OTVORENO PISMO SANU
Autor: Glas javnosti
Veoma poštovani članovi SANU, Izuzetno je važno da sačuvamo i Vas i SANU od diktiranog pogleda na svet kakav on, srećom, nije i nikada neće biti.
Cenjena gospodo, ne dopustite da Vam ukaljuju OBRAZ, jer Vi ste ti koji su OBRAZovani.
Да, имам сумњу у Вашу коначну одлуку по питању пријема Марине Абрамовић у САНУ. Јер наслућујем снагу присиле, властољубља, среброљубља и осталог користољубља којем сте сасвим сигурно изложени.
Отуда ћу се и ја недостојна осврнути. Најзад, времешност, искуство и неокаљаност ми налажу да не само да не треба да останем нема, већ треба да искористим и благослов који се огледа у томе што имам прилику и умеће да разменим или додам своје мишљење Вама најумнијима, најмеродавнјима да донесете одлуку о свакако исхитреној и истовремено политичи обојеној кандидатури за пријем наше земљакиње Марине Абрамовић у редове САНУ.
Ne osvrćući se posebno ni na jedan segment njenog neosporno bogatog, u nemiru i sablazni doslednom stvaralaštvu, htedoh da Vas, najpre, zamolim za – STRPLjENjE.
Ne treba ulaziti u „trku“ sa mnogo moćnijim državama, poput SAD, čiji je ona takođe državljanin. Amerika sasvim sigurno ima i moć, i kompetentnost, i ne treba joj otimati tu čast i privilegiju, da je prva primi u svoju Akademiju.
Bez dublje analize svih ostalih argumenata koji govore u prilog, pre svega, strpljenja za ovakvu – po umetnost, ali ne samo po umetnost – dalekosežnu odluku, ovde ću podvući sumnju da ovaj narod, srpski narod, može biti, nije dovoljno sazreo za umetnički populizam i potencijalni marino-popularizam određenih performansa ove konceptualne umetnice (vreme će definisati njenu profesionalnu opredeljenost: konceptualna umetnica ili eksperimentalna psihoanalitičarka, recimo). Nemojte prenebregnuti mogućnost da ovaj narod nije dovoljno dorastao prosuđivanju i prepoznavanju njenih umetničko-avangardnih atributa i poruka, pa bi se moglo dogoditi da nam mladi krenu stranputicom, ne zato, daleko bilo, što im je Marina Abramović dala loš primer svojom delikatnom umetničkom senzualnošću, već zato što će u peformansu tokom kojeg, recimo, interaktivno i eksplicitno, a istovremeno i galaktički slobodoumno komunicira sa penisima svojih živih (?!) scenskih „rekvizita“ pod umetničkim podnebesjem svog bezgraničnog umetničkog ega omeđenog jedino dijagnostičkom težnjom da svet bude gore mesto, već se može dogoditi da ova neuka omladina u ovoj zemlji Srbiji sa 78 odsto funkcionalno nepismenih krene da imitira Marinu kao novog idola, kao zvezdu i najzad, kao pripadnicu najrespektabilnije, najetabliranije institucije koja treba da bude primer itelektualnog elitizma, ali ne u pejorativnom, već u najraskošnijem i najprogresivnijem smislu te reči.
Plašim se da će, mladi su tome skloni, krenuti lakšim putem. Odabraće da čučnu i da otvore usta. I obratite pažnju, pogledajte video kandidatkinje – tu NIKO ne uživa.
Отуда Вам веома поштовани чланови САНУ, желим да будете самосвојни и стрпљиви.
AUTOR: Gordana Vlajić, književnica i zamenica predsednika Udruženja književnika Srbije (UKS).
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
.png)
