OD POREZA BOLI GLAVA: Rešenja puna paradoksa, neko će morati da plati više, a neko čak manje

Datum za plaćanje poreza na imovinu za ovaj trimestar, je prošao, a mnogi građani se žale da im je račun bio uvećan u odnosu na prethodne mesece ili godine. Nadležni potvrđuju da računi na ime poreza za imovinu jesu uvećani, ali dodatnu zbrku stvara činjenica da porez nije uvećan na svim opštinama, pa čan ni svim poreskim obveznicima.

Jedino što može sa sigurnošću da se precizira jeste da porez ne sme biti veći od 20 odsto na godišnjem nivou.

Svaka opština za sebe određuje visinu poreza, što dozvoljavaju zakonski okviri.

- Visina poreza na imovinu za 2020. godinu zavisi od propisanih elemenata, tako da nisu svi obveznici dobili povećanje poreza - rekli su iz Sekretarijata za javne prihode pri Gradu Beogradu.

Kako objašnjavaju, porez na imovinu utvrđuje se na osnovu prosečne cene po metru kvadratnom odgovarajućih nepokretnosti u zoni u skladu sa Odlukama grada Beograda. Prema Zakonu o porezima na imovinu, prosečne cene se utvrđuju na osnovu cena nepokretnosti ostvarenih u prometu u periodu januar-septembar prethodne godine.

U skladu sa kretanjima cena dolazi i do povećanja ili smanjenja prosečnih cena, pa pojedini obveznici imaju povećanje, a drugi smanjenje obaveze poreza na imovinu za 2020 u odnosu na 2019. godinu.

Otuda slučajevi da su građanima pojedinih opština stigli umanjeni računi, ali se javljaju i paradoksalni primeri, koji se obično stavljaju pod izuzetke, odnosno, kasnije se rešavaju na druge načine.

Tako je na primer, ako postoji jedna mala opština sa malim prometom na tržištu nekretnina, a proda se jedna vila za visoku cenu, ta transakcija može uticati na bilans cele opštine.

Osim cene kvadrata i samog (ne) aktivnog tržišta nekretnina, došlo je i do promene podataka od značaja za utvrđivanje obaveze, do kojih se došlo službenim putem, može doći do promene u visini poreza. Ako je vlasnik preminuo.

- Napominjemo da je nakon smrti poreskog obveznika, držalac ili naslednik nepokretnosti imao obavezu u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu da u roku od 30 dana prijavi porez na imovinu na svoje ime - naglašavaju nam u Sekretarijatu i dodaju da je upravo zbog ove stavke dolazilo do nedoumica.

Jelena Holcinger, stručnjak na švajcarskom programu "Reforma poreza na imovinu" upravo ukazuje da su ovo zaista i na terenu razlozi zbog kojih porez može da bude uvećan.

- Najčešći razlog zašto neko dobije veći porez na imovinu je zbog porasta tržišne cene nekretnina u određenim zonama ili usled uvećanja kvadrature. Ovogodišnja rešenja su uvećana i u onim slučajevima gde se nepokretnost vodila na umrlo lice.

U takvim slučajevima ne postoji više poreski kredit i za taj iznos su obaveze veće. Zakonska je obaveza naslednika imovine da nepokretnosti prijavi na svoje ime i reguliše poreski status. U oblasti poreza na imovinu naš program radi sa 44 opštine u Srbiji, i najčešća povećanja poreza su proizvod neregulisanog vlasništva, odnosno kod nepokretnosti koje se vode na umrla lica - rekla je Holcinger.

Svaki poreski obveznik koji ima primedbu na svoje poresko rešenje može se obratiti nadležnom odeljenju Sekretarijata za javne prihode da dobije potrebna objašnjenja ili uložiti žalbu na svoje rešenje, poručuju naši sagovornici.

Porez na imovinu se plaća tromesečno, u roku od 45 dana od početka tromesečja, prema Zakonu o porezima na imovinu. On se plaća, inače, kvartalno, i to u roku od 45 dana od dana početka tromesečja, tako da rate dospevaju oko 15. u mesecu: februaru, maju, avgustu i novembru.

Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu, koja trenutno iznosi 9,25 odsto. Za izbegavanje plaćanja poreza na imovinu predviđena je kazna od 5.000 dinara.

(Glas javnosti/Telegraf)

SKINI APLIKACIJU