I GUGL LAŽE KADA TI KAŽE: Ne verujte svemu što pročitate na interenetu, OVE INFORMACIJE NISU TAČNE

Umesto biblioteka i  dokumentacija u kojima su nekada postojali kompleti novina kakve su imale velike novinske  kuće, danas je glavni izvor informacija gugl  pretraživač.

Koliko i da li se potpuno može verovati  „našem prijatelju guglu“ i da li su internet  pretraživači za kojima posežemo kao glavnim sredstvom informisanja i proveravanja podataka zaista  pouzdani ?

U prilog tome možda najbolje govori ona anegdota kada pacijent kaže na to što mu lekar postavi dijagnozu i da terapiju – doktore na guglu piše drugačije, a ovaj koji se deceniju mukotrpno školovao da dobije diplomu nekog medicinskog fakulteta  mrko ga pogleda i odgovori- sledeći put nemojte da dolazite kod mene na pregled, idite kod tog gugla.

I neki  istoričari veruju internetu više nego knjigama

Fenomen bezrezervnog poverenja u gugl pokazuju čak i neki ljudi od nauke i istoričari kojima to kao činjenica ne ide u prilog. Tako je jedan od srpskih istoričara spreman često da na društvenim mrežama proveravajući istinitost nekih novinskih  tekstova , objavi da je imena i činjenice proverao na guglu i da toga tamo nema, čime smatra da je demantovao određenu informaciju . Znači, ako nema na guglu nije se ni desilo!

Posebno je to zanimljivo u kontekstu ljudi koji se bave prošlošću i koji bi trebalo  da znaju da i nema baš sve na internetu, jer možda neko nije uneo takve podatke u „jedinu biblioteku“ kojom se danas većina sveta služi.

Primera „pouzdanosti“ gugla koga  mnogi zovu u pomoć kada proveravaju neke informacije je dodela Nobelove nagrade za književnost piscu Ivi Andriću.

Ako pretražite uz koju je pesmu čuveni nobelovac   primio najprestižnije svetsko priznanje za književnost, "prijatelj gugl“ će vam dati različite informacije . Po jednoj pretrazi  Andrić je tražio da mu sviraju "Kad  ja pođoh  na Bembašu“,a po drugoj „Marš na Drinu“. Pa onaj ko upotrebljava podatke može da se služi onim što mu se, prema ličnom nahođenju,  više svidi . Ako je stvarno nekom stalo da proveri tačnost ove činjenice ,a da ne obmanjuje javnost, ne gine mu da se uputi u Narodnu biblioteku i posegne za kompletom lista „Politikom“  iz oktobra 1961. godine, kada je Andrić dobio nagradu,  kako bi došao do tačne informacije.

Pošto živimo i instant vremenu , bavimo se uglavnom i instant informacijama , tako da gugl dođe skoro pa kao idealan prijatelj za proveru i prikupljanje (ne)pouzdanih podataka.

A kod ovog prijatelja svašta može da se nađe – od tema za pismene zadatke u osnovnim i srednjim školama, preko vežbanki za osnovce i srednjoškolce , različitih rešenja , biografija vladara koje se uzimaju „zdravo za gotovo“ ,a koje su pune šupljina i podataka koji se ne poklapaju sa onim iz knjiga.

Gugl najbolje zna kako se pravi sarma

Dijagnoze za mnoge bolesti potanko su opisane na guglu , kao i načini kako ih lečiti. Međutim, ako razgovarate sa lekarima koji su ozbiljne čitanke čitali do diplome koju su stekli, većina će vam reći da baš i nije tako kako gugl kaže. Naročito će istaći da je opsano, na svoju ruku,  koristiti terapiju koju gugl predlaže.

Pretraživači su postali i glavni izvor „dobrih recepata“ zbog kojih su čak i klasični kuvari naših baka pali u zaborav, jer gugl najbolje zna kako se pravi sarma.

Postoji  bojazan da zahvaljujući ovom izvoru informacija bivamo sve više ozbiljno neinformisani . Naravno na guglu se uvek nađu i vrlo oprečni  podaci, na primer, o broju žrtva u velikom ratovima, godinama kada su se odigrale neke bitke, a o preciznostima datuma i činjenicama izlišno je govoriti.

Vrlo često za neke ličnosti gugl pretraživač daje različita imena i prezimena, a posebna zabuna je kod slika onih koji se isto zovu i prezivaju, gde je česta pojava da pod imenim i prezimeniom jednog izađe slika drugog.  

Sve u svemu, naročito novije generacije, umesto za knjigama i dokumentima sa činjenicama mnogo radije posežu za guglom.  Možda je  vreme da se vratimo tradicionalnim izvorima informisanja ili da bar povremeno proverimo gugl podatke u knjigama i dokumentaciji pohranjenoj u bibliotekama.

Posebna priča je bezbednost korisnika guglovih alatki. O tome neki drugi put.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU