NAJHRABRIJI SRPSKI GOLMAN POGINUO NA PENALU! Stadionom se prolomio krik, a onda JEZIVI MUK! Moša i Ivica Bek plaču, BEOGRAD U ŠOKU!

Kada je 25. juna 1924. godine od kobne povrede na utakmici između reprezentacija Beograda i Donje Austrije (9:1) umro omiljeni golman Tuško ceo Beograd je plakao, a kako se priča, svaki drugi stanovnik prestonice mu je došao na večni ispraćaj. Imao je samo 23 godine, premalo ali i to je njemu bilo dovoljno da zauvek ostane u srcima Beograđana, kao najhrabriji golman koga smo ikada imali.

Elem, igrao se 75. minut utakmice i reprezentacija Beograda je več vodila sa ubedljivih i svakako nedostižnih devet prema jedan, a u trenucima dok su ostali igrači više slavili sa oduševljenom publikom nego igrali, najpopularniji golman BSK-a, Lajoš Šenfeld - Tuško bacio se u hrabro u noge austrijskoj centrafora da mu ni tada ne dozvoli da zatrese mrežu Beograđana. U toj vratolomiji intervenciji da sačuva čast prestoničke mreže Tuško je dobio, kako su pisali izveštači, nehotični ali fatalni udarac austrijskog napadača u levu slabinu.

Stadionom se prolomio krik a onda i jezivi tajac, kako opisuju tadašnji očevici, da bi golmana Tuška hitno preneli u bolnicu. Istog popodneva urađena je prva operacija, a kasnije i druga, međutim sve je to bilo bezuspešno, jer hrabro je Tuškovo srce neočekivano izgubilo tu odlučuju utakmicu života. Preminuo u 23 časa i 20 minuta u beogradskoj bolnici i zauvek otišao u legendu. Lekari su, navodno, kasniji objavili da je omiljeni Tuško, inače, imao uvećanu slezinu kao posledicu tropske malarije, koju je preležao koju godinu pre toga.

NE PROPUSTITE

ŽENSKI MOŠA! CELA KNEZ MIHAILOVA SE OKRETALA ZA NJOM! Brutalno je proturala muškarcima loptu KROZ NOGE i zbog toga završila karijeru

Beograd nije mogao da veruje da se sudbina tako surovo poigrala sa svojim miljenikom, kažu da su na njegova sahranu Beogarđani došli u tada nezapamćenom broju. Ilustrovani list “Sport” doneo je reportažu, sa sahrane, na dve strane sa naslovom: “ Umro je kao heroj, sahranjen je kao mali sportski kralj!” Na fotografijama se vide slike neutešne tuge i plača fudbalera BSK-a, na kojima su u prvom planu baš njegovi lideri tima i drugovi Moša Marjanović i Ivica Bek, uz ostale saigrače.

Ova smrt je izuzetno potresla i sportski Beograd, pa se pamti da su lekari i uprave klubova od tada započeli sa pregledima igrača, dežurstvima na utakmicama, što je kasnije donelo i do izuzetno bitne prakse sa organizovanjem zdravstvenih sekcija pri fudbalskim timovima. Pri Beogradskom loptačkom podsavezu, današnji Fudbalski savez Beograda, osnovan je ‘’Tuškov fond” u koji su svi klubovi uplaćivali određena sredstva za pomoć povređenim fudbalerima na utamicama, kao preteču zdravstvenog i socijalnog osiguranja igrača. “Tuškov fond” je trajao sve do 1941. godine, tačnije do početka Drugog svetskog rata.

NE PROPUSTITE

NISU GA DŽABE ZVALI TOPOVSKO ĐULE: Jednog golmana je ONESVESTIO! Bežali od njega dok im ne obeća da ih neće UBITI!

Ljubitelji fudbala u Beogradu su otišli i korak dalje, u čast svog najhrabrijeg i najomiljenoj golmana, pa se u kraju oko Vukovog spomenika osnovao i fudbalki klub Tuško! Klupska boja je bila zeleno-bela i urbana legenda tvrdi da su Beograđani sem za tada najpopularnije večite rivale BSK i Jugosklaviju, simaptije poklanjali i FK Tušku, baš iz pijeteta prema svom najomiljenijem golmanu.

FK Tuško je i pored simpatija Beograđana bio skroman klub, koji se pretežno takmičio u takozvanom Drugom razredu, a najveći uspeh bila mu je šampionska titula u Trećem razredu, u sezoni 1932/33. Pred Drugi sveski rat materijalni problemi su sve više krunili egizistenciju poletnog FK Tuška, tako da je 1940. godine zvanično brisan iz registra klubova fudbalske organizacije u prestonici.

NE PROPUSTITE

PRŠTALO NA KALENIĆ PIJACI! Kosovo udarilo na Nevesinje pa se branilo na periferiji Beograda

Uspomene radi, spomenimo da je Lajoš Šenfeld, popularni Tuško, rođen 1901. godine u Segedinu. Imao je, kako se može pronaći, teško detinjstvo jer je rano stao bez roditelja i odrastao u sirotištu. Ipak, završio je osnovnu školu i pekarski zanat. Bio je niskog rasta, ali jeimao neobično duge ruke, kažu, do kolena, što ga je verovatno, uz hrabro srce, preporučilo za odličnog golmana. Ne zna se tačno kako, ali je svoj čudesni talenat prvo iskazao u slavnom Ferencvarošu iz Budimpešte, odakle je opet nekim njemu znanim putevima, prešao u Novi Sad, u tamošnji UTK, koji je mahom okupljao mađarsku omladinu. Ali, iznenadnm okretom sudbine , Tuško dobija poziv beogradskog šampiona BSK-a da sa njima, kao golman gost, ide na turneju po Dalmaciji i Hercegovini, što je izrodilo veliku i obostranu ljubav.

NE PROPUSTITE

NI SKOPLJE, NI DARKO PANČEV! Vardar je sa Đeram pijace!

Tuško se nepovratno zaljubio u beogradski fudbal, ali ni uprava i igrači BSK-a nisu bili ravnodušni da ga rado angažuju. Navodno, Tuško je tada svima pričao da ostaje Beograđanin kako god mu bilo sa karijerom , makar radio i kao pekar, što mu i jeste bilo osnovno zanimanje. Neustrašivim odbranama brzo je zadobio simpatije Beograđana, a tek kada bi se peo na prečku gola, da proslavi trijumf BSK-a, kupio ih je nepovratno.

Zato neka i ovi redovi idu u slavu i nezaborav velikom golmanu Tušku, legendi beogradske kaldrme.

 Nastaviće se…

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU