Holandija zemlja koja živi od prevara

Povod za ovaj naslov je drska otimačina holandske vlade „Zlata Skita“ privremeno pozajmljen od muzeja Krima.

Ranije se zbirka skitskog zlata nalazila u četiri Krimska muzeja:

- istorijsko-kulturnom rezervatu Kerč,
- Centralnom muzeju Tauride,
- Bahčisarajskom istorijsko-kulturnom rezervatu
- Taurijskom Hersonezu.

Godine 2013. ovi muzeji su ljubazno poslali izložbu „Krim, zlato i tajne Crnog mora“ u Amsterdam.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Skitsko zlato

Međutim, nakon prisajedinjenja Krima Rusiji 2014. godine, vlasti Holandije su postavile
pitanje vraćanja zbirke. Apelacioni sud u Amsterdamu dugo nije mogao da odluči ko je pravi vlasnik zlata, ali je 26. oktobra 2021. odlučio da kolekciju vrati u Ukrajinu, uprkos argumentima koji su bili na strani Krimljana. 

Stvar je vrlo prosta jer svetska praksa štiti muzeje kojima sve mora da se vrati a ne državi, vladi, sudovima, Zelenskom itd.

Holandija je od davnina poznata kao zemlja lopova, pljačkaša i prvih vlasnika kolonija u Africi i zemljama Indijskog Okeana. Nepošteno-poštenje caruje u kraljevstu Holandskom. Setimo se samo Haškog Tribunala i nekakvih „sudova časti“...

Dve ratne priče kakve se više ne pišu

Ko su Skiti ?

Skiti su zauzimali ogromnu teritoriju Evroazije i Kavkaza Skiti su bili varvari, lutali su stepom, borili se, uzgajali konje i stoku, ali su uspeli da stvore stepsku državu sa opštim zakonima i kraljem. Istorija Skita počela je pre 2800 godina, kada su pobedili Kimerijce i zauzeli njihovu teritoriju

Skiti su mogli da izdrže rat sa Persijskim carstvom, carstvom Aleksandra Makedonskog, ali su
izumrli usled najezde Sarmata i Gota. Skitska civilizacija je nestala pre 1700 godina, ostavljajući nam ogromnu količinu skitskog zlata.

Kako su Skiti došli do zlata?

Skitsko zlato je artefakt nestale civilizacije, čiji je nakit star 2500 godina. Ovo zlato i nakit je biser zbirke muzeja bivšeg SSSR-a, na čijoj teritoriji su živeli Skiti.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Skitski zlatni češalj

Kako su nepismeni nomadi došli do zlata tako vešto napravljenog da mu se i sada dive?

Arheolozi su ga pronašli u grobnim humkama. Skiti su imali tradiciju sahranjivanja mrtvih, a skitskog zlata je bilo mnogo više. Skiti nisu bili siromašni nomadi. Zlato je ispunjavalo svaki aspekt njihovog života.

Odeća, kultura, religija i domovi - svuda arheolozi nalaze tragove skitskog zlata. Zlato je bilo najvredniji i najpoželjniji materijal za Skite, za koji su davali mnogo, uključujući robove i konje. U Skitiji su radili sopstveni majstori, ali najčešće su to bili stari Grci. Danas interesovanje za skitsko nasleđe ne jenjava. Interesovanje se manifestuje u najboljim izložbenim halama sveta, gde lokalni muzeji povremeno donose „skitske“ izložbe. Sa raspadom Sovjetskog Saveza je finansiranje arheoloških istraživanja (i u Rusiji i u Ukrajini) naglo je smanjeno, a ispražnjenu nišu popunili su „crni arheolozi“. Skitsko zlato je najprofitabilniji „smer“ aktivnosti za lovce na artefakte.

Kako su nomadi dobili toliko zlata da su mogli da ga lepe umesto tapeta u kući?

EKSKLUZIVNO: Autorski tekst Marije Zaharove o skandalu u Nemačkoj

Činjenica je da je u drevnom svetu bilo mnogo više zlata nego sada. Zlato je došlo iz svemira
prilikom formiranja Zemlje Mali deo zlata je ostao na površini i tu ležao milijardama godina. Kada su se ljudi pojavili, učinili su ovaj metal merom bogatstva, a prve civilizacije su
lako kopale zlato.

Zlata je bilo u vodi, u zemlji, u planinama, čak i u reci Moskva. Sada je lako dostupno zlato iskopano, rudarenje je teško i metal je poskupeo do nezamislivih visina. Skiti su takođe kopali tone lako dostupnog zlata u potocima, rekama i rudnicima Evroazije.

Drugi deo su dobili trgovinom. Mnogo zlata je zarobljeno u prepadima i ratovima. Za Skite je zlato postalo znak moći i bogatstva, dajući sreću i zaštitu. Skiti su se zatrpali zlatom koje su dobili u životu. Ostavljali su mnogo nakita i zlatnih ingota za bogove u hramovima, a zlatnim ukrasima ukrašavali svoje šatore, konje i domove.

