MILAN B. POPOVIĆ, PESNIK I ROK KRITIČAR: Narodnjaci su pobedili jer su profesionalniji i odgovorniji od razuzdanijih i letargičnih rokera!

Milan B. Popović istinski je pesnik u duši i zaljubljenik u rokerol. U svom profesionalnom radu spojio je svoje dve najveće ljubavi, poeziju i rokenrol. Na njegove stihove snimale su pesme mnoge srpske rok grupe. Kompilacija "Vreme brutalnih dobronamernika" okupila je na Milanove stihove neke od najboljih domaćih rok bendova. O svojoj poeziji i roku danas za Glas Javnosti govori Milan B. Popović.

Kako danas, sa ove distance, gledate na vaše Vreme brutalnih dobronamernika?

-Na moju drugu knjigu pesama VREME BRUTALNIH DOBRONAMERNIKA, gledam kao moje poetsko energetki najjače umetničko dinamično  refleksivno pesničko delo koje, čini mi se, nikada više u životu neću ponoviti, neću iznedriti. To je bila takva vulkanska lavina emocija , misli, emotivnih nanosa i otkidaja iz srca i duše  zapisanih prvo na papir pa prekucanih u computer i bez ikakvih uredničkih sugestija,  odštampana-i kao takva, 2006. godine u septembru, objavljena,kao drugi deo moje knjižne  pesničke trilogije – Bolji od svog  života.

Na moju muzičku metal/rock CD kompilaciju VREME BRUTALNIH DOBRONAMERNIKA gledam kao na unikat na  srpskim i regionalnim (ex-Yugoslovenskim) prostorima. U smislu da se oko stihova jednog mladog savremenog pesnika (moje malenkosti) okupilo 17 muzičkih rock i metal sastava i  oko 75 muzičara i kompozitora koji su komponovali svoju autorsku muziku i aranžmane i snimili ih u studijima na  mojih 17 pesama iz moje prve tri knjige pesama. To je jedinstven primer i drugi ne postoji.Ta muzička Rock/Metal CD kompilacija VREME BRUTALNIH DOBRONAMERNIKA objavljena je 2010. godine, a moja naredna CD kompilacija , u hip  hop , rege i rock muzičkim pravcima, dupla muzička CD kompilacija MILAN B. POPOVIĆ & HRONIČNO NEUMORNI sa 33 moje pesme na njoj, objavljena je 2015. godine. Ponosim se tim CD-ovima , ali mi je krivo što sam usamljen u svemu tome i jedini koji takve projekte pravi na Balkanu, i što nemam konkurenciju i što nemam sa kime da se nadmećem, da mi bude novi izazov, svojevrsna konkurencija, ako je u umetnosti uopšte ima ili se uopšte to tako može nazvati.

 Kakvo je bilo iskustvo spojiti poeziju i rokenrol?     

-Lako. Oduvek sam bio roker i pratio kulturu i subkulturui pisao u medijima o njoj . Od malena, što bi se reklo. Kada sam objavio prvu knjigu pesama MOLITVA TETOVIRANOG SRCA našao sam se u jednom neobično opisivom, gotovo vakum stanju,. Izašao sam iz njega tražeći ciljnu grupu ka, i u rokenrol publici, rokenrol bendovima i svemu što rokenrol podrazumeva. Nisam pogrešio. Kasnije se to proširilo i na ostale muzičke žanrove!

Sa kojim bendom posebno pamtite saradnju a ko van je ostao (zasad) neostvarena želja?

-Posebno pamtim saradnju sa grupom Art Diler iz Petrovca na Mlavi, koji su osmislili muziku i aranžman  i u studiju usnimili a Marko Blagojević, vokal i bas gitarista grupe Art Diler otpevao je moju pesmu – Dok me pogledom streljaš. To je izuzetno draga saradnja ne samo što je umetnički perfektna i savršena, nego što je ljudski i ličnosno predivna pre svega , jer su članovi grupe Art Diler: Marko Velković (klavijaturista), Marko Blagojević (vokal i bas) i Nenad Šiks ( gitara ) izuzetno humani ljudi! Naša zajednička saradnja na pesmi Dok me pogledom streljaš ima čak više od 23.000 pregleda na jutjubu. Druga saradnja koju nikada u životu neću zaboraviti je saradnja sa legendarnim Zoranom Marinkovićem-Marinkom- Bjesomarom. On je pevač, kompozitor muzike, tekstopisac tekstova i autor spotova grupe Bjesovi iz Gornjeg Milanovca u kojem smo Bjesomar i ja, u njegovoj kući, u njegovom studiju, njegovoj pećini, 2007. godine snimili zajedničku pesmu. .Bjesomar (Zoran Marinković-Marinko) je snimio pesmu, snimio muziku, napisao svoj tekst u refrenu, uradio vokale, audio i video koncept i usnimavanja , produkciju, semplove, kao i video montažu. Ja, Milan B. Popović sam recitovao tekst u strofama svoje pesme Istine mamlazi kriju, tako da se zajednički , zvanično naša pesma  zove – Istine mamlazi kriju (BATINA!). Pesma na jutjub kanalu ima više od 31.000pregleda. Zoran Marinković Bjesomar mi je puno pomogao u pesničko muzičkoj karijeri, kao i privatno, savetodavno, i mnogo mu zbog toga dugujem, i izuzetno ga poštujem! Njegova cela  mnogobrojna porodica je umetnički talentovana, nadarena,  a napomenuću i to da je snimanju spota za našu pesmu  korisne sugestije i savete davala i Bjesomarova  supruga Valentina Nađ. Neostvarena želja  mi je da jednu moju pesmu samo za moju dušu otpeva Momčilo Grujičić Moča Stranac iz nekadašnjih grupa Klinika i Rozenkreuz. Mislim da će moja želja biti uskoro ispunjena-obećao mi je!

