JEDINSTVENA LEPOTA SRBIJE Jedan je od najlepših fenomena u Evropi, a od pogleda zastaje dah (FOTO)
Autor: Glas javnosti
Kameni lukovi u kanjonu reke Vratne su jedinstvani fenomen koji bi svako trebalo bar jednom u životu da vidi, a planina Miroč će ljubitelje prirode zadiviti – više nego miročki sir. To je neobičan i redak prirodni fenomen impozantnog izgleda i grandiozne veličine.
Zbog svoje nepristupačnosti i zapanjujuće lepote, kanjon Vratne je zaista pravi izazov za sve ljubitelje adrenalina i neobičnih destinacija, ali se zbog, još uvek, netaknutih dragulja prirode vredi potruditi.
Kanjon Vratne se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada Negotinskoj krajini, a obavijen velom tajnovitosti i misterije, ali i skrajnut sa puta od očiju javnosti i oduvek je golicao maštu mnogima.
View this post on Instagram
Nad rekom Vratnom, na dužini od tri kilometra, formirana su tri pomenuta prirodna kamena mosta. Pored toga što je geomorfološki fenomen, ove prerasti u kanjonu Vratne su stavljene pod zaštitu još davne 1957. godine, a uredbom Vlade Srbije iz 2014. godine ova oblast proglašena je spomenikom prirode, ali su i na ama baš svakom spisku prirodnih čuda.
Iz Beograda se najbrže stiže dunavskom magistralom preko Donjeg Milanovca i potrebno je oko 3 i po sata vožnje.
NE PROPUSTITE
U zavisnosti kojim putem ste se opredelili da dođete do Vratne, očekujte u manjoj ili većoj meri ne baš najbolji put. Najlošiji je preko Slatine, ali stigne se bez većih problema.
Sa magistralnog puta, kod obeležene raskrsnice, skrećese prema selu Vratna i vrlo brzo stiže do kraja puta, na parking kod istoimenog manastira.
Od mesta do kog je moguće prići kolima do početka spomenika prirode “Prerasti u kanjonu Vratne” vodi dobra zemljana pešačka staza, obeležena i markirana tako da je nemoguće izgubiti se i ne doći do cilja. Na cilju ćete videti table koje će vas uputiti na ono zbog čega ste došli, a to su Suva prerast, Velika prerast i Mala prerast, koje zajedno čine prerasti u kanjonu Vratne
Reka Vratna izvire na planini Veliki greben iznad Donjeg Milanovca i teče svojim tokom dugim 26 kilometra dok se ne ulije u Dunav, čime postaje njegova desna pritoka. Vratna svojim tokom useca kanjon, a tokom leta, kada je u njoj manje vode, ponire i na nekoliko mesta, te potom ponovo izvire na površinu. Naziv je dobila baš po prerastima koje podesećaju na vrata.
NE PROPUSTITE
Nije samo reka dobila naziv po njima, već i istoimeno selo, kao i manastir Vratna. Mmanastir, skriven u vrletima i krasu, podigao je Sveti Nikodim Tismanski, rumunski kaluđer u 13.veku. Ni ovaj, sada ženski manastir, nije izbegao sudbinu mnogih sličnih zdanja, te je rušen i obnavljan nebrojeno puta.
View this post on Instagram
Uz table sa mapama i informacijama, staza kreće udesno od manastira. Dobro su obeležene, a postoje i putokazi na pojedinim mestima. Pešačeći kroz gustu listopadnu šumu polako zaranjate u carstvo prave vlaške magije, ali o tome nešto kasnije.
Već posle petnaestak minuta je jasno da se nalazite na nesvakidašnjem mestu i da je pred vama prizor od kojeg zastaje dah.
View this post on Instagram
O tome kako je nastao jedan od najsjajnijih bisera Negotinske krajine, postoji nekoliko teorija.
Prvi detaljan opis priredio je čuveni balkanolog, čuveni austrijski putopisac Feliks Kanic, nazvavši prerasti Vratne: “delom erozije i lepim krečnjačkim scenarijom”.
Ipak, prvo naučno istraživanje i najprihvaćnije objašnjenje nastanka ovog fenomena, dao je Jovan Cvijić 1895. godine.
View this post on Instagram
Ova tri prirodna fenomena istočne Srbije ne samo da su najviši kameni lukovi u Evropi, već i jedinstveni u svetu… Pored Srbije, njima se mogu pohvaliti još samo Slovenija, Francuska i Kolorado (SAD).
Visina kapije Male prerasti dostiže fascinantnih 34 metra, dok su izmerena dužina 30, i širina 15 metara. Nešto manju visinu ima Velika prerast, koja se zajedno sa Malom naziva manastirskom kapijom. Suva prerast ima visinu od 20 metara, najnepristupačnija je i najmlađa, ali ujedno i najlepša i najizazovnija za istraživače.
Odmah posle Velike prerasti i lepog drvenog mostića, postoji obeleženo skretanje za vidikovac sa kog se vidi kao na dlanu kanjon Vratne, manastir i okolni vrhovi.
Velika prerast je ona “glavna”, koju ćete često viđati na instagramima. Većina posetilaca ode pravo do nje i ostale prerasti ih ne zanimaju, što je čudno jer do prerasti Vratne nije baš kratak put – odakle god da se kreće.
View this post on Instagram
Koliko je ceo ovaj kraj zanimljiv govori i podatak da su u blizini Suve prerasti otkrivene tri neistražene pećine. Kažu da je jedna najduža, druga obiluje tunelima i hodnicima, a da u trećoj se nalazi jezero.
Reka Vratna je, pored toga što je bogata prerastima, bogata i biljnim i životinjskim svetom. U vratnjanskom lovištu žive jeleni lopatari i mufloni, 57 vrsta ptica, deset vrsta slepih miševa, vidre, jazavci, stepski tvorovi, kune i mnoge druge životinje kao što su srndaći, zečevi, lije i divlje svinje. U blizini se zanimljiva lovačka kuća, a nedaleko i lovište sa velikim stadom muflona.
Duž reke ima i pregršt biljnih vrsta od čega samo 24 vrste drveća. Orah, bukva, javor, jasen – svega ima, a ima i 170 vrsta zeljastih biljaka.
Upravljač zaštićenog područja, JP Srbijašume, u martu 2019. godine doneo je Odluku o naknadama za korišćenje zaštićenog područja Spomenik prirode “Prerasti u kanjonu Vratne” i odredio naplatu ulaza, odnosno korišćenja zaštićenog područja, tako da je cena ulaza određena da bude 100 dinara za odrasle i 50 dinara za decu od 8 do 18 godina.
View this post on Instagram
Istom odlukom određena je naknada od 2.000 dinara za fotografisanje ili snimanje zvuka, dok je snimanje igranih filmova 12.250 dinara, snimanje dokumentarnih filmova je 5.000 dinara, a snimanje reklama 20.000 dinara, pri čemu se sve navedene cene odnose na dan snimanja.
Ove gorostasne kamene kapije Vratne od davnina zauzimaju posebno mesto u vlaškoj mitologiji i takve su, da same po sebi položajem, nastankom i monumentalnošću privlače pažnju, nije čudno što se za njih vezuju i mnogi magijski rituali.
Veruje se da su to portali i predstavljaju konekciju sa drugim svetovima, sa drugim dimenzijama. A demoni koji vrebaju sa druge strane kapije, samo usled dobro izvedenih magijskih obreda, najčešće tamo i ostaju.
Svejedno da li u to verujete ili ne, ali kada posetite ovaj fenomen prirode, bez sumnje ćete i shvatiti koliko je zapravo priroda neverovatna.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
21 min
