'DOĐI BRZO! TATA KOLJE MAMU': Potresna ispovest i vapaj majke iz Pančeva koja je preživela BRUTALNO NASILJE U PORODICI! (VIDEO)

Sanja Sabljov, majka dvoje dece iz Pančeva, prolazi kroz životnu agoniju kojoj, kako kaže, ne vidi kraj. Posle brutalnog nasilja koje je doživela od svog supruga, Ivana Kostića, Sanji je oduzeto jedno od dvoje dece i dodeljeno mužu nasilniku, na predlog Centra za socijalni rad Pančevo.

Agonija duga skoro deset godina

Prema njenim rečima prava tortura počinje 2011. godine kada je njen muž sve češće dolazio u alkoholisanom stanju i fizički je napadao.

-Kada više nisam mogla da izdržim požalila sam se centru za socijalni rad, anonimno, jer nisam htela da on sazna, ali oni su ga odmah obavestili- rekla je Sanja za Glas javnosti.

Sanja je tek nakon toga počela da proživljava pravu torturu- on joj je zamerio što se požalila, a od centra za socijalni rad nije dobila nikakvu pomoć, a ni reakciju.

Tek nakon Sanjinog upornog obraćanja ovoj instituciji ponuđen joj je privatni smeštaj, koji se, kaže ona, ispostavio kao veći pakao od onog koji je već proživljavala.

Od Centra za socijalni rad Pančevo- stan u izbegličkoj zgradi

Kao „sklonište“ od nasilnika Sanja je dobila garsonjeru u zgradi u Pančevu sa kojom su došle i komšije za (ne)poželeti.

Kako kaže, tada je proživela pravu traumu.

-Kada izađem iz stana da prostrem veš ili odem do prodavnice oni zaključaju vrata i ne daju mi da uđem. Ispred vrata su mi ostavljali izmet i đubre. Govorili su mi da tamo nije mesto ženi sa kopiladima- priča  nam Sanja.

Pored svih neprijatnosti koje je tamo doživela Sanju je jedan incident naterao da se vrati kod supruga.

Naime, stan u kom je Sanja živela sa sinom i ćerkom su, kako kaže, zapalili i okrivili nju, zbog čega je odgovarala policiji i bila proterana iz zgrade.

Muž nije bio nasilan samo prema njoj

Najveću torturu od strane Sanjinog supruga trpeli su ona i njegovi baba i deda, koji su pokušavali nju da zaštite pa bi i sami bili fizički napadnuti.

-Cela porodica je bila ugrožena, nisam samo ja bila žrtva, ponekad je to bio i njegov otac- kaže ona.

Najgore od svega je, kaže Sanja, to što nije mogla da dobije nikakvu zaštitu, uprkos svim apelima, reakcije nadležnih su izostale.

Problem sa socijalnim radnicima

-Smatram da je moj muž bio u saradnji sa socijalnim radnicima, svaki laik može da se malo udubi u predmete i da shvati da tu nisu „čista posla“- smatra Sanja.

Kako kaže, niko od socijalnih radnika koji im je bio dodeljen nije uradio ništa da joj pomogne, u najgorim trenucima u kojima joj je bila potrebna najveća pomoć nije dobila adekvatan odgovor.

Sanja smatra da je to sve iz razloga što njen muž nekako utiče na čitav proces i da nema drugog objašnjena za takvo ponašanje državnih institucija.

06. mart 2016.- 11 uboda po telu pred decom

-Došao je kući u teško alkoholisanom stanju i udario me preko usta, a sin ga je pitao „tata zašto je udaraš“, ćerka je legla sa nama u krevet i trudili smo se da zaspimo i da ne reagujemo na njega, jer smo na sve to već navikli, na maltretiranje. Međutim, on se vratio sa kuhinjskim nožem i počeo da me ubada kao u jastuk, krv je bila svuda, deca su vrištala- priča Sanja.

-Deca su stala da me zaštite a on je šutnuo sina koji je vikao „nemoj da je ubiješ, mama mi je sve“- nastavlja ona.

Ćerka se obratila Ivanovom ocu za pomoć uz reči „dođi brzo, tata kolje mamu“, koji mu je oteo nož iz ruke i spasao Sanjin život. Kako nam je rekla, da je uspeo još jednom da je ubode bila bi mrtva.

Prepiske koje nam se Sanja ustupila:

Bez reakcija Centra za socijalni rad Pančevo- PRETIO JOJ JE I PRED NJIMA

-Sve mi je bilo jasno kada sam videla da niko nije reagovao na pretnje koje je on uputio meni pred njima, dok su one bile u prostoriji on mi je rekao da ne može više da izdrži i da će me ubiti- priča Sanja.

Ono što Sanju najviše boli je to što je otac nasilnik, koji je maltretirao i vređao svoju decu, a ćerku usred noći izbacio iz kuće, uspeo da dobije starateljstvo nad sinom i to na predlog Centra za socijalni rad, a odobrenje Osnovnog suda u Pančevu.

Sin je pod uticajem oca i ponašanje mu više nije isto od kada je kod njega, Sanja kaže da je popustio u školi, da je agresivan i da to nije više onaj isti dečak koji je bio sa njom.

Zato, Sanja apeluje na nadležne da obrate pažnju na njen slučaj i vrate joj dete.

Ona i čerka žive kao podstanari i sele se vrlo često, bez ikakve socijane pomoći. Da plate kiriju ćerka se zaposlila u maloprodajnom objektu „Maksi“. Ipak, od tog posla je morala da odustane jer je Sanja obolela od korone i obe su morale u izolaciju.

Pored svih nevolja koje proživljava Sanjina najveća želja je da vrati sina, ali joj sud to nedozvoljava. Problem socijanih radnika i sudskih veštaka prati Sanju od samog početka.

Sanja je prijavljena na birou za zapošljavanje, ali zbog posledica koje su joj ostale od povreda koje joj je zadao muž ona nije u potpunosti radno sposobna- što sud smatra problemom.

U presudi kojom je Ivanu dodeljeno starateljstvo nad njihovim sinom, Sanja kaže da nema ni raspusta, ni praznika, a da ona dete nije viđala po tri meseca. Tu presudu doneli su isti oni kod kojih ne postoje nikakvi podaci o tome da je Ivan maltretirao sve ljude sa kojima je živeo.

Poslednja informacija koju Sanja ima, a koju je dobila od socijalne radnice,  je da je policija Ivanu našla pištolj u kući, za koji, kako se navodi, nema dozvolu za korišćenje.

Postavlja se pitanje, kako je moguće da dete pripadne čoveku koji je maltretirao celu svoju porodicu?

Sanja je ogorčena na institucije koje joj do sada nisu pomogle ni malo, a kako kaže, obratila se i institucijama u Pančevu i nekima u Beogradu- odgovora nije bilo. U ovom trenutku kao jedino rešenje vidi obraćanje javnosti i nadi da će neko obratiti pažnju na njen slučaj.

Ceo razgovor sa Sanjom Sabljov pogledajte ovde:

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU