Ubistvo pukovnika DB Momira Gavrilovića 3. 8. 2001: Krvavi politički triler (128.deo)
Još od ubistva Željka Ražnatovića Arkana, 15. januara 2000. nije se digla veća medijsko-politička prašina zbog nekog ubistva, nego zbog likvidacije Momira Gavrilovića, bivšeg pukovnika SDB, 3. avgusta 2001 u novobeogradskom bloku, u Ulici Džona Kenedija.
U Ulici Džona Kenedija ubijen je, sa četiri metka u glavu, Momir Gavrilović Gavra (43), bivši pomoćnik načelnika u Centru DB u Beogradu. Nesrećni Momir Gavrilović radio je do avgusta 1999. godine u DB-u, napustio ga je, a posle toga je počeo da se bavi privatnim poslom.
Gavrilović je, dakle - ubijen u petak uveče, na parkingu, kada se vraćao iz trgovine, u jednoj ruci je držao dve kutije cigareta a u drugoj kesu sa pićem. Tada su mu, negde oko 22 časa, pritrčala dvojica i danas NN napadača, i iz škorpiona ispalila tri hica u leđa i četiri u glavu, a zatim pobegli u nepoznatom pravcu. Neki od očevidaca tvrdili su da su ubice pobegle sivim "mercedesom".
Gavrilović je, u torbici koju je nosio o ramenu, imao i pištolj, a i dokumenta na dve adrese na kojima je bio prijavljen.
Gavrilović je, prema saznanjima iz DB-a, bio jedan od "oštrijih" radnika u DB, a zarad održavanja lične kondicije i po napuštanju Službe trenirao je karate. Važio je, bar tako pričaju, za dobrog i poštenog policajca koji nije bio, ili se bar ne znalo (dok jednoj dnevnoj novini koja danas ne izlazi nije podmetnuto da je Gavrilović "tezgario" u "Voždovačkom klanu", što se ispostavilo da je laž i besmislica), umešan ni u kakvu aferu, niti se njegovo ime pominje u vezi nekih mutnih radnji.
Sa kolegama je bio praktično na "vi", nije se mnogo družio s njima ni za vreme službovanja, a ni posle.
Zločin koji je (s)rušio DOS
Ovo monstruozno ubistvo u klasičnoj sačekuši, polako ali sigurno prerasta u svojevrsni srpski krvavi politički triler, pa je gotovo sigurno da se sve to neće i ne može završiti samo na smušenim saopštenjima i još smešnijijim i ishitrenim izjavama pojedinaca, koji su u celoj priči toliko minorni da je gotovo smešno da se njihove izjave uopšte i štampaju.
Sad, kao da više niko ne juri, zasad NN ubicu pukovnika Gavrilovića, ali zato većina juri "sumnjivo lice" koje je dojavilo novinaru "Blica" da je kritičnog dana Momir Gavrilović boravio u kabinetu predsednika SRJ Vojislava Koštunice?!
Prosto bi bilo groteskno, da se ne radi o monstruoznom zločinu u kojem je ubijen, da zanemarimo ono, bivši radnik DB, građanin, suprug i otac 15-mesečnog deteta, i da se policija, osim one izanđale fraze - istraga je u toku i saopštenjem da je nadležnom tužilaštvu podneta krivična prijava protiv NN izvršioca - ne oglašava.
Da li je moguće da se ni sad, kad se već podigla tolika bura koja preti da prevrne brod DOS-ove vlasti, ništa nije promenilo i da je sve isto kao i kad su, svojevremeno, likvidirani Radovan Stojičić Badža, pomoćnik ministra MUP i "prvi policajac Srbije", ili kad je likvidiran u sačekuši Zoran Todorović Kundak...Ili, novinar i vlasnik "Dnevnog telegrafa" Slavko Ćuruvija, savezni ministar odbrane Pavle Bulatović, ili direktor JAT Žika Petrović.
Uostalom, ko zna, ima li možda neke uzročne veze između likvidacija ovih nesrećnih ljudi?
Istina, dileme tu više nema - ništa nije spontano, još manje slučajno. Sve je isplanirano, osmišljeno, "nacrtano", provereno i profesionalno izvedeno. Možda i zato, ali i ne samo zbog toga, beogradska policija, koja je nekad po efikasnosti bila na krovu Evrope, ne uspeva da razreši brojna "medijski interesantna ubistva", pa ni da uđe u trag onima koji su zločin počinili, a još manje onima koji su zločin naručili.
U sačekušama, u hotelima, kafanama, haustorima, na kućnom pragu, na pločniku ili iz auta u pokretu, ubice hladnokrvno, monstruozno, ne pružajući "cilju" ni minimum šanse da preživi - rešetaju i ubijaju...Brojne tvrdnje "detektiva opšte prakse", i novinarska naklapanja slažu se samo u jednom: sva ubistva su profesionalno odra|ena, sa minimumom tragova i maksimumom bezočnosti...U krvavoj seriji bez kraja na beogradskom asfaltu mrtvi se ređaju kao na traci...Papazjanija, i to krvava, je kompletna, a spisak ubijenih sve duži i sve neočekivaniji. Istina, domaća javnost gotovo više i ne pita - zašto njega, već - zar i njega!
A ubija se redom: ministri policije, ministri vojske, aktivni policajci, bivši DB moćnici, stranački funkcioneri, ugledni privrednici, biznismeni, novinari, pa čak i oni za koje se mislilo da su "nedodirljivi"...U ovoj zemlji, bar što se ubistava tiče, nedodirljivih nema.
Svi su smrtni...
Željko Ražnatović Arkan: Komandant Srpske dobrovoljačke garde, biznismen, vlasnik FK Obilić, čovek koji je bio oličenje opreznosti i čovek za kojeg se verovalo da je nedodirljiv...Izrešetan je na "svom terenu", u omiljenom hotelu, posle ručka, dok je u foajeu ćaskao... S njim su, ili možda samo što su tada, 15. januara 2000. u 17.05 bili s njim, ubijeni njegov prijatelj Milenko Mandić Manda(43) i Dragan Garić (47), pukovnik Saveznog MUP!
Za Arkanovo ubistvo osumnjičen je i osuđivan kao trostruki ubica, policajac na bolovanju Dobrosav Gavrić...koji je danas, gle čuda van domašaja srpskih vlasti?!
Možda je, zaista, Gavrić i trostruki ubica, ali ima mnogo nejasnih detalja u nalazima veštaka, pa sve to kod mnogih budu sumnju da je Arkan ubijen baš tako kako je to zvanično prezentirano javnosti?!
Pavle Bulatović: Savezni ministar odbrane, bar koliko se zna, nije bio umešan ni u kakve lične ili finasijske afere (ili to nije obelodanjeno?!) i čovek koji se, tvrde, nikome nije zamerio...Ipak, nekom jeste, jer da nije, ne bi bio izrešetan 7. februara 2000. sa tri rafala iz kalašnjikova, kroz prozor, dok je za stolom u kafani FK Rad na Banjici mirno večerao s prijateljima...S njim su bili i Vuk Obradović, direktor YU garant banke i Mirko Knežević, upravnik restorana.
Ni danas, evo već 20. godina posle, ne zna se ni ko je ispalio smtonosne rafale u saveznog ministra odbrane, a još manje iz kojih motiva...
Živorad Žika Petrović: Generalni direktor JAT-a ubijen je 25. aprila 2000. u klasičnoj sačekuši. Pred kućom Petrovićevih roditelja u Ulici Jaše Prodanovića 20. Državne agencije i mediji su ovaj zločin okarakterisali kao teroristički akt nad visokim državnim službenikom. Istina, bilo je i drugačijih tumačenja, pominjan je novac koji je Žika Petrović navodno iznosio iz zemlje po nalogu bivšeg režima, pominjana je i kupovina nekih aviona, ali i prodaja predsatavništava JAT-a po belom svetu. Danas, avgusta 2001, ubistvo nesrećnog Žike Petrovića, niko sem medija u "retrospektivi" zločina na ovim prostorima i ne pominje. Žikinog ubicu još manje...
