NASTAVNICA OBJASNILA, KRATKO I JASNO: „Roditelji nemaju vremena, nastavnici nemaju prava i na kraju društvo dobija nevaspitano dete”

Britka, duhovita, drugačija.

Naša deca žive u najboljem vremenu, jer deci je uvek njihovo vreme najbolje, kao što je nama bilo naše, pa će tako biti i svakoj narednoj generaciji. Potrebno je da decu pustimo da izađu iz staklenog zvona, da budu slobodna, da greše, da se razlikuju, da znaju da ne moraju uvek i u svemu biti prvi, priča u novoj Mamazjaniji Danijela Kvas, najpopularnija, i jedna od najboljih profesorki srpskog jezika, književnica i mama dvoje dece.

Poslednje tri godine za srpsko školstvo bile su turbulentne, teške, naporne, ali i tragične. Pandemija, koliko god lošeg da je izazvala, ipak je iznedrila i nešto dobro, upoznali smo nova lica, koja su donela ohrabrenje u bolje sutra, a sa „školom na daljinu“, to je učinila Danijela, koju su sami učenici primetili i izdvojili iz mase, a čijoj popularnosti je doprineo specifičan metod prenošenja gradiva, neposredan odnos sa đacima, ali i velika ljubav prema poslu kojim se bavi, koju prenosi na decu i ona je osećaju.

Zašto je važno da školi vratimo dozvolu da vaspitava?

Koliko deca danas samoinicijativno čitaju i pišu?

Zašto su roditelji u zabludi kada misle da su im deca u većoj opasnosti nego što su to bile ranije generacije?

Koje su najučinkovitije metode rada sa decom?

Zašto nije pametno imati privatne časove iz gotovo svakog predmeta?

Zašto je zdravo da učenici ponekad dobiju i jedinicu, dvojku, trojku?

Šta ne štima u prosvetnom sistemu Srbije i zašto ne učimo na svojim greškama?

Zašto su roditelji danas opsednuti dečjim ocenama i uspehom i kada su ova dva parametra dobila prioritet nad svim ostalim?

Kako da deci obezbedimo više slobodnog vremena i da ih ne zatrpavamo domaćim zadacima?
O „trulom“ obrazovnom sistemu punom rupa i o nadležnima koji iznova uvode nove mere u prosvetu, umesto da se konsultuju sa onima koji svakodnevno rade sa decom u školama, o vaspitanju koje je danas delimično virtuelno, o roditeljima koji nemaju vremena da pomažu u učenju i domaćim zadacima, ali su ubeđeni da njihova deca moraju biti vukovci i da je petica jedino merilo znanja i kvaliteta, iako je često poklonjena, a svaka niža ocena je nedopustiva, pa čak i kad je realna, priča Danijela, profesorka sa bogatim iskustvom u radu sa učenicima u osnovnim i srednjim školama, iz čijih knjiga recitacija ne izvlače samo deca brojne pouke, već i mame i tate, koji za knjigu nađu vremena.

Glas javnosti / 

SKINI APLIKACIJU