Isidora Bjelica: UVEK JE BILA PREPOZNATLJIVO SVOJA, ONA JE BILA DRUGAČIJA BEOGRADSKA SARAJKA

Vanja Bulić, novinar i pisac, u sećanju na Isidoru Bjelicu ispričao je neke delove njenog života, i okarakterisao je prvenstveno kao unikatnu i svoju.

Isidoru Bjelicu nije lako objasniti – da li je to što govori ona ili krije ono što misli? Branko Ćopić ima jedan fantastičan izraz – antiprotivan – to je neko ko svemu kontrira. I kad je bila pankerka i kad je postala mejnstrim, i kada je tražila i pronašla svoje mesto, u krugu dvojke ili na Menhetnu - ona je bila drugačija.

Ovako se svoje koleginice i poznanice Isidore Bjelice seća novinar i pisac Vanja Bulić. On podseća da ćemo ovu beogradsku Sarajku koja nas je napustila, pamtiti po ekscentričnim nastupima, neobičnim stavovima, prkosnim izjavama, brojnim romanima, predstavama, žurkama... Za 53 godine promenila je državu, grad, istovremeno menjajući žanrove, stilove pisanja, ponekad i prijatelje sa kojima se družila, ali nikad sebe: uvek je bila prepoznatljivo svoja.

Sarajka, pankerka, dramaturg

Rođena u Sarajevu 1967. godine, od mladalačkih dana smatrana je za buntovnicu. Vanja Bulić, njen kolega i poznanik, seća se žurke koju su ona i njeno društvo krajem osamdesetih priredili u Sarajevu.

-Sarajevska štampa objavila je priču o žurci na kojoj su se pojavile fašističke oznake i maskirani ljudi. Sad zamislite Sarajevo u to vreme i klince koji se zabavljaju sa simbolima fašizma. Potpuna kontra. Kao Lajbah ili ’Top lista nadrealista’. Očigledno je to bio performans koji ljudi u Sarajevu nisu razumeli, ali taj mladi intelektualni svet shvatio je šta će se dogoditi.-
Pored toga što je pravila glasne žurke i zanimljive performanse, mlada Isidora bila je zanesena nadrealistima i rokenrolom. Prvu knjigu „Prvi probuđeni“ objavila je sa devetnaest godina i dobila nagradu Književne omladine Jugoslavije.

Ulazak na scenu

Na pragu rata Isidora se sa porodicom preselila u Beograd. Na Fakultetu dramskih umetnosti završila je studije dramaturgije i upoznala budućeg supruga Nebojšu Pajkića.

-Bila je veoma prodorna. Pošto je došla u Beograd, veoma brzo je ušla u stranice štampe, ne samo kao neko ko piše, već i kao neko ko ima mišljenje o svemu. Ja sam tada radio u ’Dugi’ i želeo sam da nam se ona pridruži, jer je to časopis koji je na drugačiji način pričao o svemu što nam se događalo. Naš slogan bio je ’za istomišljenike svih boja’, tako da smo imali i levu i desnu struju kojoj je i ona pripadala-, objašnjava Bulić.

Sve kontroverze od „Sekspistolarnog romana“ do „Dorćol Menhetna“

Njen otac, Dimitrije Bjelica, pisac i novinar, vrsni poznavalac šaha, bio je izuzetno cenjen u tadašnjoj državi. Isidora je uz njega imala prilike da se druži sa mnogim značajnim ljudima sa jugoslovenske kulturne scene, upozna svet i započne potragu za svojim mestom u njemu. Sarađivala je sa mnogim ljudima naše kulturne scene. Sa Lunom Lu koautorka je ’Sekspistolarnog romana’, kontroverzni film ’Dorćol Menhetn’ sama je pisala i režirala, a njen komad ’Sarajka u Beogradu’ izvodio se na sceni Pozorišta Slavija.

-Prilikom jednog izvođenja predstave, Isidora se pojavila na pozornici. Ona je to izrežirala tako urnebesno smešno, kao da gledaš Gruča Marksa na sceni-, seća se Bulić.
Posebnu pažnju zaslužuju njeni televizijski nastupi. Vanja Bulić navodi da njena televizijska pojavljivanja objašnjavaju kako je ona shvatala medije.

-Po profesiji je bila dramaturg i dobro je primenila ono što je naučila kroz obrazovanje – dramaturgiju u životu. I pronašla je svoje mesto i u krugu dvojke, a i šire.-

Isidora Bjelica pisala je romane, scenarije, pozorišne komade i radio-drame. Dobitnica je mnogih književnih nagrada poput Beogradski pobednik, Zlatni bestseler, Gala pisac TV Politike, nagrade za književnost studenata Sorbone i druge. Njena dela prevođena su na engleski, ruski, francuski, španski, slovenački i makedonski jezik.

Napustila nas je u 53. godini nakon borbe s teškom bolešću.

(Glas javnosti/Sputnjik)

SKINI APLIKACIJU