TAKO JE GOVORIO ĐOLE BALAŠEVIĆ ZA GLAS JAVNOSTI: Ne želim više da menjam svet (FOTO+VIDEO)

Đorđe Balašević ugostio je svojevremeno ekipu Glasa u svoj "maloj tvrđavi" u Novom Sadu i tom prilikom podelio sa našim čitaocima atmosferu iz koje je crpeo inspiraciju za svoje pesme.

- U ovoj sobi sam rođen, to je kuća mog pradede. Prolaze ulicom likovi koji me ne vole, prijatelji mogu da te i napuste tu i tamo, ali neprijatelji te prate do kraja života i gunđaju: "Gledaj kakvu je kuću zaradio i to sve od umetnosti"- ispričao je 2005. Đole za Glas javnosti.

“Panonski mornar” je tom prilikom ispričao i kog je momenta znao da je Olivera ljubav njegovog života:

- "Kupila" me je zauvek posle jednog zaljuljanog jutra (Ameri imaju izraz za to "tekila sanrajz", mi kažemo mamurluk, što nam je uspomena na onih 500 godina), i kad sam se probudio oko keca u podne, dogurala je pred mene svoj mali ruski televizor koji je dobila kao sportista godine, baš je počinjala utakmica, Železničar - Zagreb, ili već tako nešto epohalno, i još je usput dovela i mog malog psa kog sam ostavio samog u stanu.

Organizovala je i špagete "a la karbonara" dok se ovaj Balkanac budio, i onda je još i sela sa mnom da gleda tekmu. U jednom momentu je povikala: "Majmune, gde se lažnjak lupa na trideset metara od gola?". Pomislih gotovo, bar što se tiče ženidbe, samo da još i nju nagovorim da se uda? Svaki put spustim glavu na jastuk, i kad je osetim pored sebe, onako mirisnu, iako nisam definisano religiozan, prošapućem "Bože, hvala ti na ovome".

 Đole je tada ispričao i kako izgleda “obično veče” u domu Balaševića.

-Kod nas je tribina uvek oko tri sata noću. Kada se svi skupe za malim okruglim stolom u kuhinji tada kreće priča o filmovima, predstavama ulogama... – ispričao je ponosno Đole i dodao da je još pre više od deceniju i po bilo jasno da će “Aleksa biti prvi Balašević koji će preko tarabe gledati bez šamlice i koji će preći granicu snova od 180 santimetara visine”.

Đorđe je uvek bio ponosan na svoj Novi Sad i objasnio:

- Novi Sad je sredina u kojoj mogu najnormalnije da dođem na kraj nekog reda u SUP-u ili pošti . Nemam tretman zvezde. To je grad koji mi je svojom uobraženošću pomagao da živim normalno. Sišao sam sa tog ringišpila kad sam doživeo punu popularnost i ono što obično klince zaludi- rekao je veliki kantautor.

Prema Đoletovim rečima jedino od malih iskušenja bilo je posle "Ćire i Spire", kada je Olja počela da dobija ponude za uloge.
- Posle kraćeg razmišljanja rekla je - "To ne bi bilo dobro za porodicu. Dve poznate ličnosti u istoj familiji- suviše je". Ona se svoje ambicije odrekla. Ne znam da li će se ikad ukazati prilika da joj vratim, ali dugujem joj..., pričao je toplo Đole, kako samo on ume.

Inače Balašević je oduvek govorio da je za njegov talenat i uspeh  odgovorno njegovo porodično nasleđe.

- Oko mog dede vladala su podeljena mišljenja, svi su mislili da je on naopak, samo je on mislio da nije. Sam je izgradio par redova na Almaškoj crkvi. Nije išao na službu, za razliku od ovih "nevernika" koji se ne uklapaju ni u Deset božjih zapovesti, a kamo dalje. Ipak je sve poštovao i slavio. Govore kako u Tiletovo vreme nije smelo da se slavi. Kažem, deda je na svu sreću bio vinogradar- zaostao čovek. Nije znao da je zabranjeno, pa smo mi sve slavili, ni neznajući u kakvu nas je opasnost dovodio. Da nam je prosto glava bila u torbi što smo farbali jaja za Uskrs i bacali orahe na sve četiri strane za Božić. Ali takva smo mi familija, šeretski je govorio Balšavić.

Veliki Balašaveić je tom prilikom podelio i jednu od anegdota iz svog doma sa čitaocima Glasa javnosti.

Kada Đole nije bio kod kuće, jedan od dva psa parkira se na stepenicama reži i tuguje, te kroz taj deo kuće nema prometa. Jelena tada zove tatu na mobilni i uključuje spikerfon, jer kad pas čuje Đoletov glas pođe za njim.
- Jednom prilikom zvala me je dok sa bio u Merkatoru. Zviždućem, vičem odi kuco! Svi oko mene misle ovaj je prolupao... skroz je...- priča Đole i pokazuje znak rukom "pet do pet".
- Pozvali me, tako, i kad smo imali koncert u Bačkom Petrovom selu. Toga dana snimali smo emisiju Tanje Peternek, a kod nje kamere rade sve vreme. Ne mogu baš da zviždim. Kažem u onoj jakni tamo i tamo imate petarde. Bacite jednu malu, kad se uplaši pobeći će. Uzmite onu malu, te veće su za taštu- šalio se Đorđe u svom maniru.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU