LETOVANJE NA MAJORKI: Za neke raj, za neke pakao!
Autor: Glas javnosti
Majorka je u očima turista i onih koji maštaju o idealnom letovanju uvek doživljavana kao rajsko ostrvo, ali ispod svog tog sunčevog sjaja, krije se malo drugačija slika
Nijedan region u Španiji nije tako teško pogodio krah turizma, nijedan region nije doživeo takav porast siromaštva - kao Majorka. Oko 75 odsto prihoda direktno ili indirektno ima veze s turistima – zbog toga su i troškovi života za domaće stanovništvo vrlo visoki. I to se sada - kada nema turista - gorko sveti.
Pritom je sve veći i vidljiviji jaz između imućnih stranaca i domaćih žitelja. Brojni Nemci, Britanci, Skandinavci, Amerikanci u svojim luksuznim stanovima i finkama uživaju i dalje, kao da se ništa nije desilo. Većina vlasnika kuća i stanova za izdavanje uopšte ne zna španski, niti su integrisani u život u lokalnoj zajednici. Klasični paralelni svetovi.
Nemac Tom Mardorf (58) je imućan čovek. On to priznaje bez problema. Na Majorci povremeno živi od 1996. Na tom najvećem španskom ostrvu ima i dve kuće. Njegovo stalno mesto boravka je ustvari Malta.
Ali ovaj nemački preduzetnik, koji trguje prirodnom kozmetikom i dodacima u ishrani, voli Majorku i često navrati. Ali, u septembru, kada je tamo bio poslednji put bio je šokiran:
- Letnja turistička sezone, koje zapravo nije bi bilo, ostavila je svuda rużne tragove. Stopa siromaštva raste velikom brzinom. Nedostaci masovnog turizma sada postaju vidljivi na najbrutalniji mogući način - tvrdi Mardorf.
Siromaštvo u Santa Ponsi nije vidljivo na prvi pogled, to je ipak jedan od turističkih magneta na bogatom jugozapadu Majorke. „Samo ovde, u regionu Kalvija, ima 60.000 hotelskih kreveta", priča Mardorf. A sada oko 1500 domaćinstava trenutno prima socijalnu pomoć.
Pol Kameron je Britanac koji inače radi kao kelner. On priča da se radi o „puzajućem siromaštvu, siromaštvu koje pogađa konobare i zaposlene hotela, ali i arhitekte i advokate. „U glavno mgradu, Palmi, viđamo sve više ljudi koji žive na ulici, u šatorima”, kaže on. Kameron na Majorci živi sa suprugom i troje male dece. Izdržavaju ovu oseku – zahvaljujući ušteđevini.
NE PROPUSTITE
A koliko je situacija dramatična, to vrlo dobro zna i Holanđanin Bart Moij, 55-godišnji vlasnik jednog restorana. On je „nagomilao” već 23.000 evra dugova. I žali se da još uvek nije dobio finansijsku pomoć koju je obećala država: „Dobio sam možda oko 2.000 evra direktne pomoći. To je drama.”
Ima naravno i onih koji su profitirali od krize. Među njima su agenti za prodaju nekretnina, ljudi koji sad posreduju između stranih investitora i hotela na Majorci kojima preti stečaj. Cene opadaju u segmentu jeftinijih i srednje skupih nekretnina, zato što se prodaju brojni hoteli i restorani – iż jednostavnog razloga: ne mogu vraćati krediti.
Od toga je profitirao i mladi Nemac Fabijan Dudek, osnivač firme Glassdollar. On se sa svojom firmom prošle jeseni preselio na Majorku – „zato što se lokdaun može lakše podneti na moru, a ovde su cene trenutno pristupačne.” Na svom imanju živi praktički izolovan.
Glavni problem Majorke treba potražiti u prošlosti. Španski diktator Franko je svoju zemlju 70-ih godina pretvorio u turistički raj za imućnije severne Evopljane, a Majorka je postala destinacija masovnog turizma.
Majorka je dugo bila „mašina za štampanje novca" zahvaljujući kojoj su starosedoci postajali sve bogatiji. Profitirali su i stranci, koji su u 80-im i 90-i godinama počeli da otvaraju restorane, hotele, lekarske ordinacije, advokatske kancelarije ili agencije za posredovanje u trgovini nekretninama.
Novcem iz EU-fondova su izgrađeni su putevi, mostovi, železnička infrastruktura i aerodromi.
A onda je došao Bregzit, turistički koncern Tomas Kuk je propao, a sad je i pandemija učinila svoje.
(Glas javnosti/dw.com)
SKINI APLIKACIJU
.png)
