JEZIČKI GENOCID U KANADI: Otkriveno više od hiljadu GROBOVA DECE 'Prvog naroda'! Niko nije želeo da pomru, već da ZABORAVE SVOJ JEZIK I VERU!
Autor: Glas javnosti
Otkriće da je u Kanadi pronađeno više od hiljadu neoznačenih grobova dece "Prvog naroda", u blizini mesnih školskih internata, šokiralo je javnost.
Josip Novakovich gotovo pune tri godine, od 1988. do 1991., predavao je engleski jezik i istoriju na Indian Community Collegeu i on otkriva.
Takvih je internata bilo i po Sjedinjenim Državama, gde su deca autohtonih Amerikanaca takođe školovana po dekretu, krajnje agresivno i udaljena od svojih domova.
U obe zemlje te državne administrativne odluke provodila je uglavnom Katolička crkva (a nešto manje i protestanti - metodisti i prezbiterijanci). Tako se sada javni gnev nakon ovih saznanja obrušio na Crkvu, pa je desetak crkvenih zdanja po kanadskih indijanskim rezervatima spaljeno do temelja.
Iako verovatno niko nije osmislio projekat fizičkog uništavanja domorodačkog stanovništva, ipak su želeli uništiti njihovu kulturnu baštinu, pre svega jezik.
Kad su indijanska deca u školama među sobom govorila materinji jezik, za to su ih kažnjavali.
Ona indijanska deca po internatima, kad bi umrla od neke zarazne bolesti, nisu ih prenosili kući, nego su ih sahranjivali uglavnom odmah pored škole koju su pohađali.
Verovatno niko nije želeo da ta deca baš pomru, već samo da zaborave svoj jezik, svoju veru i da postanu dobri katolici i dobri Kanađani. Ili, kako je rekao kapetan Richard Pratt 1892. u obraćanju u jednoj školi, "Pobijte Indijance da spasimo čoveka!" Neverovatno, papa Franjo, koliko god javno simpatizirao pripadnike "Prvog naroda", nikada im se nije ispričao, ni u ime Crkve, niti u Hristovo ime. Ipak, ono za šta kanadske vlasti možemo pohvaliti, jeste to da su financijski pripomogle istragama oko tih pronađenih, neobeleženih grobova i celom svetu objavile šta je otkriveno.
NE PROPUSTITE
Lično sam i sam svedočio o genocidu nad indijanskim jezicima u Sjedinjenim Državama. Gotovo pune tri godine, od 1988. do 1991., predavao sam engleski jezik i istoriju na Indian Community Collegeu, u rezervatu plemena Sijuksa, što se proteže oko reke Missouri. Niko u celom tom rezervatu u kojem je živelo oko 800 ljudi (550 autohtonih Amerikanaca, dok su ostali bili belci i tek par crnaca) od kojih niko nije govorio jezik Dakota, osim jedne starice koja mi je izradila pokrivač s motivom ćelavog orla.
Ta starica je bila darovit pripovedač i dobro je znala jezik Dakota, ali ga nije htela poučavati. Mladi su ljudi želeli naučiti taj jezik, iako im više nije bio materinji.
Njihovi su roditelji već odavna prošli kroz katoličke škole u kojima su ih tukli kad bi ih čuli da govore svojim jezikom. Neki od njih nisu zbog toga hteli ići u škole, ali su ih onda vlasti trpale u popravne domove, kao da su u pitanju bili maloletni delinkventi.
Kod nas je u rezervat dolazio jedan već penzionisani profesor emeritus, sa Sveučilišta Južne Dakote. Dolazio bi jednom sedmično i držao bi trosatni blok kursa jezika Dakota. Studenti su se međusobno pozdravljali na jeziku Dakota, a znali su i ponešto reči koje su povremeno znali koristiti u razgovoru i time se ponosili.
Podsećali su me na onu već treću generaciju Hrvata doseljenika u Clevelandu koji su znali reći samo dobar dan, hvala i jebi se i ne puno više od toga, a i to s jakim američkim naglaskom. Ta treća generacija Hrvata se zamerala svojim roditeljima što se kod kuće nije govorilo hrvatski, ali njihovi dedovi i bake, kao i roditelji teškom su mukom morali dokazivati da su Amerikanci, među ostalim i učenjem engleskog jezika. Oni koji nisu uspevali sasvim savladati jezik, osećali su se kao građani drugog reda. Nisu hteli da se isto to dogodi i njihovoj deci, pa ih nisu ni hteli učiti hrvatski.
