Neobičan i otrovni sisar sa Kariba: Danas su preostale još samo dve vrste

Daleko na Karibima, živi jedan mali i otrovan sisar, koja svojim izgledom podseća na rovačice.

Ova životinja nosi ime solenodon i zbog svojih neobičnih karakteristika zaokuplja pažnju zoologa i biologa još od otkrića u 19. veku. Danas su preostale još samo dve vrste, Solenodon cubansus sa Kube koji je prema IUCN-ovoj Crvenoj listi, klasifikovan kao ugrožena i Solenodon paradokus, sa Haitija i iz Dominikanske Republike.

Crvene pande na ivici opstanka

Solenodon je poslednji predstavnik porodice Solenodontidae, i onaj koji ima neke karakteristike primitivnih sisara - kao što su tetrapodi, od kojih danas postoji svega pet vrsta. Međutim, godinama se znalo da pripadaju evolutivnoj grani čiji veći deo je izumro tokom krede, pre oko 66 miliona godina.

foto:wikipedia

Ovaj mali sisar, dugačak oko 30 centimetara je opremljen repom skoro iste dužine, a pored ovoga on je i gotovo neuhvatljiva životinja. Upravo je to i bio jedan od razloga što je zvanično otkriven tek 1833. godine, od strane nemačkog prirodnjaka Johana Fridriha fon Branta. Poslednjih decenija se mislilo da je u potpunosti izumro, dok je danas poznato da opstaje u malim, raštrkanim i izolovanim populacijama.

U Australiji otkriveno skoro 50 novih vrsta paukova: Ne plete mreže

Gubitak prirodnog staništa, kao i grabežljivost domaćih vrsta, poput pasa ili mačka, doveli su ovu životinju do ivice izumiranja. Pored toga, njihvoj ranjivost je doprineo i krivolov, jer se u nekim regionima ove životinje proganjaju zbog kičme kojoj se pripisuju isceliteljske moći.

Кao i kljunarima, ni solenodonima ne fali neobičnih karakteristika, ili bolje rečeno onih koje nisu svojstvene sisarima. Oni imaju slab vid, što nadoknađuju odličnim čulom mirisa. S druge strane, oni imaju dugu i rastegljivu surlu, koja se može pomerati pod uglovima od 90 stepeni, kako bi dosegla mesta na kojima se skrivaju insekti.

Ugrožena vrsta bizona primećena prvi put nakon 37 godina na Tajlandu

I kao da to nije dovoljno, on je i otrovan. Naime, kada ujede - on svojoj žrtvi ubrizgava otrov iz žlezde koja se nalazi u donjoj vilici. Ova osobina je nastala kao potreba za odbranom od predatora, poput zmija i ptica grabljivica, i ono što je posebno interesantno jeste da oni mogu jačinu njegove toksičnosti da uvećaju trljanjem zubima, iako on na čoveka nema nikakav uticaj. 

SKINI APLIKACIJU