PROFESOR KAVČIĆ PORUČIO IZ AMERIKE DA SPREMA I BESPLATNE UDŽBENIKE ZA SREDNJE ŠKOLE i podsetio državu da treba više da ulaže u ljude a ne u mašine

Na vebinaru, video konferenciji koja se održava preko Interneta u realnom vremenu, koji jeorganizovala Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije gde su njeni predstavnici mogli da slušaju i postavljaju pitanja profesoru Aleksandru Kavčiću, prosvetnom dobrotvoru koji poklanja besplatne udžbenike našim osnovcima, čule su se mnoge najave kojima će obradovati naše prosvete radnike i roditelje učenika, ali je ponovljen i apel državi da manje ulaže u mašine i  robote, a više u ljude, jer su oni jedini subjekt u obrazovanju nacije. 

Na ovom nesvakidašnjem događaju, u utorak, 16. februara, održanom na relaciji Srbija - Pensilavanija, profesor  Kavčić je iz svog amaričkog doma po prvi put najavio da njegova Fondacija sve jače kreće u izdavanje i udžbenika za srednje škole, iako trenutno pišu još 20 udžbenika za osnovne škole, uz podsećanje da je već 15 njihovih uzdanja odobreno i spremno da se besplatno daju učenicima u Srbiji.

Autor i moderator programa Jasna Janković po dogovoronem scenariju prvo je, kako je i red, reč dala gostu, profesoru Aleksandru Kavčiću, koji se nadahnuto ali i iscrpno obratio ostalim učesnicima vebinara: 

„Moramo biti svesni i realni da je naša Srbija retka zemlja u Evropi u kojoj nema besplatnih udžbenika, dok je to dobra praksa u okolnim zemljama, Hrvatskoj i Sloveniji, ali i Severnoj Makedoniji. U razvijenim zemljama severne Evrope pored udžbenika, učenici dobijaju i školski pribor. Kod nas roditelji samo na papiru imaju pravo da biraju udžbenike, u praksi to dosta surovije funkcioniše. U Srbiji skoro svako može da izdaje udžbenike, od malih izdavača do svetskih multikompanija, a sve pod izgovorom o slobodnom tržištu kao pokriću za monopol strane multikompanije kod nas.  

Zakon o udžbenicima ne prepoznaje nastavnika kome je u realnom životu nametnuta uloga agenta izdavača. Stvara se konflikt interesa, jer on bira udžbenik za koji mu sleduje provizija. A biti učitelj i nastavnik je humana profesija, gde plata nikada nije srazmerna uloženom radu kada  prenosimo znanje. Dok mi predajemo učenicima sigurno se ne može izmeriti koliko je to deo plate, šta je merilo za kreaciju koju dajemo u prenosu znanja učenicima.

Lično imam veliki respekt posebno prema učiteljima, jer su oni i najšire obrazovani, prenose  znanja od likovnog do matematike. U Srbiji plate učitelja, koliko znam, su tek za preživljavanje. Mi smo kao deca obožavali učitelje, ali to danas, na žalost, nije slučaj. Nameću se deci za uzore oni koji kupuju diplome! Bežali smo od vaspitavanja pionira, mladih komunista, da bismo sada otišli u krajnost i prestali da vaspitavamo mlade ljude, jer država misli da sve može da reši parama. Zato su izdavanje udžbenika prepustili multikompanijama.

Nastavnici se obasipaju seminarima na kojima im predaju ljudi koji ne pamte kada su poslednji put bili u učionici. Nastavnici se na tim seminarima zatrpavaju gomilama suvoparnih teorija koje oni kasnije ne mogu da primene u učionici. I ministri prosvete se stavljaju iznad prosvete i dobijamo, nemojte se ljutiti, ali debilizaciju nastave!

Digitalni udžebenici i učionice su im prioritet, a to se ne radi ni u Americi. U Srbiji država ulaže stotine miliona u mašine, to vam kažem ja kao inženjer koji bi tome trebalo da daje prednost, ali vidim koliko to ne valja. Multinacionalne kompanije prave lekcije za nastavnike o tome kako oni treba da uče decu, a tu nešto zaista nije u redu! Ne mogu kompjuteri i roboti da vaspitavaju decu. Učitelji i nastavnici nisu roba, to je plemenita profesija.

Može i država, baš kako što nudi moja Fondacija, da štampa udžbenike za dva dinara po strani, ali to im se, izgleda, ne dopada. Sa bloga B92 iznova nekoliko puta čitam priču jednog  nastavnika koji iz prakse priča kako ima učenika koji dugo nemaju udžbenike za vreme nastave, pa se pravdaju kako njihovi roditelji nisu stigli da im ih kupe. A znamo da je to izgovor, jer mnogima od njih roditelji nisu mogli iz finansijskih razloga da ih kupe knjige, a ne što nisu stigli. Oči su mi pune suza dok čitam ovakve primere.

Država može da primeni jedan od dva modela, kao i moja Fondacija. Prvo, da otkupi od Zavoda za udžbenike primerke i podeli ih učenicima u Srbiji. Drugo, da finansira izradu udžbenika i postavi na sajt da ih svaki učenik koristi prema svojim potrebama. Štampa udžbenika može da se radi bez profita, a to su ta dva dinara po strani, gde bi neku zaradu imale štamparije i distribucija, da se preko poštanskih usluga pošalju po Srbiji. To sve može da organizuje i Zavod za udžbenike“- pričao je u dahu preko video linka, profesor Aleksandar Kavčić.

Moderator razgovora, Jasna Janković, je pozvala prisutne kolege na ovom jedinstvenom vebinaru da postavljaju  pitanja profesoru Kavčiću, a prvi se odazvao nastavnik iz Niša, Slaviša Milosavljević, sa praktičnim problemom da se za njegov tehnički predmet još koristi udžbenik iz 1993. godine. Profesor je u odgovoru najavio i nove planove:

„Fondacija Alek Kavčić će štampati i udžbenike za srednju školu. Trenutno pišemo 20 udžbenika, a ne zaboravite da je naših 15 već dobilo sve dozvole da se daju učenicima u Srbiji. U Americi postoji razvijena svest da se u tehničkim naukama stvari brzo menjaju, pa profesori za ta nova znanju pišu skripte, što im škola posebno plaća. On je uložio poseban trud i unapredio nastavu, pa se mora i nagraditi. I u Srbiji moramo da nagradimo nastavnike koji unapređuju naše obrazovanje, bilo da urade skriptu, postave rad na ineternetu, uvedu neku inovaciju koja pomaže učenicima. Uspostavljanjem sistema nagrade stimulišeš ljude, a ne da samo ulažeš u mašine. Čovek je subjekt obrazovanja” - odgovorio je profesor Kavčić, kao i na nova pitanja predstavnika Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije iz Čačka, Kruševca, Beograda, Zrenjanina...

„Planirao sam i ovog proleća da obilazim gradove u Srbiji, ali pandemija korone je učinila svoje, pa je to samo malo odloženo. Fondacija ima spemna novčana sredstva da otkupi još udžbenika  Zavoda za udžbenike i podeli đacima u Srbiji, deo smo već kupili  i u prvoj pogodnoj prilici idemo u tu akciju. I da odgovorim koleginici za udžbenike jezika nacionalnih manjina. Prema postojećem zakonu jedini izdavač za te namene je Zavod za udžbenike, naravno jer su tu mali tiraži, mali profit i to neće da rade drugi izdavači. Oni kao, moraju da izdvoje nekih dva posto  od prihoda i uplate Zavodu, ali manipuacijama svojih knjigovodstava to se pretvara u neke minimalne cifre, što je daleko od realnih potreba. Da ne spominjem da Zavod za udžbenike tako štampa i za decu ometenu razvoju i sve preko svojih leđa, pa država konačno i to mora sistemski da reši. Moramo o tome ovako javno da pričamo da bi došlo na red za kvalitetno sistemsko rešenje - privodio je kraju ovaj korisni vebinar u trajanju od sata, profesor Aleksandar Kavčić,u razgovoru sa kolegama iz Glavnog odbora Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, koji je osmislila i vodila Jasna Janković, uz zavidnu asistenciju tehničke podrške učiteljice iz Kraljeva, Marije Stošić.    

(Glas javnosti)           

SKINI APLIKACIJU