želite tursku, eno vam preko puta Male Azije, pa plivajte…

U "Vodiču kroz srpski mentalitet" Kapor pominje da je probao gotovo sve kafe na svetu, "od one bljutave američke, koja se pije iz šolja za belu kafu, latinoameričke ,,kafa negre“, italijanskih espreso kafa i kapućina, preko francuskih filter kafa, sve do grčkih, preslatkih, u šoljicama poput naprstka, i austrijskih, koje i ne liče na kafe, već na čorbu sa tragovima kofeina… Ali još nikada i nigde nisam pronašao neponovljiv ukus i aromu kafe, koju je pekao u pržunu i posle tucao drvenim tučkom u kamenom avanu čuveni sarajevski kafedžija Vejsil efendija, gore iznad Vratničke kapije, a služio je pobožno, po istilahu, bez ikakve žurbe, kao da je sve vreme na svetu pred nama, dok se sumrak lagano navlačio nad krovove grada u kotlini", piše Kapor.

On beleži i da na Balkanu postoje dve osnovne vrste kafe, maksuzija (koja se kuva s ljubavlju i dobrodošlicom, znači maksuz!) i sikteruša, kojom se diskretno daje do znanja gostima, da je poseta završena. Piše i da u Bosni postoji, takođe, i sirotinjska kafa doljevuša, kad se u šolju doliva voda, da se zadovoljstvo duže razvuče.  Kapor piše  da se kod nas uz kafu "rađa ljubav, kuju se zavere, leči mamurluk, prave planovi, drže se sastanci, mire zavađeni, teše udovice, a ogovaranje bližnjih (ono predstavlja našu najizrazitiju nacionalnu osobinu), ne bi ni u snu bilo moguće uz neko drugo piće". Svako pravo kafenisanje završava se preklopljenom šoljicom kafe, koja može da nam predskaže i budućnost - "glas sa leve, ženske, ili desne, strane, muške", može da se vidi i praznina, ali i mogućnost da sretnete srodnu dušu, dobijete novac.

Lek za bistre misli

Kafa je danas i jedna vrsta psihoterapije. Mogućnost da se izjadate pred bližnjim, podelite neke radosti, ali i odvojite nekoliko minuta samo za sebe i kafu.
Crni napitak je zato ključ za inspiraciju mnogih umetnika, napitak uz koji se bistre i sabiraju misli.  "Postoje tri nepodnošljive stvari u životu: hladna kafa, mlak šampanjac i previše uzbuđene žene", tvrdio je filmski umetnik Orson Vels.

Legenda kaže da je Onore de Balzak pio i od 60 do čak 90 šoljica kafe dnevno. Kafa je bila njegovo "gorivo" koje mu je pomagalo da noćima piše neke od najvrednijih stranica svetske književnosti. Balzak je s druge strane tvrdio da kafa čini dosadne ljude još dosadnijim. Priča se i da je filozof Volter pio do 40 šoljica kafe dnevno, ali da je voleo da pije mešavinu kafe i čokolade. "Pijem 40 kafa dnevno da bih bio potpuno budan i mislim , mislim, mislim i mislim kako da pobedim tirane i glupake", navodio je Volter.

U čast ovom čudesnom napitku Bah je 1732. godine komponovao kantatu sa nazivom Kafa. Priča se i da je i Betoven bio veliki ljubitelj kafe. On je želeo da njegov napitak bude napravljen od tačno 60 zrna kafe koje je često sam prebrojavao da bi se uverio da nema greške. Klark Gebl je život "merio kašičicama kafe."
Gde da popijete dobu kafu?

Neki narodi, ipak, nisu toliki ljubitelji kafe, "kafa u Engleskoj uvek ima ukus hemijskog eksperimenta", pisala je Agata Kristi, pa ne čudi što se ovaj napitak nije odomaćio na britanskom ostrvu.
Brazil, važi za najvećeg svetskog proizvođača kafe. Proizvedena zrna kafe u Brazilu su slabijeg kvaliteta ali su velike količine u pitanju. Ima čuvena izreka da u svakom espresu u svetu koji pijete postoji mali deo Brazilske kafe.
Kolumbija i čuveni Andi, planinske regije oko Bogote, važe za mesto gde možete da pijete najbolju kafu. Kolumbijska kafa je jedna od najpoznatijih u svetu. Probajte Supremo ili Excelso. Etiopija se smatra za zemlju u kojoj se kafa "rodila", i po kojoj nosi ime. Zrna kafe rastu na 1.500 metara nadmorske visine u šumama provincije Kafa.
Jamajčanski Blue Mountain je kafa koja je najpopularnija i najskuplja na svetu. Najbolji ukus kafe ikada i prava je privilegija biti u prilici probati je. U plavim planinama, kafa se uzgaja u hladnim uslovima i na 2.300 metara nadmorske visine.

Havaji su poznati po Kona kafi, koja dolazi iz bogate zemlje ostrva. Kafa je neverovatno skupa i obično je mešaju sa kafama iz drugih zemalja.

Za kilogram kafe 1.000 evra

Kafa je druga najprodavanija roba na svetu, posle nafte. Neki naučnici veruju da će zrno kafe zamenili fosilna goriva i da će čak možda i pogoniti motore naših vozila u budućnosti.
Kafa vas može i ubiti veruje se da je smrtonosna doza 100 šoljica kafe. Postoje dve različite vrste zrnevlja kafe – Arabika zrna i Robusta zrna. Arabika je daleko popularnija, jer 70% sve popijene kafe na svetu se dobija upravo iz ovog zrnevlja. Robusta kafa je malo jača, jer njeno zrnevlje u proseku sadrži oko 40% do 50% više kofeina od Arabike.

Najskuplju kafu na svetu neki ljudi možda ne popili ni za kakve pare. Ta kafa se zove Kopi luwak i proizvodi se u Indoneziji. Napravljena je od zrna koje prethodno pojedu i izluče životinje – azijski palm civeti. Kilogram ove kafe obično košta negde oko 1.000 evra.

Postoje istraživanja da je još ređa i skuplja kafa napravljena od zrna koja su jeli, varili i izbacili kroz izmet - slonovi. Ona nastaje na Tajlandu gde se slonovima uz njihovu uobičajenu hranu daju i zrnevlja kafe. Kafa zatim prolazi kroz sistem za varenje ogromnih životinja, da bi radnici na kraju morali da traže kafu po slonovom izmetu. Kilogram ove kafe košta oko 1.100 dolara, a jedna šoljica oko 50 dolara.

Prema nekim istraživanjima, Srbija uglavnom uvozi sirovu kafu pio minas poreklom iz Brazila, sirovu kafu robusta poreklom iz Indije, zatim sirovu kafu robusta poreklom iz Vijetnama i sirovu kafu robusta poreklom iz Ugande. Postoje merenja u kojim je dokazano da u Srbiji ima i lažnih kafa, onih u koje se dodaju žitarice. I pored svega u većini srpskih porodica mora da se ima para za kafu i cigare, jer se to ne razdvaja. Kao ni prevrtanje šoljice i gatanje u kafeni talog, jer ko zna možda se u noj baš pojavi tako dugo očekivana sedmica na lutriji.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU