NEMA USPEŠNOG UČENIKA BEZ POSVEĆENOG NASTAVNIKA

ŠEST MEDALjA ZA SRPSKI TIM NA NAUČNOJ OLIMPIJADI NA TAJLANDU

U poslednjoj deceniji, ako ne i duže, naš sistem kuburi sa stručnim kadrom koji bi predavao fiziku u školama, ukazao je Mićo Mitrović, vođa reprezentacije na međunarodnom takmičenju

Na Međunarodnoj juniorskoj naučnoj olimpijadi održanoj nedavno na Tajlandu svih šest članova našeg nacionalnog tima zavredeli su po olimpijsku medalju, ukupno dve srebrne i četiri bronzane. Koliki je to uspeh mladih talenata iz Srbije možda najbolje dočarava to što se ova internacionalna smotra smatra najvažnijim takmičenjem svetskog ranga za juniore. U konkurenciji je bilo oko 60 država koje su predstavljale ekipe podmlatka buduće naučne elite.

Na ovom svojevrsnom naučnom višeboju, znanjem fizike, biologije i hemije srebrne medalje osvojili su Stefan Sekulić Derdovski i Pavle Ignjatović. Bronzana odličja zavredeli su Jovan Stojadinović, Bogdan Milovanović, Luka Smiljanić i Luka Preković. Sva šestorica sada su učenici prvog razreda škole od nacionalnog značaja – Matematičke gimnazije.

Oni su i među učenicima kojima su prvi put uručene posebne plakete i nagrade Vlade Srbije za izuzetne rezultate ostvarene na domaćim i internacionalnim takmičenjima u toku osnovnog obrazovanja. A na novoj platformi „Takmičari generacije” zahvaljujući izvanrednim postignućima na brojnim nadmetanjima svrstani su u zlatno odeljenje – među najuspešnije od najboljih. Zlatno odeljenje takmičara generacije čini 23 đaka (16 devojčica i 17 dečaka) od ukupno 112 izuzetnih učenika kojima su uručena priznanja, pre dva dana, na svečanom skupu u Palati „Srbija”.

Za mesto u timu Srbije na juniorskoj olimpijadi na Tajlandu đaci su se kvalifikovali kao osmaci različitih škola iza kojih je zavidan uspeh na državnim prvenstvima iz matematike, fizike, programiranja... Jovan Stojadinović, Bogdan Milovanović i Luka Preković osmi razred su završili u specijalizovanom odeljenju Matematičke gimnazije za talentovane osnovce. Luka Smiljanić i Stefan Sekulić Derdovski osnovno obrazovanje stekli su novobeogradskoj OŠ „Duško Radović”, a Pavle Ignjatović u palilulskoj OŠ „Stevan Dukić”.

– Da bi se došlo do mesta u ekipi koja na Međunarodnoj juniorskoj olimpijadi predstavlja nacionalni tim, put nije jednostavan. Školsko, opštinsko, okružno, republičko takmičenje, srpska fizička olimpijada i na kraju izborno takmičenje, to je šest nivoa i poslednji sedmi izborni – pojašnjava za naš list prof. dr Mićo Mitrović, vođa naše reprezentacije na naučnoj olimpijadi na Tajlandu, redovni profesor u penziji Fizičkog fakulteta u Beogradu i predsednik Komisije za takmičenja učenika osnovnih škola Društva fizičara Srbije. Takmičenja iz fizike su, kaže, najmasovnija po broju učesnika.

– Otprilike u svakom odeljenju od šestog do osmog razreda osnovne škole bar po dvoje učenika učestvuje na takmičenju iz fizike. Na školskom nivou bude od 12.000 do 13.000 dece, nešto više od 4.000 učesnika po razredu, a na opštinskom bude oko 6.000 učesnika – dočarava prof. Mitrović.

U organizaciji takmičenja iz fizike on učestvuje, kako kaže – samo 34 godine.

Od 1989. godine vodio je takmičenja i za osnovne i za srednje škole, a poslednjih deset godina samo za osnovce. Na osnovu skoro tri i po decenije iskustva, na naše pitanje kada su nam generacije bile najuspešnije na takmičenjima iz fizike, on uverava da su uvek bile dosta dobre.

– Kako će biti rangirani naši đaci, kakve će uspehe postizati ponajviše zavisi od nastavnika – naglašava.

Ali u poslednjoj deceniji, ako ne i duže, naš sistem kuburi s kvalitetnim kadrom, nedostaju nastavnici koji su stručni da predaju fiziku u školama. 

– Nema ih uopšte. Trećinu nastave fizike drže od učiteljica do inženjera, znam i za slučaj da je šef računovodstva u školi u Grockoj predavao fiziku – ilustruje.

Čekajte, šef računovodstva držao nastavu fizike?

– Da. Dobro mu je išla fizika u školi, da ne pričam da je dovodio decu na takmičenje, a da pre toga nisu ni dolazili. Fizičarka, nastavnica koja je toj deci predavala, bila je na bolovanju, pa je on morao da je zameni godinu dana u nastavi. Ima i takvih situacija. Apsurdno, ali dešava se – priča prof. Mitrović.

Ima objašnjenje i za to što je gotovo neverovatno da u takvim okolnostima deca postižu ujednačeno dobre rezultate na takmičenjima, kad je kadar u ozbiljnom problemu i fale stručni nastavnici.

– Fizički fakultet završi 30 do 35 studenata od upisanih 120. Prema tome, to nije baš na čast Fizičkog fakulteta – mog fakulteta. Mnogo više onih koji predaju fiziku u školama ode u penziju. Učenici postižu uspeh na takmičenjima iz fizike pre svega zahvaljujući nastavnicima koji im predaju a uvek se vrte isti nastavnici, odnosno đaci određenih nastavnika postižu rezultate i osvajaju nagrade na takmičenjima. Za to nastavnici nemaju ništa, nego izgubljeno vreme. Da za to vreme drže privatne časove umesto dodatnih 

časova i priprema dece za takmičenja, mogli bi nešto i da zarade – naglašava prof. Mitrović.

Koliko je profesora fizike čiji đaci postižu izuzetne uspehe na takmičenjima?

– Treba nas 3.000. Ima nas oko 2.000, a od toga 1.000 i nešto rade dobro, što znači mnogi, nisu baš pojedinci – konstatuje.

Kako promeniti sadašnje prilike da bi đaci bili još uspešniji?

– Treba nam više stručnog kadra. Ove godine mi je desetak direktora tražilo da im pošaljem studenta fizike jer nema nastavnika. Problem je ozbiljan i ne rešava se lako. Nadležni su, evo, pokrenuli i nagrađivanje za izuzetne uspehe na takmičenjima koje su postigli učenici u osnovnim školama, samo nikako da shvate da treba nagraditi i nastavnike. To nagrađivanje učenika jeste lepo, ali bez nagrađivanja nastavnika nema ništa, jer bez posvećenog nastavnika nema uspešnog učenika – poentira prof. Mitrović.

Glas javnosti / P06S

SKINI APLIKACIJU