25 GODINA OD GENOCIDNE NATO AGRESIJE NA SR JUGOSLAVIJU: Stradanje koje i danas traje (VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Pre 25 godina na današnji dan započela je genocidna agresija zločinačke NATO alijanse na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Napadi su trajali 78 dana tokom kojih je, prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, ubijeno 2.500 civila, među njima 89 dece, i 1.031 pripadnik vojske i policije. Ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se vodi kao nestalo.
(Foto: Jutjub)
Iako za ovu intervenciju nije postojalo odobrenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, naredbu za napad dao je Havijer Solana, tadašnji generalni sekretar Natoa, komandantu savezničkih snaga, generalu SAD Vesliju Klarku.
Neposredan okidač za agresiju bili su događaji u Račku od 15. januara, kao i neuspešno okončani pregovori o krizi na Kosovu i Metohiji u Rambujeu i Parizu.
Na sajtu genocidnog NATO-a navodi se da je "vazdušna kampanja, operacija Savezničke snage, pokrenuta u martu 1999. kako bi se zaustavila humanitarna katastrofa koja se tada odvijala na Kosovu".
"Odluka da se interveniše usledila je posle više od godinu dana borbi unutar pokrajine i neuspeha međunarodnih napora da se sukob reši diplomatskim putem", navodi se na sajtu Alijanse.
(Foto: Jutjub)
Prema podacima zlikovaca iz NATO tokom 78 dana vazdušnih napada izvedeno je više od 38.000 letova - od kojih su 10.484 sa vatrenim dejstvima.
Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji. Najpre su gađani protivvazdušna odbrana i drugi objekti Vojske Jugoslavije. 
(Foto: Printskrin)
Prvi projektili pogodili su zgradu Centra veze u prokupačkoj kasarni i tom prilikom je poginuo vojnik Boban Nedeljković. U bombardovanju su teško oštećeni privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, infrastruktura, medijske kuće, spomenici kulture... Procenjuje se da je za 78 dana izručeno 10-15 tona osiromašenog uranijuma.
Na Kosovu su se prvi na meti našli vojni ciljevi u Prištini, pogođeni uveče 24. marta. Tokom 78 dana na meti su bili Gračanica, Leposavić, Kosovska Mitrovica, Kosovska Vitina, Peć, Podujevo, Gnjilane, Prizren, Uroševac... Poslednji projektili pali su u području sela Kololeč kod Kosovske Kamenice.
(Foto: Jutjub)
Nato je 1. maja bombardovao most u Lužanu kod Podujeva preko koga je prelazio autobus Niš-ekspresa i usmrtio 44 osobe. Autobus "Đakovica prevoza" pogođen je 3. maja kod Savine Vode, na putu Peć-Kula-Rožaje, kada je poginulo 20 osoba, dok su njih 43 povređene. Kod sela Koriša nedaleko od Prizrena 14. maja bombardovana je kolona ljudi, poginulih je bilo 87, a 70 ranjenih. Zatvor Dubrava u Istoku pogođen je 21. maja, gde je ubijeno najmanje 20 zatvorenika.
Od 9. aprila do 14. juna vođena je bitka na Košarama. Cilj napada OVK bila je kopnena invazija na Kosovo i presecanje komunikacije između jedinica Vojske Jugoslavije u Đakovici i Prizrenu. Uz artiljerijsku podršku Vojske Albanije i Nato avijacije karaula je zauzeta, ali je Vojska Jugoslavije uspela da spreči dalji prodor. U ovim borbama poginulo je 108 pripadnika Vojske Jugoslavije.
U bici na Paštriku koja je počela 26. maja poginulo je 26 pripadnika Vojske Jugoslavije, a više od polovine žrtava stradalo je usled dejstva Nato avijacije. 
(Foto: Jutjub)
Bombe koje su padale na Srbiju nisu birale uzrast, pa je najmlađa žrtva agresije bila jedanaestomesečna Bojana Tošović poginula 11. aprila 1999. godine, prilikom bombardovanja sela Merdare kod Kuršumlije. Dvogodišnji Marko Simić bio je žrtva bombi koje su pale na centar Novog Pazara. U Varvarinu je prilikom granatiranja mosta preko Velike Morave poginula petnaestogodišnja Sanja Milenković, učenica Matematičke gimnazije u Beogradu. Trogodišnja Milica Rakić, devojčica poginula u svojoj kući prilikom bombardovanja Batajnice, postala je simbol stradanja dece u Nato bombardovanju.
Agresija je obustavljena potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. kojim je precizirano povlačenje snaga Vojske Jugoslavije sa Kosova i ulazak na Kosovo međunarodnih vojnih trupa, i usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
(Foto: Jutjub)
Generalni sekretar Nato 10. juna 1999. izdao je naredbu o prekidu bombardovanja. Prve trupe Kfora ušle su na Kosovo 12. juna.
Jedini zvaničnik neke članice Natoa koji se izvinio za bombardovanje SRJ je bivši predsednik Češke Miloš Zeman, koji je 1999. bio na mestu premijera.
"Želeo bih da se izvinim za tadašnje bombardovanje Jugoslavije. Želeo bih da zamolim srpski narod za oproštaj. Sve vreme me je to mučilo. Kada se odlučivalo o bombardovanju, bili smo tek nekoliko nedelja u Nato. Bili smo poslednji koji su dali saglasnost", rekao je Zeman 2021. godine sa pozicije predsednika Češke.
Glas javnosti/Kosovo onlajn
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