Sve se to promenilo šezdesetih i sedamdesetih sa pojavom osećaja ponosa o etničkoj pripadnosti, prihvatanjem mešanih identiteta. Danas, iako neki ljudi gledaju na autohtone Amerikance, odnosno Indijance, kao na građane drugog reda, mnogi im se i dive.
Elizabeth Warren, američka demokratska političarka i senatorka, tvrdila je da je delom indijanskog porekla. Kad je krenula u predsedničku trku, Trump je od toga napravio sprdnju i zvao ju je Pocahontas, (imenom stvarne indijanske princeze).
Ona je kasnije DNK testom ustanovila da ipak nije indijanskog porekla i to ju je razočaralo.
NE PROPUSTITE
Slično je i u Kanadi. Ovih dana, kanadske vlasti jako se trude biti dobre prema "Prvom narodu", kako Indijance sada valja politički korektno oslovljavati. Ni Eskimi više nisu Eskimi, nego Inuiti, to je njihova reč. Ta politička korektnost ponekad je apsurdna.
Taj termin, Prvi narod je prilično dubiozan, jer je koncept nacije i nacionalnog vezan uz razdoblje romantizma i nije ni postojao pre 18. veka, a pogotovo ne pre nego što je Kolumbo stigao u Severnu Ameriku.
Termin Native American, autohtoni, odnosno rođeni Amerikanac, počeo se upotrebljavati u Engleskoj u 18. veku, ali se verovatno odnosio na ljude koji su rođeni u američkim kolonijama, za razliku od onih koji su rođeni negde drugde i kasnije se tamo doselili.
Čuvanje jezika
Što su manja plemena, to su veći njihovi problemi. Veća plemena uspešnije čuvaju vlastiti jezik i običaje, kao na primer Navaho Indijanci.
Danas je celim svetom odjeknuo skandal zbog odnosa prema pripadnicima Prvog naroda. Posebno je bio glasan kineski predsednik kojeg su više puta upozoravali zbog lošeg odnosa prema muslimanskim Ujgurima koji su zatvoreni u velikim radnim ili koncentracijskim logorima. Sada Xi-Jinping traži od Ujedinjenih naroda da se istraže navodni kanadski zločini protiv čovečnosti. Iako je jasno da samo želi preusmeriti pažnju sa sebe na druge.
Naime, u Kanadi više ne postoje internati nalik na zatvore za domorodačko stanovništvo, a u Kini i dalje postoje spomenuti logori.
Dok Kanada čini puno da olakša i poboljša život pripadnika Prvog naroda u rezervatima, uslovi života u tim ledenim pejzažima teški su i u idealnim okolnostima.
Kako je krenula lavina vesti o neoznačenim grobovima i paležu crkava, više po ulicama ne viđam domorodačko stanovništvo.
Sada se jako puno pripadnika Prvog naroda želi odreći hrišćanstva, ali kako da se vrate svojim izvornim verovanjima? .
NE PROPUSTITE
Ja sam bio svedok povratka religiji Sijuksa, gledao sam ljude koji su ulazili u komore u kojima su se preznojavali i iščekivali vizije, festival Plesa Suncu koji je vodio u trans, kao i rituale pušenja. Kako se ta religija oslanja na govornu tradiciju, nakon što su katolici i vlada Sjedinjenih Država učinili sve što su mogli da zatru indijanske jezike, ta je religija mogla preživeti jedino preko pisane reči, a to su napravili jedan Englez i jedan Nemac. Zahvaljujući tim dvema knjigama, kulturocid nad Sijuksima je zaustavljen.
Sa jednim svojim studentom tamo sam doživeo sam nešto vrlo neobično. Izgledao je kao Winnetou, kao onaj francuski glumac Pierre Brice, koji ga je glumio na filmu, imao je istu takvu dugu, crnu kosu. Nakon što sam mu zadao da napiše esej o religijskim ritualima u knjizi Crni Los govori, on mi je doneo izvrstan sastav, ali sam shvatio da je on sve to prepisao iz one Svete Lule.
"Zašto si napravio ovaj plagijat?", upitao sam ga.
"Kako to mislite?", odgovori mi on.
"Pa, sve si, od reči do reči, prepisao."
"Nije istina", na to će mi on. "Beli je čovek ukrao naše reči, naš duh i naše ideje. Ja sam samo sve to vratio tamo gde i treba. Sve to pripada meni, a ne belom čoveku."
Nasmejao sam se. "Oko toga se zaista nemamo što prepirati! Ti si bistar dečko. Ali, kad si već tako bistar, molim te, mogao bi napraviti sjajan tekst i da ga sam napišeš."
"Znam da bih", reče. "I hoću."
(Glas javnosti/Jutarnji list)
SKINI APLIKACIJU
.png)
