Psiholog objašnjava- Nemojte na silu učiti dete da bude darežljivo

Kada malo dete odbija da deli svoje igračke sa drugom decom, obično roditelji insistiraju da ne bude sebično i teraju ga na darežljivost i osećaj solidarnosti

Međutim, psihoterapeut Vesna Bajković objašnjava da dete nije sebično ukoliko svoje stvari ne želi da deli sa drugima, već se samo ponaša u skladu sa svojim uzrastom.

- Dete to ne radi zato što je nevaljalo i bezobrazno, već zato što prolazi kroz jednu izuzetno važnu fazu sazrevanja. Ono ne može da rezonuje logično na način kako to odrasli čine. Mišljenje malog deteta je egocentrično, što znači da sagledava svet samo iz svoje sopstvene perspektive i nije u mogućnost da vidi situaciju iz perspektive drugog. A kako razvoj prethodi učenju, potrebno je da se roditelji malo strpe dok im mališani ne postanu solidarni. Naime, ništa se ne može naučiti ako ne postoje razvojni uslovi za to i ma koliko želeli i trudili se da vaše dete rado deli igračke s drugom decom, da bude spremno da ustupi jedan krug na svom trotinetu i podeli keks to se najčešće neće desiti dok ono ne preraste tu razvojnu fazu – kaže psihoterapeut.

Ličnost deteta se, dakle, razvija u procesu postepenog rasta. Sazrevanje se odvija postupno i obuhvata prirodne sekvence razvoja. Dete sedi pre nego što počne da hoda i govori, ono izmišlja i fantazira pre nego što počne da govori istinu, ono prvo crta krug, pa tek onda kvadrat, dete je sebično pre nego što postane altruista, ono je zavisno od drugih, pre nego što postane samostalno.

- Sve detetove sposobnosti, uključujući i moral, podređene su zakonima rasta. Zadatak roditelja nije da forsira javljanje ponašanja koja su nama, kao odraslim osobama, logična, razumljiva, već da decu podržavamo i vodimo kroz njihov razvoj. Kako se postepeno razvija nervni sistem, tako postupno ide i socijalni razvoj dece sa većim ili manjim pravilnostima u zavisnosti od uzrasta – ističe Bajkovićeva.

Naša sagovornica objašnjava da kroz različite razvojne faze dete prolazi lakše i sigurnije ulazi u svaku sledeću ukoliko je reakcija roditelja primerena i odmerena uzrastu i razvojnoj fazi u kojoj se dete nalazi.

- Često želimo da naučimo malo dete da ne bude sebično i da deli svoje stvari, pa ga pritom još i kažnjavamo. Važno je prihvatiti da u prve dve godine dete svoje igračke doživljava kao deo sebe i nije još sposobno da deli. Osećaj da mu nešto pripada, da je njegovo, je zapravo vrlo zdrav za dete i to je prirodna razvojna faza kada usvaja sposobnost da se izbori za sebe i svoje želje. Ovu vrstu osećanja i sposobnosti je važno da dete oseti kako bi se "pojavila" i kasnije kada mu realno bude potrebna, a kao način da se zauzme za sebe. U skladu sa razvojnim procesima dete neće ostati sebično, ali mora proći kroz fazu: "Moje, meni!". Tek u sledećoj fazi dete razvija sposobnost da može da deli svoje igračke i da se igra zajedno sa drugim detetom i istom igračkom, pa i da saoseća za drugo dete – navodi psihoterapeut.

Prema njenim rečima, kazna može dati isti rezultat, jer će dete deliti iz straha od kazne, ali će to imati svoje posledice na detetov doživljaj poverenja u roditelja.

- Kazna, naročito male dece, ne donosi željeni efekat u smislu da ćete dete tako naučiti da deli, već će se tako samo plašiti vaše kazne, ali ga to neće naučiti deljenju. Dete ne treba kažnjavati zato što je "sebično", već ga na sopstvenim primerima treba učiti deljenju i saosećanju koje će se vremenom razvijati i spontano dovesti do željenog ponašanja. Deca uče imitirajući ono što vide, pa roditelji treba da pokažu svome detetu kako da deli: da dele sa njim poneki zalogaj hrane, kolač na pola, "pozajmite" mu vašu olovku ili neku stvarčicu koja mu se dopada i recite da je vrati kada je prouči i pohvalite ga kada to učini. Ukoliko vam ono ponudi nešto vi se zahvalite, prihvatite i pohvalite njegovu želju da podeli nešto sa vama. Vremenom, dete će početi da uživa u pohvaljivanju za tu vrstu ponašanja i želeće ponekad da ih ponavlja, pa će to ponašanje postajati deo svakidašnjeg repertoara - objašnjava naša sagovornica i dodaje da deca kada su dovoljno zrela i socijalizovana u svom društvu nauče da je ponekad potrebno nešto žtrtvovati i podeliti zarad prijateljstva. 

Socijalni razvoj prema uzrastu

Dvogodišnje dete se pretežno igra samo, ali je spremno da oponaša stariju decu u igri i ponašanju. Dete ovog uzrasta igraće se pored drugog deteta, ali ne i s njim, te se ovakva igra često naziva paralelnom.

Dvoipogodišnje dete otima igračke od druge dece, ne deli svoje igračke sa dugom decom, što znači da nije spremno za saradnju.

Trogodišnje dete pokazuje prve znake za timsku igru.

Četvorogodišnje dete postaje svesno uticaja druge dece i grupe u kojoj se nalazi, ono donekle koordinira svoju igru s drugom decom.

Petogodišnje dete, a naročito šestogodišnje dete, uspostavlja grupne odnose i uživa u grupnoj igri. Od tada se uspostavlja saradnja.

U ovom periodu dete sazreva i kognitivno (saznajno) i emotivno, a u skladu s tim i sebičnost u ponašanju manifestuje se drugačije. I kad postoji, ona je svakako promišljenija, pa i ublažena na određeni način, tako da varira u zavisnosti od situacije i raspoloženja. U ovom uzrastu dete je već sposobno da shvati kako treba da sačeka svoj red, razmenjuje igračke ili sličice sa drugima. Ovakva ponašanja još uvek nisu potpuno stabilna, već se javljaju s vremena na vreme, i to samo pod uslovima koje dete samo određuje.

Izvor: novosti.rs

SKINI APLIKACIJU