SVAKI GRAĐANIN SRBIJE DUŽAN 4.500 EVRA: Zaduživanje države kreditima kao kad se pojedinac zadužuje kod zelenaša!

Prema poslednjem rebalansu budžeta, javni dug Srbije je dostigao cifru od 26 milijardi evra što je tri puta više nego 2008. godine.

- Ako celokupan zvanično prikazani javni dug Srbije od preko 26 milijardi evra podelite na broj stanovnika, dobićete da je svaki građanin Srbije dužan blizu  4,500 evra - kaže za "Glas javnosti" ekonomista Borislav Borović. 
On je objasnio da javni dug jeste dug države, ali da "treba da budemo svesni da taj dug vraćamo mi, građani". 

- Postoje samo dva načina da se taj dug vrati. Jedan je novi krediti i zaduživanje, a drugi je povećanje poreza i para fiskalni nameti građanima, čemu se najčešće pribegava - objašnjava Borović. 

On navodi da je udeo javnog duga u BDP i veći, ali "se ne prikazuje, jer je kurs dinara nerealano nizak".

- Time se manipuliše. Recimo u zvaničan BDP od 2014.godine ubacuju procene prihoda od prostitucije, trgovine drogom, sivih tokova novca i onda tako naizgled i smanjuju javni dug. To doduše nije slučaj samo u Srbiji već i u nekim evropskim zemljama - objašnjava Borović.

On navodi da je " veliko zaduživanje zemlje kreditima isto kao kada se pojedinac zaduži kod zelenaša".

-Njih ne interesuje da li ćemo mi da pocrkamo ovde gladni, onda kada oni zatraže da im dug bude vraćen moraće da bude ispunjen zahtev. Država će onda ili nešto morati da proda i da proširi namete gradjanima da bi mogla da vrati dug-navodi Borović.

On kaže da kada bi se neko ozbiljno bavio time " bilo bi lako poverljivo gde su pare potrošene".

- l radili ste toliko i toliko puta, zna se koliko kosta kilometar, preračuna se i vidi koliko je to u novcu. Bojim se da mi trećinu para koje smo se zadužili nismo uložili u  to sto se priča. Da smo te pare koje smo pozajmili, recimo 11,5 milijardi u poslednjih osam godina samo podelili gradjanima i da su ih oni trošili u prodavnica a, BDP bi skočio za 30 odsto- smatra Borović.

On je istakao da "Srbija za sada samo gohisnje otplaćuje izmedju milijardu i milijardu i 400 hiljada evra kamate".

-Po važećem  zakonu javni dug ne bi smeo da bude veći od 45 odsto BDP, a mi zvanično imamo ta je 53,7.Recimo za vreme Vlade Vojislava Koštunici 2008. godine javni dug je bio najmanji i iznosio je 24 odsto BDP. Za dvanaest godina Srbija je utrostručila dug, što ako se nastavi ovim tempom zaduživanja, može brzo da nas dovede u  još ozbiljniji problem - zaključio je Borović. 

Ekonomista Ljubomir Madžar za "Glas Javnosti" kaže da nije još vreme za prognoze i da je zapravo najvažnije koliki će ukupan iznos duga da bude do kraja godine.

- Naravno da je moguće da se dosta povisi taj dug za mesec i po dana. Ne znamo koliko će se država još zadužiti do kraja godine, a može mnogo. I to je krupan problem sa kojim će aktuelna vlast morati da se suoči. Povećanje duga je veoma loša vest jer jako zadužene nerazvijene zemlje ne smeju sebi to da dozvole, na taj način se gubi poverenje, i imaće uticaj na strane investicije koje naša država veoma hvali i voli da ističe, kaže naš sagovornik koji dodaje:

- Doduše veliki deo tog novog duga se dogodio tokom ove epidemije jer je Vlada morala i to smatram ispravnim, da pomaže mnoge firme na ivici bankrota. Veliki broj preduzeća bio je na putu da ostvari velike gubitke, da se ne bi dogodio pomor, pomogli su im, jer zatvaranje preduzeća je i veliki trošak. Trošak je najvećim delom išao na subvencije da bi ih spasili od uginuća, pa je i opravdan, to kažem iako nisam pobornik vlasti. Što se tiče sume od 11,5 milijardi, nju je u najvećem delu napravio program konsolidacije iz 2014. godine, kada su blokirali plate i penzije u javnom sektoru, i država bila na ivici bankrota, objašnjava Madžar koji ističe da je vlast posle 5. oktobra bila najuspešnija u upravljanju javnim dugom koji je prepolovila, dok je period od 2008. godine bio deformisan svetskom ekonomskom krizom

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU