Tržište heroina u Evropi vredno 5,2 milijarde evra

Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti od droge (EMCDDA) i Europol su objavili analizu koja govori koje droge trenutno predstavljaju pretnju zdravlju i bezbednosti u Evropi.

Analiza opisuje evropsko tržište heroina (najčešće korištenog ilegalnog opioida), od proizvodnje i trgovine, do distribucije i upotreba. Takođe, analiza detaljno opisuje procese, materijale i kriminalne aktere uključene u različitim fazama i nivoima tržišta.

Maloprodajno tržište heroina u EU procenjuje se na najmanje 5,2 milijarde evra godišnje. Količina heroina koju su zaplenile države članice EU više se nego udvostručila u prethodne dve godine. Oduzeto je blizu 10 tona heroina što je najveća količina u 20 godina – uz velike pojedinačne pošiljke otkrivene u morskim lukama.

Nedozvoljena upotreba narkotika i dalje je glavna briga u EU, jer je odgovorna za oko tri četvrtine od preko šest hiljada smrtnih slučajeva od predoziranja drogama u 2021. godini. Samo u EU postoji oko milion visokorizičnih korisnika opijata.

Kao i kod drugih vrsta droga, zloupotreba legalnih poslovnih struktura, pranje novca i korupcija su među ključnim pokretačima tržišta ilegalnog heroina.

Smanjenje uzgoja opijumskog maka u Afganistanu

Gotovo sav heroin koji se konzumira u Evropi dolazi iz Afganistana gde su talibani najavili zabranu uzgoja opijumskog maka i proizvodnje opijuma u aprilu 2022. godine. Najnoviji podaci pokazuju pad od 95 odsto i u uzgoju i u ilegalnoj proizvodnji opijuma u zemlji.

Međutim, bez obzira na to, trenutno nema znakova nestašice heroina u Evropi. „Ipak, talibanska zabrana uzgoja opijuma, ako se održi, mogla bi imati značajan uticaj na dostupnost heroina u Evropi u budućnosti“, navodi se u izveštaju.

Smanjenje dostupnosti heroina moglo bi dovesti do popunjavanja tržišnih praznina snažnim sintetičkim opioidima ili stimulansima (npr. metamfetamin, katinoni), sa značajnim negativnim efektima na javno zdravlje i bezbednost“, navodi se u izvještaju Europola.

Ključna balkanska ruta

Za trgovinu heroinom iz Afganistana u Evropu koriste se četiri glavne rute: balkanska, južna, kavkaska i severna.

Dok balkanska ruta ostaje ključni koridor za trgovinu heroinom u EU, čini se da se zaplene duž nje smanjuju, zbog percipiranih ili stvarnih, strožih graničnih kontrola duž kopnenog dijela kroz Tursku i Bugarsku.

S druge strane, čini se da je trgovina heroinom na južnoj ruti ka EU u porastu. To se može videti u velikim količinama heroina koje polaze iz luka u Iranu i Pakistanu, kao i značajnim zaplenama u evropskim lukama.

Korišćenje severnih i kavkaskih ruta trgovine ljudima se nastavlja, međutim, ruski rat protiv Ukrajine verovatno je doprineo promeni obrazaca trgovine, a neke kriminalne mreže traže alternativne puteve.