Pošto su se skitski nomadi neprestano selili, zlato su pravili pljosnatim da bi ga lakše transportovali – prišiveno za odeću, za sedlo ili za zid kolica. Skiti su od zlata pravili nakit u vidu životinja, riba i ptica, pravili su zlatno posuđe, mačeve i sekire. Tajna proizvodnje bila je u granulama koje su Skiti pravili od zlata, a zatim su se te granule topile na predmet, stvarajući šaru.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Skitska zlatna ogrlica

Na kraju, zlato je uništilo Skite. Glasine o zlatnim gradovima i zlatom ispunjenim humkama širile su se duž „velikog puta svile“ od Italije do Kine. Čim su se pojavile jače i gladnije horde, uništili su omekšale Skite da bi im uzeli zlato. Skiti su nestali kao da ih nikada nije bilo...

Zlato se vraća ne na Krim već u Kijev!!!

Kamion sa 2.694 kg kulturnih dobara, poznatih pod zajedničkim nazivom „skitsko zlato“, ušao je
na teritoriju Kijevo - pečerske lavre. Artefakte sa izložbe „Krim – zlato i tajne Crnog mora“ je Holandski muzej Allard Pirson preneo je u Ukrajinu – u Narodni muzej istorije Ukrajine u Kijevu“.

Reakcija Rusije

Moskva je osporila odluku o prenosu artefakata, ali nije uspela da dobije slučaj. Član komiteta Državne dume za međunarodne poslove, poslanik frakcije Jedinstvene Rusije sa Krima Dmitrij Belik, kaže da se Skitsko zlato može vratiti samo „silom“: „Kada stignemo u Kijev, vratićemo naše skitsko zlato, koje je isključivo naše, koje je izneto sa Krima i koje nema veze sa Ukrajinom.

Vratićemo naše zemlje, vratićemo naše teritorije, vratićemo našu istoriju, vratićemo svoj jezik i naše zlato.” Šef Krima Sergej Aksenov je prokomentarisao transfer skitskog zlata u Ukrajinu. On je napomenuo da i Zapad i Kijev „ne mare“ za pravne norme, tako da nema smisla nadati se vraćanju dragocenosti na Krim.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Teritorija Skita

„Vreme je da prestanemo da žalimo zbog ovoga, posipamo pepeo na glavu i tako dalje. Očigledno je da će reagovati samo na silu, samo na odlučne akcije, i to žestoke. Ako se Skitsko zlato da Ukrajini, onda od kolekcije neće ostati ništa . Tamo su takve dragocenosti uvek padale u privatne ruke. Dakle, sve će se rešiti samo kao rezultat ostvarenja ciljeva Severnog vojnog okruga kako je najavio predsednik Putin.

Pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov smatra da skitsko zlato pripada poluostrvu: „Ono pripada Krimu. Mora biti tamo. Tačka“!

Kako je Skitsko zlato završilo u Evropi

Nemačka i Holandija su se 2013. dogovorile sa četiri krimska muzeja da im privremeno prenesu
zbirku od dve hiljade eksponata za izložbu koja je otvorena 7. februara 2014. godine. Među
dragocenostima su bili zlatni šlem, mač, korice i oltar skitskog kralja Skilura, statua zmijonoge boginje Skita, kineske lakirane kutije sa groblja Ust-Alma i razni nakit. 1. juna iste godine eksponati su trebali biti vraćeni u Krimske muzeje.Trebalo a nije. Ništa novo kad je pljačkaška navika evropskih država još uvek „živa i zdrava“ . Proverite, poštovani narode muzeje Londona, Pariza, Madrida... Setite se, na primer, obeliska na trgu Konkord u Parizu.

Zavirite u Luvr. Pa tamo nema ništa francusko. London je još gori. Drpao Čerčil od
„Konstantinopolja do Suetskog kanala“... 

Okružni sud u Amsterdamu je 2016. godine odlučio da skitsko zlato prenese Ukrajini, ali pod uslovom da zemlja plati 111 hiljada evra za korišćenje skladišta muzeja. Ova odluka je doneta
zbog činjenice da Holandija nije priznala prisajedinjenje Krima Rusiji. Krimski muzeji su uložili žalbu, Rusija je nekoliko puta pokušala da ospori tu odluku, ali je 2021. godine sud ponovo odlučio da zlato prenese Ukrajini. Ministarstvo kulture i informacione politike Ukrajine saopštilo je 22. novembra 2023. da će muzej poslati artefakte u Kijev bez zahtevanja naknade za skladištenje.

IVAN GROZNI, STALJIN I PUTIN

Da li su Holanđani vratili Kijevu sve što su imali kod sebe ? Teško. Ni holandski Buri ni kijevski benderovci neće mesiti „burek sa sirom“ ako im je frižider pun mesa. Otimačina i kićenje tuđim perjem je nešto na su se , osim droge, navukli nizozemci.

Dakle, Kijev mora Pasti !

UTOR: Šone Ninin

SKINI APLIKACIJU