KOŠARKAŠI PARTIZANA NIKAKO DA SE PROBUDE IZ KOŠMARA: Sezona koju su pojele loše odluke 

Još jedno košmarno veče za košarkaše Partizana zadaje glavobolju navijačima crno-belih, koji nakon poraza od Trenta (69:54) u 5. kolu Top 16 faze Evrokupa moraju da uzimaju digitron u ruke i prave kalkulacije uoči poslednjeg kola protiv pariskog Metropolitana u Ljubljani  (sreda, 20.30).

“Parni valjak” je odavno prokockao svoje šanse da se nađe u plej-ofu ABA lige, ispao je u polufinalu Kupa Radivoja Koraća od silno oslabljene Zvezde, pa bi mu eventualni plasman u četvrtinu finala drugorangiranog kontinetalnog takmičenja predstavljao kakav-takav spas sezone, koja preti da bude najlošđija još od raspada SFR Jugoslavije.

Partizan je u Italiji doživeo čak osmi neuspeh u poslednjih 10 takmičarskih mečeva, računajući regionalnu ligu, Evrokup i nacionalni Kup, te je muka trenera Saše Filipovskog velika poput Avale. Ništa prvaku Evrope iz 1992. ne ide od ruke ove sezone, smena Vlade Šćepanovića s klupe nije donela željeni boljitak, pa se postavlja pitanje šta i kako dalje.

Uprava na čelu sa predsednikom Ostojom Mijailovićem menjala je i trenera i igrače u toku sezone, ali rezovi nisu napravili od Partizana ekipu koja melje, već družinu koju drugi melju, kako na Jadranu, tako i u Evropi. Deluje da je “parni valjak” najtanji baš tamo gde je najvažnije, a to su pozicije plejmejkera i centra, dok je nedostatak vođe krucijalan problem. Rašon Tomas jeste taj koji najčešće vuče ekipu, premda krilni centar nema konstantnost i često preceni svoje šuterske mogućnosti.

Ne možemo se oteti utisku da su se odgovorni iz Humske olako odrekli Nemanje Gordića i poslali ga u barski Mornar, sa kojim će se možda čak i boriti za regionalni pehar. Kodi Miler-Mekintajer je uglavnom delio sa reprezentativcem BiH minutažu na poziciji jedinice, ali kako je sezona odmicala, tako su i  brojke, pa i minutaža nekadašnjeg igrača Cedevita-Olimpije opadali, te je Amerikanac sada već bivši član velikana. Tu osetljivu poziciju organizatora pokrivaju, pre svih Džoš Perkins, pristigao početkom godine iz poljskih Gljivica, zatim Ognjen Jaramaz i mladi Uroš Trifunović. Ipak, škripi i te kako na najosetljivijem mestu u ekipi, a upada u oči da svu trojicu zna da izda šut kada se meč lomi, te da često pokušavaju da prodorima kroz šumu ruku izmsile poene.

Centri su posebna priča, budući da Erik Mika igra samo kada dobije loptu baš ispod samog koša i kada može da razrne fizički slabijeg igrača, dok je Nikola Janković momak koji suviše lako ulazi u problem sa faulovima, te deluje da je defanzivno slabo pokretljiv, što rivali znaju da koriste.

Ipak, možda glavni uzroci slabe sezone crno-belih leže u gotovo minornim brojkama bekova i krila Nemanje Dangubića, Markusa Pejdža i Radeta Zagorca. Prvopomenuti nikada nije važio za velikog poentera, ali mečevi u kojima za tri  šutira ispod 15 procenata nedopustivi su za člana prve petorke. Kada je reč o Pejdžu, Amerikanac ima nastupe od sjaja do očaja i tako ukrug, pa deluje da se zasitio sredine ili sredina njega. Kako bilo, daleko više se očekivalo od momka koji je znao da bude čovek odluke u mnogim važnim utakmicama prethodne sezone. Zagorac je tek priča za sebe, od momka sa NBA drafta do apsolutno najvećeg razočaranja među “Grobarima”. Fizičke predispozicije su mu na nivou vrhunskog atlete, ali njegova psihološka snaga i samopouzdanje su na niskom nivou, što se odrazilo na minornu ulogu u timu, čiji je trebalo da bude jedan od vođa. Trebalo, ali nije.

Kada se sve sabere i oduzme, dolazi se do zaključka da se nukelus ekipe poprilično izgubio u odnosu na prethodnu sezonu u kojoj su crno-beli suvereno jurišali na pehar ABA lige (u trenutku prekida sezone bili su ubedlivo prvi) i Evrokupa (imali su obezbeđenu prednost do kraja plej-ofa). Da li je baš faktor Andree Trinkijerija  toliko uticao na igre i rezultate ili je nešto drugo po sredi, tek jasno je da Partizan na samo tri pobede od čačanskog Borca, već viđenog putnika u ABA drugu ligu. Za samo 12 meseci sve se preokrenulo, a rezovi igrača i trenera nisu posrnulog giganta digli, već naprotiv, leži i dalje u nokdaunu, a sudijsko odbrojavanje i dalje traje… Hoće li neko baciti peškir na pod? 

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU