UPOZNAJTE KALAŠE: Izgubljeno pleme ALEKSANDRA VELIKOG u Pakistanu!
Autor: Glas javnosti
Smeštena među dolinama brdovitog severozapada Pakistana živi mala verska zajednica poznata kao narod Kalaši. Ova etnoreligijska skupina osim mitova ne zna ništa o sebi i svom poreklu, a do danas još niko nije utvrdio odakle su došli i kako su nastanili područje sa pretežno muslimanskim stanovništvom.
Premda teško dostupno, ovaj kraj privlači sve veći broj turista koji, uz neverovatnu prirodu okruženu planinskim masivima, žele upoznati najmanju, ali neverovatnu pakistansku zajednicu navodnih potomaka makedonskih vojnika Aleksandra Velikog.
Zahvaljujući izolovanom položaju unutar planinskog masiva Hindukuš, Kalaši do današnjeg dana odolevaju mnogim modernim izazovima i čuvaju svoj specifični način života, jezik, kulturni identitet i tradiciju. Veruju da su potomci makedonskih vojnika Aleksandra Velikog koji su hodali ovim brdovitim krajem u 4. veku p. n.e. Ipak, naučna istraživanja opovrgavaju povezanost s Grcima jer je genetskim analizama dokazano da Kalaši imaju specifične gene koji ih razlikuju od svih drugih naroda na svetu.
View this post on Instagram
Oni su se najverovatnije doselili iz zapadne Evroazije, odnosno prostora iznad Kaspijskog basena i granice današnje Rusije i Kazahstana. Smatra se da su jedan od najstarijih naroda južne Azije, a predstavljaju najmanju etnoreligijsku zajednicu na prostoru Pakistana. Uspeli su očuvati pagansku religiju kakvu su praktikovali drevni narodi iz nekadašnjeg Kafiristana, tzv. Zemlje nevernika s obronaka Hindukuša. Danas ima gotovo četiri hiljade Kalaša koji održavaju svoju prepoznatljivu tradiciju kroz negovanje starih rituala koji se zasnivaju na animističkom poimanju sveta.
Kalaši uglavnom žive na južnim padinama Hindukuša i to u tri rečne doline na teritoriji pokrajine Khyber-Pakhtunkhwa. Svojim mističnim poreklom i nepromenjenim ruralnim načinom života koji deluje pomalo nestvarno, Kalaši skrivaju bogato kulturno nasleđe koje se ne ogleda samo u narodnim nošnjama, već i u tradiciji graditeljstva. Naime, kuće u kojima žive kaskadnog su oblika i svaka porodica ima svoju terasu koja je spojena sa susednom.
Ove su kuće napravljene od azijskog kedra s tim da nemaju prozore, već samo male otvore na krovu koji služe za ventilaciju i izvor svetlosti. Ono što je takođe zanimljivo, a ide uz bok paganskom načinu života i zaštiti okoline su solarni paneli koji se nalaze na krovovima kuća. Premda danas koriste modernu tehnologiju poput mobilnih telefona i satelitskih antena, uspeli su sačuvati starinski način života i skladnu koegzistenciju s prirodom.
Svi oni koji se nazivaju Kalašima prepoznatljivog su fizičkog izgleda te se u mnogočemu razlikuju od Pakistanaca. Svetle su puti i prodornih plavih očiju, a često imaju crvenkastu ili plavu kosu. Budući da se ne spajaju s drugim narodima, čvrsto se drže i pravila da se do sedmog kolena ne smeju međusobno mešati. Štaviše, među Kalašima postoji više egzogamnih klanova koji se zovu kamovi. Svaki od njih ima svoj hram s oltarom, a u njima su zidovi oslikani crtežima prirode i životinja i imaju ulogu okupljanja zajednice uz izvođenja rituala.
View this post on Instagram
Kalaši se ističu i svojim načinom života koji se bazira na politeističnom religijskom sastavu, preuzetom od davnih predaka. Religija naroda Kalaš zasniva se na drevnoj indoazijskoj religiji koja podrazumeva elemente animizma i različita božanstva koja simbolizuju prirodne sile i ciklus života. Uz tipične elemente paganizma poput prinošenja životinjskih žrtava te raznolikih festivala koji pozdravljaju nova godišnja doba i njihove božanske predstavnike, ovaj je narod specifičan po tome što sledi koncept verovanja u čiste i nečiste stvari.
Takav sastav verovanja prožima sve aspekte njihovog svakodnevnog života, ali i velikih događaja poput venčanja, rođenja deteta, sklapanja braka i sahrane preminulih. Uz religijske prakse i kulturne običaje, Kalaše prepoznajemo i po neverovatnim narodnim nošnjama koje možemo videti na svim ženskim pripadnicama plemena. Najpoznatiji deo tradicionalnih nošnji jeste kapa s konjskim repom koja liči na one koje se nose u nekim predelima Bosne, Bugarske i Makedonije. Muškarci, s druge strane, obično oblače široke oprave nalik dimijama, tzv. šalvar kamiz.
View this post on Instagram
Pripadnice plemena žive slobodno i ravnopravno, za razliku od većine okolnih muslimanskih zajednica. Liberalan pristup pravima žena te ravnopravna podela poslova unutar zajednica, temeljeni su stubovi vrednosti na kojima pleme počiva. Žene se bave lakšim poslovima i poljoprivredom, dok muškarci za vreme proleća, leta i jeseni dane provode na pašnjacima. Muškarci su ti koji poseduju stoku i zemlju, ali sve što žena svojim rukama ili od prodaje zaradi, pripada samo njoj. Ženske slobode vidljive su u njihovom načinu odevanja, odabiru partnera i otvorenoj komunikaciji s muškarcima.
Tako se žene Kalaša ne moraju pokrivati kao što je to slučaj u susednim muslimanskim predelima. Naprotiv, lica im nisu pokrivena, već ukrašena živopisnim kapama. Njihova narodna nošnja do danas je ostala najvidljiviji simbol etničkog identiteta ovog pakistanskog naroda, a devojčice je počinju nositi već u 4. godini života. Kada dostignu doba od 14 ili 15 godina, smatra se da su spremne za udaju, a same mogu izabrati mladića s kojim će se venčati. Jedan od retkih slučajeva segregacije žena jeste u periodu kada imaju ciklus ili rađaju pa dane provode u posebnim kolibama zvanim bašali, u skladu s verovanjima da su tada nečiste.
View this post on Instagram
Iako se na trenutke život Kalaša čini nestvarnim, on je danas suočen s mnogim izazovima. S jedne strane im prete napadi susednih muslimanskih ekstremista, a s druge strane populacijsko izumiranje jer mladi ljudi prelaze na islam i odlučuju se živeti u većim, modernim gradovima. Zanimljiva kultura i ruralni način života svakako su turistički atraktivni te donose preko potrebne prihode siromašnim područjima, ali istovremeno otvaraju put religijskim fundamentalistima u dolini Hindukuša. Ipak, usprkos svim izazovima i pretnjama, Kalaši im i dalje ponosno odolevaju i žive za očuvanje svoje tradicije, običaja, prirode i jedinstvenog načina života.
(Glas javnosti/Putnikofer.hr-Lara Žučko)
SKINI APLIKACIJU
.png)