Radovan Stojičić Badža: Kad je svojevremeno, 11. aprila 1997. u restoranu "Mama mia", na 150 metara od zgrade MUP Srbije, pred brojnim svedocima, od kojih su mnogi bili policajci, sinom i prijateljem, ubijen Radovan Stojičić, "prvi srpski policajac" verovalo se da će policija za tili čas otkriti ubicu. Međutim, "Popaj" je ostao i danas, skoro četvrt veka posle - nepoznat. Istina, priča se da policija "zna ko je likvidirao Badžu" ali da nema čvrste dokaze za sud i da se čeka još neki kamenčić za sklapanje kompletnog mozaika.
Na grobu Radovana Stojičića policija se "zaklela" da će ubica biti otkriven, ali evo vreme prolazi i ništa. Mediji su tada konstatovali "ukoliko država ne rasvetli ubistvo svog generala Stojičića, onda je na Novom groblju prisustvovala i svojoj sahrani, ali i sahrani Srbije i Jugoslavije..."
Zoran Todorović Kundak: Slično je bilo kad je Jugoslovenska levica, posle ubistva generalnog sekretara Zorana Todorovića, 24. oktobra 1997, konstatovala i zvanično saopštila da je to politički terorizam i delo političkih terorista. Tada je ta ocena od mnogih protumačena kao preterana. Ali od ubistva Kundaka do danas bilo je stotinak terorističkih ubistava, kad likvidiraju ministre policije i vojske, visoke činovnike MUP i DB...
...Evo i danas, novine, ti neveseli hroničari prenošenja stvarnosti, ma kakva bila, opet moraju da se bave crnim vestima...
U kabinetu predsednika SRJ Koštunice...
A kad je likvidiran Momir Gavrilović, roditelj, suprug, pride bivši pukovnik SDB i čovek koji je po logici stvari trebalo da zna da se čuva...Ima li istine da je on u kabinet predsednika SRJ otišao da iznese svoja saznanja (pojedini mediji tvrde o sprezi delova nove vlasti s podzemljem) i s kim je tamo razgovarao, manje je važno od odgovora na pitanje - ko je i zašto ubio Momira Gavrilovića?
Pojedinci iz tada - nove, demokratske vlasti, možda i šokirani saznanjem da je bivši pukovnik DB likvidiran posle odlaska u kabinet predsednika SRJ, ili možda upravo zbog toga, reagovali su ishitreno. Napali su novine koje su taj podatak, da je Gavrilović išao u kabinet predsednika SRJ, obelodanile, previđajući da su upravo oni morali da upru prst u kriminal i kriminalce i da pokušaju da sve koji nešto znaju iskoriste i da se otkrije likvidator Gavrilovića.
Ubistvo, bilo čije i bilo koga, pogotovo monstruozno izvedeno, planirano, nije šala! Zato, verujemo da će se nosioci nove vlasti, za koju tvrde da je demokratska, i da je raskrstila s ostacima starog "nedemokratskog" sistema uozbiljiti i početi da traže odgovor na pitanje: ko je i zašto ubio Gavrilovića, a ne ko je i zašto dolazak Gavrlovića u kabinet predsednika SRJ dojavio novinama.
Takođe, trebalo je da prestanu da tragaju za odgovorom - s kim je Gavrilović u kabinetu predsednika SRJ razgovarao i šta je ko rekao, već da puste policiju da radi svoj posao, a ne da na ubistvu jednog čoveka sakupljaju jeftine političke poene. Jer, ako se ne otkrije ubica Momira Gavrilovića, a priča se da je on bio i kandidat pojedinih političkih partija za novog šefa DB i da je bio čovek od najvišeg poverenja predsednika Koštunice, svak vlast će se na}i na velikoj vetrometini.
Ko je medijima dojavio?
U zaludnom traganju - ko je medijima dojavio gde je bio Gavrilović, s kim je pričao, bilo bi mnogo korisnije da pokušaju da pronađu odgovor - ko je zapravo ubici dojavio da je Gavrilović u kabinetu predsednika države rekao "to i to"? Ako je sve ovo što su mediji objavljivali tačno, onda je jasno da je postojala dvostruka javka: jedna novinama, druga - ubici.
Tadašnji predsednik SRJ dr Vojislav Koštunica, koji je zbog ovog ubistva prekinuo odmor, ljudski je rekao: "Ne mogu da verujem da neko bude ubijen zato što je bio u kabinetu predsednika države, a još manje želim da verujem da je ubijen zato što je savetnicima predsednika države izneo svoje sumnje ili ideje".
Povezivanje ovog ubistva sa odlaskom u kabinet predsednika države je bila prava politička bomba na ovom krhkom demokratskom terenu, i , na kraju je dovela do raspada DOS, Vlade Srbije, do parlamentarne krize, novih izbora...
Ameriku su potresali "Votergejt" i "Seksgejt", ali ovakvih afera ni u velikoj Americi nije bilo.
U celoj ovoj neveseloj storiji ima istina, neistina, polustina, laži i zluradosti. Na policiji je bilo da što pre pronađe ko je ubio Momira Gavrilovi}a, a na DOS-u da utvrdi o čemu se tu radilo i da se, ako ima istine da je Gavrilović obelodanio navodne veze delova nove vlasti i starog podzemlja, to energično preseče i obelodani...
Goran Vesić: Ćlan Izvršnog odbora DS i savetnik saveznog ministra policije: Osim ubice u zatvor mora i još neko
"Jednom zauvek se mora prestati s lažnim optuživanjem, tajnim izvorima u medijima i senzacionalističkim, naručenim vestima koje traju samo jedan dan i koje služe samo za blaćenje političkih protivnika.
Najvažnija činjenica u tekstu koji se pojavio u 'Blicu' bila je informacija da je Gavrilović u kabinetu predsednika SRJ predao pisane dokaze o korupciji koji dovode neke ljudi iz vlasti u vezu s ovim ubistvom. Postavlja se pitanje, ako su ti dokazi zaista predati, zašto 'anonimni izvor' nije te dokaze odmah predao policiji? Umesto toga ovaj izvor odlučio je da sakrije važne informacije koje su mogle da budu od pomoći policiji i opredelio se da 'anonimno' prosledi vest novinama. Da bi paradoks bio veći, posle dva dana te dokaze više niko ne pominje. Dakle, ili je 'anonimni izvor' lagao i počinio krivično delo širenja lažnih vesti, ili je sakrio dokaze i počinio krivično delo saučesništva. Neko bi za ovo morao da odgovara. Dokazi su opipljiva stvar, njih ima ili nema."
Saopštenje DSS: Da urednici rasvetle ubistva
"Pretnje novinarima, koje je bivša vlast tako obilato koristila, još odjekuju holovima institucija za koje smo verovali da su postale demokratske. Preti se tužbama, zatvorom, a od nekih urednika se traži i da rasvetle ubistva. Od tužilaštva se traži da se pokrene istraga, što na prvi pogled izgleda sasvim normalno. Međutim, da li su tužilaštvu potrebni bilo čiji nalozi da postupi po službenoj dužnosti...Odgovornost se ne može svaljivati ni na koga drugog, a pokušaj prebacivanja krivice na novinare opasan je napad na slobodu javne reči, ljudska prava i novinarsku etiku."
Žarko Korać, potpredsednik Vlade Srbije: "Ako postoji neko iz vrha vlasti ko je umešan, ja sam prvi koji će tražiti njegovu odgovornost, jer se to na neki način tiče i mene."
SPO: Trougao mafija-delovi policije-vlast...
"Ubistvo nekadašnjeg pripadnika Državne bezbednosti Momira Gavrilovića i događaji koji su se odigrali pre i posle zločina ukazuju da i dalje fonkcuoniše trougao mafija-delovi policije-vlast...Zastrašujuće i porazno je što je afera proistekla iz očito naručene likvidacije Gavrilovića, koja je izvršena prema preuzetoj metodologiji bivšeg režima."
SPS: Zavođenje medijskog mraka
"Socijalistička partija najoštrije osuđuje pretnje Vladana Batića, republičkog ministra pravde, upućene dnevnom listu 'Blic' da će pokrenuti krivični postupak protiv njegovih novinara koji, po njemu, vode kampanju sa ciljem kompromitovanja republičke vlade i vlasti u celini...Ove skandalozne pretnje Batića novinarimna koji su objavili informacije o postojanju veza između vrha mafije i vlasti u Srbiji, potvrđuje da je u Srbiji na delu dalje ograničavanje slobode govora i štampe, odnosno da se pokušava zavođenje potpunog medijskog mraka."
Dr Vojislav Koštunica, predsednik SRJ: Tačno je da je Momir Gavrilović bio u mom kabinetu
"Tačno je da je Gavrilović u petak 3. avgusta, pre podne, bio u mom kabinetu i razgovarao sa mojim saradnicima. Svi dolasci u moj kabinet su javni i unapred su zakazani...Momir Gavrilović je jedan od brojnih posetilaca koji dolaze najčešće da ukažu na neke probleme i nepravde...
Teško mi je da poverujem da je osnovni cilj ovog ubistva bio zastrašivanje i odvraćanje onih koji smatraju da bi određenim svojim saznanjima mogli da doprinesu boljitku naše zemlje.
Siguran sam, uostalom, a praksa je to već pokazala da se odgovorni ljudi i istinski rodoljubi, sa razvijenom građanskom svešću, ne daju lako zastrašiti. Siguran sam isto tako da su takvi ljudi kod nas u većini."
Velimir Ilić, predsednik NS: Ispitati do detalja, da opet ne zavlada strah
"Ubistvo nekadašnjeg službenika DB Momira Gavrilovi}a je šamar DOS-u. Očekujem i od predsednika Koštunice da obavesti javnost o detaljima razgovora koji su sa Gavrilovićem vođeni u kabinetu. Ovaj slučaj se mora detaljno ispitati, da Srbijom opet ne bi zavladao strah."
Aleksandar Tijanić, savetnik za medije predsednika SRJ: Tri osnovna pitanja
"Bio sam na odmoru u Italiji, ali pre 11 godina, nakon toga nikad. Kada je cela afera začeta, ja sam već bio na odmoru, ali ne u Italiji. Drugo, ovde niko ne postavlja pitanje ko je ubio čoveka koji je bio oficir Državne bezbednosti i ko je medijima dan posle ubistva servirao da je on bio pripadnik voždovačkog kriminalnog klana. Treće, niko ne postavlja pitanje zašto je ubijen nekoliko sati nakon razgovora sa ljudima iz, kako kažu, kabineta predsednika države. Kada se odgovori na ta tri osnovna pitanja, onda može da se odgovori i na pitanje o čemu je razgovarano na tom sastanku, o kojem ja sada ne mogu da govorim, jer prosto nisam bio u Beogradu ni kada je sastanak održan, niti znam detalje oko tog sastanka, kao što nisam ni poznavao pokojnog oficira DB...Zaprepašćuje činjenica da jedan centar političke moći u Srbiji uspeva da naturi celoj Srbiji raspravu o tome - ne ko vlada eskadronima smrti u Srbiji - nego se postavlja pitanje da li je to što je on razgovarao sa nekim ljudima dovoljno opasno da ugrozi nečiji status, položaj ili karijeru."
Zoran Đinđić: Najozbiljnija kriza od osnivanje DOS-a
"Teško mogu da zamislim dalje funkcionisanje DOS ako se ovaj skandal metne pod tepih...Ovo je suviše ozbiljna stvar. Radi se o jednom izgubljenom životu. To je najozbiljnija kriza DOS od njegovog osnivanja. Ona mora da se reši na zdrav na~in, a to znači u javnosti, beskompromisno...Mora da se istraži svaki navod, da se utvrdi učešće i odgovornost svakog pojedinca. Ne može da se završi tako da niko nije odgovoran i da je pojeo vuk magarca, kao što je već bilo nekih optužbi bez argumenata...Dosta je bilo kleveta, dosta je bilo kampanje iz Miloševićevog vremena, gde su mogli da vas optužuju da ste špijunn i da ste izdajnik, NATO plaćenik i da za to niko ne odgovara. Ili postoje dokazi da je neko zaista učinio krivično delo i taj treba da ide u zatvor, ili ako ne postoje dokazi i radi se samo o insinuacijama, dalje tako ne može."
View this post on Instagram
Dejan Mihajlov, DSS: Otkud se Vlada prepoznala?
"Kada su u pitanju kriminal i korupcija, u DOS ne smeju da budu dve struje, već samo jedna koja će se boriti protiv toga. Ne vidim zašto bi se koalicija raspala ako smo svi, po tom pitanju, na istoj strani. Uostalom, niko nije spominjao korupciju u Vladi Srbije, ili pojedinim ministarstvima, tako da me čudi agresivan stav pojedinih ljudi."
Zoran Živković, savezni ministar policije i potpredsednik DS: Trebalo je da ode u Tužilaštvo
"Mišljenja sam da Gavrilović, ako je tvrdio da ima dokaze o povezanosti nekoga iz sadašnjeg vrha vlasti sa kriminalom i korupcijom, ni u policiju nije trebalo da odlazi, već jednostavno da pravo pođe u tužilaštvo, koje je najkompetentnije da proveri da li u njegovim navodima ima elemenata za krivično gonjenje."
Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS: Licemerje vlasti
"Ceo slučaj je gotovo neverovatan. Naime, čovek je ubijen a najmanje se govori o čoveku i o onome ko ga je ubio, a mnogo više o tome ko je pružio informaciju o njegovim saznanjima. To na najbolji način govori o pravom licemerju vlasti i, čini mi se, da time pokazuju da ih nije briga ni za ljude i njihove tragične sudbine, već samo za to kako će nekoga od navodne konkurencije iz sopstvene koalicije politički napasti. Mislim da je ovaj slučaj, u stvari, slučaj bez presedana, i da država mora da otkrije počinioce i nalogodavce, da bi svima postalo jasno ko jeste ubica. Ako to država ne uradi, svima će biti potpuno jasno da je vrh vlasti centar mafijaškog i kriminalnog poslovanja kome se ne može stati na kraj. I ako se posle svega što se dogodilo ništa ozbiljnije ne dogodi i ne padne Vlada Republike Srbije, Koštunica će snositi potpuno istu odgovornost kao i svi ostali predstavnici DOS-a. Uostalom, Srbiji je dosta i vlasti i opozicije, i onih neutralnih, a svi su, u stvari, iz DOS-a i svi su iz vlasti."
Gubitak poverenja u policiju?
Pojedini centri moći pokušavaju danas da obesmisle akciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Vlade Srbije i ministra policije Aleksandra Vulina na razbijanju mafijaških grupa u Srbiji, ali i javno izrečenu želju da se i u vlasti odvoji žito od kukolja i prekinu delovi sprege dela vlasti i mafije...
Mnoga ubistva, nažalost, ostaju nerasvetljena, i sama ta činjenica, naravno, i te kako hrabri ubicu ili ubice da se ponovo late oružja i počine zločin.
Jer, jedan od osnovnih postulata bezbednosti je stepen otkrivenih počinilaca ubistva. Kod nas, u Srbiji, bar zvanično, broj nerasvetljenih ubistava nije ispod svetskog proseka, ali je takođe i činjenica da su "glavna medijska ubistva", koja su novine revnosno pratile, ona o kojima su ljudi svakodnevno pričali, i dalje u fasciklama sa naznakom "NN izvršilac"?! A ako narod ne veruje u efikasnost policije, naravno da odbija i da s takvom policijom sarađuje...
Istovremeno, nijedna policija na svetu, pa ni naša, bez saradnje sa građanima i bez obostranog poverenja ne može da bude - efikasna.
Srpska policija je ne samo ova današnja, zapala u vrzino kolo nerešenih slučajeva, pa čak i kad su u pitanju monstruozne likvidacije ljudi iz policije. Sve to samo produbljuje jaz nepoverenja i budi sumnju u povezanost policije i mafije, a to Srbiji ne treba...
Glas javnosti - Vladan Dinić
SKINI APLIKACIJU
.png)