Kako je protekla saradnja sa prvom damom srpskog rokenrola Aleksandrom Slađanom Milošević?

-To je tek posebna priča tj. pesma. Prva dama rokenrola i metala Aleksandra Slađana Milošević je imala poseban tretman sa moje strane jer sam oduvek bio ljubitelj njenih svih pesama koje je u svojoj bogatoj i raznolikoj karijeri snimila. Od plaćenog studija za vokale, do plaćenog video  spota. Zasluženo! Otpevala je našu zajednički napisanu pesmu Izdaja ( Ja bih da odmorim dušu)  u opera metal vokalnom melodijskom stilu ali i u stilu grupe Disturb, koja se i meni i njoj dopada. Mada sam ja pre za Guns N Roses! Bez obzira na to, uspela je da da svoj lični autorski vokalni pečat koji je prepoznatljiv i ja sam joj zbog toga veoma zahvalan. Bravo draga Slađana! Ta pesma,  u originalnom i proširenom izdanju se nalazi u mojoj drugoj knjizi- Vreme brutalnih dobronamernika! Muzičko ko-saradnju ovoj našoj pesmi pružila je grupa Alogia iz Smedereva, pogotovo Srđan Branković.

 Opstaje li danas srpski rok, ima li snagu?

-Naravno da opstaje i da ima snagu. U samom startu, da “razoružamo” protivnike rokenrola, od mene neće čuti stav da je rokenrol u Srbiji -propao- jer on to istinski i u kojem god smislu mislite, nije. Moguće je da je doživeo svojevrsnu transformaciju, ali da je propao, svedok sam i učesnik u tome već 3 decenije unazad, koliko ga pratim i sa strašću koja ne opada i ne smanjuje se - pišem o njemu i podržavam rokenrol! Rokenrol u Srbiji sredinom osamdesetih godina i početkom devedesetih godina prošlog veka, imao je jednu dominantnu osnovu u svom temelju, i uprkos subverziji i jednoj buntovničkoj pojavi u svojoj potki, može se tvrditi da je i tada, takav, bio i pripadao i nekakvoj, kakvoj takvoj, “mejnstrim” struji. Nije bilo puno TV kanala, ali je bilo dovoljno rokenrol TV emisija, dovoljno rokenrol Radio stanica, sijaset rokenrol muzičkih magazina i časopisa, uživo dobro propraćenih koncertno aktivnih bendova… Novih mladih autorskih rokenrol bendova u Srbiji (ali i u ex-Jugoslovenskom regionu) ima ogroman broj. Upućen sam u to poslom kojim se bavim hteo ne hteo -a hoću, želim i volim da ga radim- i bendova je više nego li ikada do sada. Mnogo novih mladih autorskih bendova u Srbiji deluje, ne samo u Beogradu, već i u svim drugim srpskim gradovima-centrima i okolini. Može se govoriti čak i o hiperprodukciji bendova, demo ili sa već objavljenim debitantskim CD izdanjem, koji redovno stižu na moju adresu, ne bi li i tako došli do publike, i potencijalnih fanova. Svi mi u kakvoj takvoj muzičkoj industriji i novinarskoj branši, deo smo neodvojive spone između anonimnosti postojećih mladih bendova i njihove afirmativne realizacije. Raduje podatak da samo u Novom sadu postoji 200 mladih rokenrol autorskih bendova koji aktivno deluju, snimaju i koncertriraju.

Kakva je vaša poezija, kako biste je opisali?

-Iskrena, ispovedna, reska, protestna, buntovna, emotivna, nepoštedna, sveopštesagledavajuća, nepraštajuća....

Osim što ste pesnik vi ste i muzički kritičar. Kako vidite kritiku danas, kao da niko više ne obraća pažnju na reč kritike u umetnosti?

-Obraćaju na pažnju kritiku itekako, posebno bendovi, što poznatiji, to više obraćaju pažnju i više im je stalo da kritika bude što afirmativnja. Ne daj Bože da bude-mlaka- ili negativna. Jako znam kao autor, kreativac i pesnik koliko je značajna i važna i uticajna javno napisana i javno izgovorena reč, pa tako tri puta merim šta ću da napišem, pa tek onda sečem/pišem. Mladi bendovi žive da im neko da medijskog prostora i mi novinari/CD recenzent  smo im spojnica do potencijalne publike i jako nas cene, mene posebno jer sam dobronamern kritičar pa ih javno pohvalim, a privatno im ukažem na eventualne mane i greške u radu.

Rimtutituki su 1992. poručivsli da neće da pobedi narodna muzika. Zašto su ipak narodnjaci pobedili?

-Pobedili su jer su profesionalniji i odgovorniji od razuzdanijih i letargičnih rokera i tu stavljam tačku na odgovor na ovo pitanje!

Na kakvoj ste vi muzici odrasli?

Na hard rock muzici kalifornijske Los Angeles scene. Na: Guns N Roses, Motley Crue, Tesla, Poison, Skid Row, Mr. Big.Pearl Jam, Nirvana, Soundgarden. Stone Temple Pilots, Blind Melon i sličnim dobrim bendovima sa kraja osamdesetih i početka devedesetih godina prošlog veka, mada slušam sve od Silvane do Nirvane jer kao  muzički kritičar moram sve da slušam, i staro i novo.

 Da li je danas više vreme brutalnosti ili dobronamernika?    

-Više je vreme laktanja i brutalnosti, naravno. Dobronamernih je veoma malo-ali ih ima!. Čak i u kulturi je isti slučaj. Probijaju se laktaši, a skromni i dobri ostaju – kratkih rukava!

(Glas javnosti/S. Milovanović)

SKINI APLIKACIJU