NAJVEĆI UM IKADA: Evo koje pitanje je Ajnštajn sebi postavljao svaki dan

Osećanje radosti veoma stimulativno deluje na mozak, koji reaguje tako što dodatno pojačava radost

Stara izreka kaže da se po jutru dan poznaje, a naučnici se slažu: kakav će nam biti dan zavisi od odgovora na samo jedno pitanje koje sebi treba da postavljamo svako jutro:

"Da li je svet u kome živim dobar, ili loš?"

Ovu metodu je navodno primenjivao i čuveni fizičar Albert Ajnštajn.

Pozitivne misli za više energije i sreću

Stručnjak za pozitivno mišljenje Reme Sason ukazuje na to da pozitivne misli “unose svetlost u način na koji doživljavamo svet, daju nam energiju i doprinose da se osećamo srećniji”. Zato odgovor na pitanje “da li je svet u kome živim dobar ili loš?” uvek treba da bude pozitivan. - Zahvaljujući pozitivnim mislima, smirenije reagujemo na nepredviđene stvari - objašnjava Sason. Nasuprot tome, loše misli uzrokuje nesrećna osećanja i negativnost, a to je put ka “neuspehu, frustraciji i razočaranju”. Sa pozitivnim stavom nepredviđene situacije - saobraćajna gužva, pukla guma ili zaboravljeni novčanik - izgledaće vam upola manje strašno, kaže ovaj stručnjak.

Velika zarada: Evo koliko naši poznati glumci zarađuju

Deluje stimulativno na mozak

Postoji još jedan argument kako pozitivni jutarnji stavovi mogu uticati na naš dan. Suzan Rejnolds, koautorka knjige “Trenirajte um da bude srećan”, objašnjava:

- Osećanje radosti veoma stimulativno deluje na mozak, koji reaguje tako što dodatno pojačava radost. Drugim rečima: ukoliko pozitivnije krenemo u dan, utoliko više radosti će nam se vratiti. I studija autora i stručnjaka za medije Tomasa Korleja potvrđuje takvu tezu. On je analizirao živote 223 milionera tokom petogodišnjeg perioda. Njegov zaključak: uspeh milionera zavisio je od njihove najvrednije "imovine", a to je njihov pozitivan mentalni sklop.

Pozitivnim stavom do uspeha

Istraživanje čuvene klinike “Majo” pokazuje da pozitivan stav blagotvorno deluje i na zdravlje: među ovim ljudima ima manje obolelih od depresije i kardiovaskularnih oboljenja. Osim toga, takvi ljudi lakše uspevaju da se izbore sa stresom.

Da se vratimo na Ajnštajna. Razgraničavanje dobra i zla često se navodi kao tema o kojoj je poznati genije voleo da polemiše, a kao jedna od njegovih izreka ostala je i sledeća:

- Najvažnija ljudska težnja je težnja za moralnošću u našem delovanju. Naša unutrašnja ravnoteža, čak i naša egzistencija zavisi o tome. Jedino moralnost u našem delovanju može dati lepotu i dostojanstvo našem životu.



Glas javnosti/A03S

SKINI APLIKACIJU